Opozicione stranke na Kosovu optužuju Vladu na čelu sa premijerom Albinom Kurtijem da kasno reaguje u spriječavanju krize oko poskupljenja osnovnih životnih namirnica i naftnih derivata.
Sa druge strane, Kutijev vladajući Pokret Samoopredeljenje poručuje da se kriza koja je zahvatila čitav svet zbog rata u Ukrajini, nije mogla izbeći.
Druge zemlje u regionu su, kao odgovor na poskupljenje, ukinule porez na osnovne životne namirnice, ograničile cene naftnih derivata na određeni period, dok je reakcija kosovskog rukovodstva nešto "blaža".
Brašno, ulje i gorivo su samo neki od proizvoda koji su na Kosovu naglo poskupeli, a cene variraju iz dana u dan. U jednom trenutku je litar ulja bio i preko tri eura, a litar nafte oko 1,70 eura.
Zbog toga su opozicione stranke u utorak, 15. marta zatražile vanrednu parlamentarnu sednicu.
"Svojim akcijama nanosite štetu privredi i građanima", zaključila je.
Memlji Krasnići (Memli Krasniqi), predsednik Demokratske partije Kosova, takođe opozicione stranke u kosovskom Parlamentu, kaže da Vlada nema plan za ublažavanje ekonomske krize. On smatra da je izvršna vlast ta koja mora da pronađe rešenje za krizu na tržištu zbog rata u Ukrajini.
"Nemate plan za trenutnu situaciju", rekao je Krasnići i dodao da državne rezerve moraju pod hitno da se povećaju.
Sa druge strane, lider Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) je zatražio da se smanje akcize i porez radi prevazilaženja trenutne krize.
Prema podacima Kosovske agencija za statistiku, stopa inflacije za period od godinu dana iznosi 7,5 odsto.
On je pred poslanicima predstavio mere koje preduzima njegova Vlada u cilju zaštite građana i u tom kontekstu napomenuo da je pojačana inspekcijska kontrola na terenu.
"Do danas je izvršena 251 inspekcijska kontrola i izrečeno je 30 kazni od strane centralnih i opštinskih tržišnih inspektora", rekao je Kurti, napominjući da centralna i lokalna vlast sarađuju kako bi se građani zaštitili od eventualnih zloupotreba.
Prethodno je šefica poslaničke grupe vladajućeg Pokreta Samoopredeljenje, Mimoza Kusari Ljilja (Mimoza Kusari Lila) ocenila da opozicija želi da svali svu krivicu na aktuelnu vlast uz napomenu da je kriza zbog rata u Ukrajini bila neminovna.
"Nepravedno je da se optužuje Vlada", poručila je.
Mimoza Kusari Ljilja podvukla je da su neki privrednici na Kosovu pokušali da iskoriste krizu zbog profita, te navela da upravo to radi i kosovska opozicija.
Tržišna inspekcija Kosova je, zbog sumnje da neki privrednici zloupotrebljavaju situaciju, izašla na teren i tom prilikom privremeno zabranila rad nekima od njih.
Trenutno, litar ulja košta 1,50 evra a nakon što je 9. marta ta cena išla i do 3,49 evra.
Vlada Kosova je za sada, u cilju zaštite građana, odredila maksimalnu trgovinsku maržu za naftne derivate. Ta mera ne zaustavlja poskupljenje, već ograničava kompanije da zarade više od šest odsto od prodaje naftnih derivata.
U međuvremenu je najavljeno da će Vlada Kosova dati subvencije poljoprivrednicima u iznosu od oko 50 miliona evra, od čega će 5 miliona biti za subvencije naftnih derivata.
PDV je porez koji se potrošačima naplaćuje za dobra i usluge a standardna stopa tog oprezivanja na Kosovu iznosi 18 odsto, dok je niža stopa 8 odsto.
"Da bi se građani izborili sa nekontrolisanim cenama, Vlada mora privremeno da ukine PDV na proizvode od žitarica, ulje i mlečne proizvode. Ili da se subvencioniše industrija koja proizvodi osnovne namirnice", poručuje Ajdini.
