Velika većina žena sa Kosova je spremna da plati hiljade evra medicinski tretman za vantelesnu oplodnju, iako ne postoje čvrste garancije da će on biti uspešan.
"Prvi pokušaj u Skoplju me je koštao 6.000 eura... Onda sam otišla u Tursku, gde me je koštalo preko 3.000 eura. Morali smo i da se zadužimo kako bismo pokušali (vantelesnu oplodnju)“, navodi Drita (pravi identitet poznat redakciji Radio Slobodna Evropa).
Ipak, svi ovi pokušaji su bili bezuspešni.
IVF metoda se koristi kada neki par ne može da dobije dete prirodnim putem, ali nije 100 odsto uspešna.
Ova metoda podrazumeva spajanje jajnih ćelija i spermatozoida veštačkim putem, odnosno u laboratoriji, i spontano prodiranje spermatozoida u jajne ćelije i time njihovu oplodnju.
Proces obično traje od četiri do šest nedelja.
Merita je još jedna žena sa Kosova koja je prošla kroz ovu proceduru. Ona je danas majka.
"To je bio naporan, težak i skup proces. Govorim o procesu vantelesne oplodnje, koji je koštao preko tri hiljade eura“, navodi Merita za RSE.
Ona je proces vantelesne oplodnje uradila van Kosova.
Pri Univerzitetsko-kliničkom centru Kosova, tačnije pri Klinici za ginekologiju, još 2020. godine je počela izgradnja Odeljenja za vantelesnu oplodnju.
Međutim, ova klinika i dalje ne funkcioniše, iako su tadašnji čelnici zdravstvenih ustanova u Prištini obećavali da će do 2021. godine moći da se radi vantelesna oplodnja.
"Radovi su pri kraju, ali [odeljenje] nije u potpunosti završeno, testira se sistem, ali i obučavaju kadrovi za korišćenje sistema“, navode iz uprave Univerzitetsko kliničkog centra Kosova.
RSE je posetio ovo odeljenje i prema onom što su videli naši novinari, može se reći da su radovi gotovo završeni.
Direktor Kliničko-bolničke službe Kosova Valjbon Krasnići (Valbon Krasnicqi) je potvrdio da su radovi gotovi, ali napominje da još uvek nije nabavljena neophodna oprema za proces vantelesne oplodnje.
"Čekamo da se obezbede finansijska sredstva za nabavku medicinske opreme. Na osnovu procena potrebno je od million do million i dvesta hiljada eura“, kaže Krasnići.
Navodi da je Kliničko-bolnički centar od Vlade Kosova tražio da im se taj novac odobri u okviru godišnjeg budžeta, ali da do to ipak nije odobreno.
Navodi da su bili bezuspešni i napori da se pronađu donatori za opremanje odeljenja za vantelesnu oplodnju.
"Mislili smo da će obezbeđivanje finansijskih sredstava verovatno biti najlakši deo tog projekta, ali se u stvari pokazalo da je to najteže“, kaže Krasnići.
Navode da je pandemija korona virusa, koja je izbila u martu 2020., promenila fokus Ministarstva, odnosno da su sredstva usmeravana na vanredne situacije u zdravstvu.
Dodaju i da je Kliničko-bolnički centar Kosova, na osnovu plana 2020., imao sredstva u budžetu za izgradnju Odeljenja za vantelesnu oplodnju.
Sada će, navodi se dalje, radna grupa koju je nedavno formiralo Ministarstvo zdravlja, proceniti izvođenje radova i finansijske potrebe.
"Radna grupa, koju predvode predstavnici Kliničko-bolničkog centra, mora u najkraćem mogućem roku da sprovede plan i da saopšti kada može da počne (sa radom Odeljenje za vantelesnu oplodnju)“, navode iz Ministarstva zdravlja u odgovoru za RSE.
Ginekolog Ljandrit Bejtulahu (Landrit Bejtullahu), koji je na čelu radne grupe za funkcionisanje ovog odeljenja, procenjuje da će vantelesna oplodnja na Kliničko- bolničkom centru u Prištini moći da se obavlja za nekoliko meseci.
Do kašnjenja je došlo, kaže, jer "nije bilo kontinuiteta u radu".
"Formirana je komisija [radna grupa] koju čine članovi Kliničko-bolničkog centra i Ministarstva zdravlja. Održavaće se sastanci i tokom sezone godišnjih praznika, kako bi se 15. septembra ove godine realizovao plan (za otvaranje odeljenja)“, kaže Bejtulahu.
Direktor Ginekološke klinike u okviru Kliničko-bolničkog centra Jakup Ismailji (Ismaili) tvrdi da imaju kadar koji će raditi vantelesnu oplodnju.
RSE se obratio i privatnim bolnicama, koje već rade ovu proceduru, sa upitom koliko zainteresovanih ima za vantelesnu oplodnju i koliko je ta metoda uspešna, ali niko nije želeo da pruži te podatke.
Kosovo ne pruža finansijsku pomoć za obavljanje ove usluge u inostranstvu jer vantelesna oplodnja ne spada u osnovne zdravstvene usluge i ne odnosi se na spašavanje života pacijenata.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, problem neplodnosti pogađa milione ljudi širom sveta. Prema nekim procenama, oko 48 miliona parova i 186 miliona pojedinaca ima problem neplodnosti.
Na Kosovu ne postoje podaci o tome koliko žena koristi tretmane za lečenje neplodnosti.
U SAD, primera radi, podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti pokazuju da oko sedam miliona žena godišnje zatraži lečenje neplodnosti, a najtraženiji metod je vantelesna oplodnja.
Ipak, svi ovi pokušaji su bili bezuspešni.
