Kosovski institut pravde (KIP), uz podršku američkog State departmenta – Biroa za međunarodne narkotike i sprovođenje zakona, predstavio je izvještaj pod nazivom "Specijalna suđenja“, koji je rezultat direktnog i sistematskog praćenja rada kosovskih specijalizovanih komora, prenosi Ekonomia Online.
Prema istraživanju Kosovskog instituta pravde, tužilaštvu je trebalo pet godina da podigne prvu optužnicu u slučajevima protiv bivših vođa OVK. Kako se navodi, tužilaštvo je pokazalo neozbiljan pristup prema Hashimu Thaciju i drugima.
"Tada je 24. juna 2020. podignuta optužnica protiv bivšeg predsjednika Hashima Thacija i bivšeg predsjednika parlamenta Kadrija Veselija. Ovakvo obavještenje je u suprotnosti sa samim pravilima ovog suda. Prvo hapšenje je prvobitno izvršeno za Saliha Mustafu zbog navodnih zločina počinjenih tokom rata. Zatim je uslijedilo hapšenje vođa ORV OVK Hisnija Gucatija i Nasima Haradinaja. Predmet je u drugostepenoj žalbenoj fazi. Nakon čega su Thaci, Veseli, Selimi i Krasniqi uhapšeni i optuženi za ratne zločine. Tužilaštvu je trebalo pet godina da podigne prvu optužnicu. Tužilaštvo je pokazalo neozbiljan pristup“, kazala je istraživač na Institutu Medina Kadriu.
Kako je dodala, postoje mnoge nepravilnosti u radu tužioca, sa kojima javnost treba da bude upoznata.
"U većini slučajeva produženi su rokovi za pribavljanje dokaza. Ovo je prilično uznemirujuće, prevodi su zabrinjavajući. Sve ovo utiče na efikasnu odbranu. Rad tužioca pratile su i druge nepravilnosti i oni bi trebalo da upoznaju javnost sa ovim dokumentima“, istakla je Kadriu.
"Tada je 24. juna 2020. podignuta optužnica protiv bivšeg predsjednika Hashima Thacija i bivšeg predsjednika parlamenta Kadrija Veselija. Ovakvo obavještenje je u suprotnosti sa samim pravilima ovog suda. Prvo hapšenje je prvobitno izvršeno za Saliha Mustafu zbog navodnih zločina počinjenih tokom rata. Zatim je uslijedilo hapšenje vođa ORV OVK Hisnija Gucatija i Nasima Haradinaja. Predmet je u drugostepenoj žalbenoj fazi. Nakon čega su Thaci, Veseli, Selimi i Krasniqi uhapšeni i optuženi za ratne zločine. Tužilaštvu je trebalo pet godina da podigne prvu optužnicu. Tužilaštvo je pokazalo neozbiljan pristup“, kazala je istraživač na Institutu Medina Kadriu.
Kako je dodala, postoje mnoge nepravilnosti u radu tužioca, sa kojima javnost treba da bude upoznata.
"U većini slučajeva produženi su rokovi za pribavljanje dokaza. Ovo je prilično uznemirujuće, prevodi su zabrinjavajući. Sve ovo utiče na efikasnu odbranu. Rad tužioca pratile su i druge nepravilnosti i oni bi trebalo da upoznaju javnost sa ovim dokumentima“, istakla je Kadriu.
