Brojna djela ozbiljne korupcije u vladama, nekažnjivost, ograničenje slobode izražavanja i štampe, kao i slučajevi nasilja nad pripadnicima etničkih manjina i drugih marginalizovanih zajednica (uključujući LGBTQ+ populaciju), nastavljaju da ugrožavaju demokratiju i poštovanje ljudskih prava u zemljama Zapadnog Balkana, pokazuje posljednji izvještaj Stej dipartmenta (State Departement).
Izveštaj o ljudskim pravima američki Stejt department objavljuje poslednjih 46 godina. Dokument obuhvata procenu stanja međunarodno priznatih pojedinačnih, građanskih, političkih i radničkih prava, utvrđenih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i drugim međunarodnim sporazumima.
U poslednjem izveštaju skupljeni su podaci o statusu ljudskih prava širom sveta tokom 2021. godine, u ukupno 198 zemalja i teritorija.
"Informacije sadržane u ovim izveštajima ne mogu biti vitalnije ili hitnije, s obzirom na tekuća kršenja ljudskih prava u mnogim zemljama, kontinuirano nazadovanje demokratije na nekoliko kontinenata i pužući autoritarizam koji ugrožava i ljudska prava i demokratiju – posebno, trenutno, s ruskim ničim izazvanim napadom na Ukrajinu", navodi Stejt dipartment.
Kosovski zvaničnici nekažnjeno su se bavili koruptivnim radnjama, ocenjuje Stejt dipartment. Nedostatak efikasnog sudskog nadzora i slaba vladavini prava doprineli su tome. Slučajevi korupcije su često predmet ponovljenih žalbi, a pravosudni sistem je u mnogim slučajevima dozvoljavao da rokovi zastarelosti isteku bez suđenja.
Mnogi korumpirani funkcioneri tako su nastavili da zauzimaju pozicije u javnom sektoru.
Više izveštaja ukazuje da su javni funkcioneri, pojedine političke stranke, preduzeća povezana s vladom, verske grupe, te nezadovoljni pojedinci vršili pritisak na vlasnike medija, urednike i novinare da ne objavljuju određene priče ili materijale. Neki novinari uzdržali su se od kritičkog ili istraživačkog izveštavanja, upravo zbog straha za svoju fizičku bezbednost ili sigurnost posla.
"Dana 13. oktobra, demonstranti su napali nekoliko novinara iz medija na albanskom i srpskom jeziku (uključujući Radio Slobodna Evropa) koji su izveštavali o protestima u severnoj Mitrovici, nakon operacije protiv krijumčarenja koju je sprovela policija. Novinari su izvestili da su izgrednici zaplenili i razbili video opremu, jurili novinare peške i automobilima i bacali kamenje, molotovljeve koktele i druge eksplozivne naprave", podseća Stejt dipartment.
Vlada je preduzela korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni zvaničnike koji su počinili kršenje ljudskih prava, ali je ponekad nedostajala doslednost.
U poslednjem izveštaju skupljeni su podaci o statusu ljudskih prava širom sveta tokom 2021. godine, u ukupno 198 zemalja i teritorija.
"Informacije sadržane u ovim izveštajima ne mogu biti vitalnije ili hitnije, s obzirom na tekuća kršenja ljudskih prava u mnogim zemljama, kontinuirano nazadovanje demokratije na nekoliko kontinenata i pužući autoritarizam koji ugrožava i ljudska prava i demokratiju – posebno, trenutno, s ruskim ničim izazvanim napadom na Ukrajinu", navodi Stejt dipartment.
Kosovo: Strah za fizičku bezbjednost i sigurnost posla
Kosovski zvaničnici nekažnjeno su se bavili koruptivnim radnjama, ocenjuje Stejt dipartment. Nedostatak efikasnog sudskog nadzora i slaba vladavini prava doprineli su tome. Slučajevi korupcije su često predmet ponovljenih žalbi, a pravosudni sistem je u mnogim slučajevima dozvoljavao da rokovi zastarelosti isteku bez suđenja.
Mnogi korumpirani funkcioneri tako su nastavili da zauzimaju pozicije u javnom sektoru.
Više izveštaja ukazuje da su javni funkcioneri, pojedine političke stranke, preduzeća povezana s vladom, verske grupe, te nezadovoljni pojedinci vršili pritisak na vlasnike medija, urednike i novinare da ne objavljuju određene priče ili materijale. Neki novinari uzdržali su se od kritičkog ili istraživačkog izveštavanja, upravo zbog straha za svoju fizičku bezbednost ili sigurnost posla.
"Dana 13. oktobra, demonstranti su napali nekoliko novinara iz medija na albanskom i srpskom jeziku (uključujući Radio Slobodna Evropa) koji su izveštavali o protestima u severnoj Mitrovici, nakon operacije protiv krijumčarenja koju je sprovela policija. Novinari su izvestili da su izgrednici zaplenili i razbili video opremu, jurili novinare peške i automobilima i bacali kamenje, molotovljeve koktele i druge eksplozivne naprave", podseća Stejt dipartment.
Vlada je preduzela korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni zvaničnike koji su počinili kršenje ljudskih prava, ali je ponekad nedostajala doslednost.