IVF metoda se koristi kada neki par ne može da dobije dete prirodnim putem, ali nije 100 odsto uspešna.
Ova metoda podrazumeva spajanje jajnih ćelija i spermatozoida veštačkim putem, odnosno u laboratoriji, i spontano prodiranje spermatozoida u jajne ćelije i time njihovu oplodnju.
Proces obično traje od četiri do šest nedelja.
Merita je još jedna žena sa Kosova koja je prošla kroz ovu proceduru. Ona je danas majka.
"To je bio naporan, težak i skup proces. Govorim o procesu vantelesne oplodnje, koji je koštao preko tri hiljade eura“, navodi Merita za RSE.
Ona je proces vantelesne oplodnje uradila van Kosova.
Šta koči otvaranje?
Na Kosovu vantelesna oplodnja može da se obavi u šest bolnica za ginekologiju i lečenje neplodnosti, a takođe košta nekoliko hiljada eura.Pri Univerzitetsko-kliničkom centru Kosova, tačnije pri Klinici za ginekologiju, još 2020. godine je počela izgradnja Odeljenja za vantelesnu oplodnju.
Međutim, ova klinika i dalje ne funkcioniše, iako su tadašnji čelnici zdravstvenih ustanova u Prištini obećavali da će do 2021. godine moći da se radi vantelesna oplodnja.
"Radovi su pri kraju, ali [odeljenje] nije u potpunosti završeno, testira se sistem, ali i obučavaju kadrovi za korišćenje sistema“, navode iz uprave Univerzitetsko kliničkog centra Kosova.
RSE je posetio ovo odeljenje i prema onom što su videli naši novinari, može se reći da su radovi gotovo završeni.
Direktor Kliničko-bolničke službe Kosova Valjbon Krasnići (Valbon Krasnicqi) je potvrdio da su radovi gotovi, ali napominje da još uvek nije nabavljena neophodna oprema za proces vantelesne oplodnje.
"Čekamo da se obezbede finansijska sredstva za nabavku medicinske opreme. Na osnovu procena potrebno je od million do million i dvesta hiljada eura“, kaže Krasnići.
Navodi da je Kliničko-bolnički centar od Vlade Kosova tražio da im se taj novac odobri u okviru godišnjeg budžeta, ali da do to ipak nije odobreno.
Navodi da su bili bezuspešni i napori da se pronađu donatori za opremanje odeljenja za vantelesnu oplodnju.
"Mislili smo da će obezbeđivanje finansijskih sredstava verovatno biti najlakši deo tog projekta, ali se u stvari pokazalo da je to najteže“, kaže Krasnići.
Šta kažu u Ministarstvu zdravlja?
Iz Ministarstva zdravlja kažu da se iz opravdanih razloga kasni sa realizacijom projekta izgradnje Odeljenja za vantelesnu oplodnju.Navode da je pandemija korona virusa, koja je izbila u martu 2020., promenila fokus Ministarstva, odnosno da su sredstva usmeravana na vanredne situacije u zdravstvu.
Dodaju i da je Kliničko-bolnički centar Kosova, na osnovu plana 2020., imao sredstva u budžetu za izgradnju Odeljenja za vantelesnu oplodnju.
Sada će, navodi se dalje, radna grupa koju je nedavno formiralo Ministarstvo zdravlja, proceniti izvođenje radova i finansijske potrebe.
"Radna grupa, koju predvode predstavnici Kliničko-bolničkog centra, mora u najkraćem mogućem roku da sprovede plan i da saopšti kada može da počne (sa radom Odeljenje za vantelesnu oplodnju)“, navode iz Ministarstva zdravlja u odgovoru za RSE.
Ginekolog Ljandrit Bejtulahu (Landrit Bejtullahu), koji je na čelu radne grupe za funkcionisanje ovog odeljenja, procenjuje da će vantelesna oplodnja na Kliničko- bolničkom centru u Prištini moći da se obavlja za nekoliko meseci.
Do kašnjenja je došlo, kaže, jer "nije bilo kontinuiteta u radu".
"Formirana je komisija [radna grupa] koju čine članovi Kliničko-bolničkog centra i Ministarstva zdravlja. Održavaće se sastanci i tokom sezone godišnjih praznika, kako bi se 15. septembra ove godine realizovao plan (za otvaranje odeljenja)“, kaže Bejtulahu.
Direktor Ginekološke klinike u okviru Kliničko-bolničkog centra Jakup Ismailji (Ismaili) tvrdi da imaju kadar koji će raditi vantelesnu oplodnju.
RSE se obratio i privatnim bolnicama, koje već rade ovu proceduru, sa upitom koliko zainteresovanih ima za vantelesnu oplodnju i koliko je ta metoda uspešna, ali niko nije želeo da pruži te podatke.
Kakva je procedura za oplodnju?
Postupak vantelesne oplodnje na Kosovu sprovodi se na osnovu administrativnog uputstva Ministarstva zdravlja.Kosovo ne pruža finansijsku pomoć za obavljanje ove usluge u inostranstvu jer vantelesna oplodnja ne spada u osnovne zdravstvene usluge i ne odnosi se na spašavanje života pacijenata.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, problem neplodnosti pogađa milione ljudi širom sveta. Prema nekim procenama, oko 48 miliona parova i 186 miliona pojedinaca ima problem neplodnosti.
Na Kosovu ne postoje podaci o tome koliko žena koristi tretmane za lečenje neplodnosti.
U SAD, primera radi, podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti pokazuju da oko sedam miliona žena godišnje zatraži lečenje neplodnosti, a najtraženiji metod je vantelesna oplodnja.
