Svi znamo da jednog dana mora biti postignut sveobuhvatni sporazum između Kosova i Srbije, a koji predviđa potpunu normalizaciju, kazala je ministarka spoljnih poslova Njemačke Anjalena Baerbock i upitala zašto taj dan stalno pomjerati.
Berbok je u obraćanju šefovima diplomatija Berlinskog procesa danas kazala da "nerješena situacija između Kosova i Srbije izaziva stalno tenzije - bilo u vezi registarskih tablica ili isporuka struje".
"To sebi više ne možemo priuštiti", poručila je.
Navela je da zvaničan Berlin u potpunosti podržava napore specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka i da se očekuje veća spremnost na kompromise obje strane.
Ohrabrila je buduću vladu Srbije da se više uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom EU, navodeći da se to posebno odnosi na sankcija Rusiji.
"Sa puno očekivanja posmatramo konkretne korake Srbije u usaglašavanju vizne politike. Krijumačari ljudi ugrožavaju život i bezbjednost ljudi, i protiv njih djelovati je cilj koji nas ujedinjuje", kazala je Baerbock.
Kada je riječ o BiH ocijenila je da su građani glasali na važnim izborima, na čemu im je čestitala.
"Sada je isto tako važno da Republika Srpska prekine političke blokade i svoju separatističku politiku, jer je to u interesu svih građana u toj zemlji. Da bi se napredovalo u evropskoj pristupnoj perspektivi neophodno je učiniti više kako bi se ispunili zahtevi reformskih prioriteta EU", kazala je Baerbock.
Ministarka je kazala i da će Nemačka imajući to u vidu sagledati preporuku Evropske komisije da se BiH da status kandidata.
"Mislim da zajedno možemo kod ove važne teme napredovati“, dodala je.
Inače, svoje izlaganje Baerbock je počela rečima: „rat se vratio u Evropu", ukazujući da na Balkanu dobro znaju kako je to kada majke, očevi, braća i sestre nikada više ne mogu zagrliti svoje najmilije.
Ocenila je da će predsednik Rusije Vladimir Putin ostati još neko vreme pretnja po mir i bezbednost u Evropi i naglasila da Evropa neće dozvoliti da je on podeli ili zastraši.
"Naprotiv to nas je još više zbližilo. On je potcenio našu snagu i našu volju da odbranimo slobodu na našem kontinentu“, kazala je Baerbock podsetivši da je EU zajedno sa zemljama Zapadnog Balkana osudila agresiju Rusije na Ukrajjinu i da su i ovog meseca kao grupa od 143 država u UN jasno stavili do znanja da ne prihvataju lažne referendume.
Naglasila je da su mir, stabilnost i ekonomski napredak koji je postignut na Zapadnom Balkanu od odlučujućeg značaja i da je zato bitno da se sve zemlje regiona uvedu u EU.
To je, podvukla je, prioritet nemačke vladi, a i tema današnje konferencije.
Podsetivši na uspehe Berlinskog procesa, ukazala je da je specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Sarazin uspeo da dogovori sa državama regiona zaključivanje tri regionalna sporazuma o mobilnosti.
"Zahvaljući tim sporazumima će ljudi moći granice na Zapadnom Balkanu da prelaze samo uz ličnu kartu. Univerziteti će međusobno priznavati diplome, a poslodavci profesionalne diplome iz celog regiona. To možda zvuči kao tehnički detalji, ali se radi o istorijskom koraku, koji menja živote građana“, kazala je ministarka.
Dodala je da stvaranjem zajedničkog tržišta, potpisivanjem tri sporazuma na narednom Samitu Berlinskog procesa u novembru, zemlje ZB napreduju u pristupnom procesu.
Isktakle je da su se zemlje Zapadnog Balkana odlučile za put u budućnost i da je uverena da će njime zajedno koračati.
"Rat se možda vratio u Evropu, ali neće ostati na ovom kontinentu“, zaključila je ona.
"To sebi više ne možemo priuštiti", poručila je.
Navela je da zvaničan Berlin u potpunosti podržava napore specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka i da se očekuje veća spremnost na kompromise obje strane.
Ohrabrila je buduću vladu Srbije da se više uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom EU, navodeći da se to posebno odnosi na sankcija Rusiji.
"Sa puno očekivanja posmatramo konkretne korake Srbije u usaglašavanju vizne politike. Krijumačari ljudi ugrožavaju život i bezbjednost ljudi, i protiv njih djelovati je cilj koji nas ujedinjuje", kazala je Baerbock.
Kada je riječ o BiH ocijenila je da su građani glasali na važnim izborima, na čemu im je čestitala.
"Sada je isto tako važno da Republika Srpska prekine političke blokade i svoju separatističku politiku, jer je to u interesu svih građana u toj zemlji. Da bi se napredovalo u evropskoj pristupnoj perspektivi neophodno je učiniti više kako bi se ispunili zahtevi reformskih prioriteta EU", kazala je Baerbock.
Ministarka je kazala i da će Nemačka imajući to u vidu sagledati preporuku Evropske komisije da se BiH da status kandidata.
"Mislim da zajedno možemo kod ove važne teme napredovati“, dodala je.
Inače, svoje izlaganje Baerbock je počela rečima: „rat se vratio u Evropu", ukazujući da na Balkanu dobro znaju kako je to kada majke, očevi, braća i sestre nikada više ne mogu zagrliti svoje najmilije.
Ocenila je da će predsednik Rusije Vladimir Putin ostati još neko vreme pretnja po mir i bezbednost u Evropi i naglasila da Evropa neće dozvoliti da je on podeli ili zastraši.
"Naprotiv to nas je još više zbližilo. On je potcenio našu snagu i našu volju da odbranimo slobodu na našem kontinentu“, kazala je Baerbock podsetivši da je EU zajedno sa zemljama Zapadnog Balkana osudila agresiju Rusije na Ukrajjinu i da su i ovog meseca kao grupa od 143 država u UN jasno stavili do znanja da ne prihvataju lažne referendume.
Naglasila je da su mir, stabilnost i ekonomski napredak koji je postignut na Zapadnom Balkanu od odlučujućeg značaja i da je zato bitno da se sve zemlje regiona uvedu u EU.
To je, podvukla je, prioritet nemačke vladi, a i tema današnje konferencije.
Podsetivši na uspehe Berlinskog procesa, ukazala je da je specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Sarazin uspeo da dogovori sa državama regiona zaključivanje tri regionalna sporazuma o mobilnosti.
"Zahvaljući tim sporazumima će ljudi moći granice na Zapadnom Balkanu da prelaze samo uz ličnu kartu. Univerziteti će međusobno priznavati diplome, a poslodavci profesionalne diplome iz celog regiona. To možda zvuči kao tehnički detalji, ali se radi o istorijskom koraku, koji menja živote građana“, kazala je ministarka.
Dodala je da stvaranjem zajedničkog tržišta, potpisivanjem tri sporazuma na narednom Samitu Berlinskog procesa u novembru, zemlje ZB napreduju u pristupnom procesu.
Isktakle je da su se zemlje Zapadnog Balkana odlučile za put u budućnost i da je uverena da će njime zajedno koračati.
"Rat se možda vratio u Evropu, ali neće ostati na ovom kontinentu“, zaključila je ona.