Međutim, profesorka ekonomije Aljubuljena (Albulena) Kastrati ne podržava ukidanje PDV ili akciza jer bi to, kako objašnjava, uticalo na državni budžet.
Ona smatra da se treba privremeno ograničiti poskupljenje ili da za neke proizvode daju subvencije.
Katsrati i Ajdini se slažu da je u ovom trenutku uloga Tržišne inspekcije jako važna kako bi se zaštitili građani Kosova od eventualnih zloupotreba situacije.
I Srbija je od 10. marta zabranila izvoz pšenice, brašna, kukuruza i jestivog ulja, a do 11. aprila je ograničena i cena goriva. U međuvremenu 15. marta je iz Ministarstva poljoprivrede Srbije saopšteno da će, prethodno ugovorene količine pšenice i kukuruza za izvoz u zemlje regiona, biti realizovane u najkraćem mogućem roku.
Crna Gora, zbog blokade Skupštine, nije u mogućnosti da ograniči rast cena goriva koje na rekordnom nivou u poslednjih deset godina.
Zastupnički dom Parlamenta Bosne i Hercegovine usvojio je prošle nedelje priedlog zakona o izmenama zakona o akcizama u BiH, kojim se ukidaju akcize na naftne derivate u trajanju od šest meseci.
Prihvaćen je i predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji predviđa da se po sniženoj stopi PDV-a od pet odsto oporezuje promet dobara i usluga, te uvoz dobara određenih namirnica.
Druge zemlje u regionu su, kao odgovor na poskupljenje, ukinule porez na osnovne životne namirnice, ograničile cene naftnih derivata na određeni period, dok je reakcija kosovskog rukovodstva nešto "blaža".
Brašno, ulje i gorivo su samo neki od proizvoda koji su na Kosovu naglo poskupeli, a cene variraju iz dana u dan. U jednom trenutku je litar ulja bio i preko tri eura, a litar nafte oko 1,70 eura.
Zbog toga su opozicione stranke u utorak, 15. marta zatražile vanrednu parlamentarnu sednicu.
Šta je objašnjenje opozicije?
Poslanica iz opozicionog Demokratskog saveza Kosova (DSK) Hikmete (Hykmete) Bajrami je na sednici rekla da poskupljenje na tržištu predstavlja novu pandemiju, te da aktuelna Vlada Kosova ne ume dobro da upravlja kriznim situacijama."Svojim akcijama nanosite štetu privredi i građanima", zaključila je.
Memlji Krasnići (Memli Krasniqi), predsednik Demokratske partije Kosova, takođe opozicione stranke u kosovskom Parlamentu, kaže da Vlada nema plan za ublažavanje ekonomske krize. On smatra da je izvršna vlast ta koja mora da pronađe rešenje za krizu na tržištu zbog rata u Ukrajini.
"Nemate plan za trenutnu situaciju", rekao je Krasnići i dodao da državne rezerve moraju pod hitno da se povećaju.
Sa druge strane, lider Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) je zatražio da se smanje akcize i porez radi prevazilaženja trenutne krize.
Prema podacima Kosovske agencija za statistiku, stopa inflacije za period od godinu dana iznosi 7,5 odsto.
Kakav je odgovor premijera?
Premijer Kurti tvrdi da ima dovoljno državnih rezervi i da građani ne treba da budu zabrinuti. On je prošle nedelje poručio da se sastao sa Udruženjem mlinara na Kosovu koji su ga uverili da imaju brašno za oko pet meseci.On je pred poslanicima predstavio mere koje preduzima njegova Vlada u cilju zaštite građana i u tom kontekstu napomenuo da je pojačana inspekcijska kontrola na terenu.
"Do danas je izvršena 251 inspekcijska kontrola i izrečeno je 30 kazni od strane centralnih i opštinskih tržišnih inspektora", rekao je Kurti, napominjući da centralna i lokalna vlast sarađuju kako bi se građani zaštitili od eventualnih zloupotreba.
Prethodno je šefica poslaničke grupe vladajućeg Pokreta Samoopredeljenje, Mimoza Kusari Ljilja (Mimoza Kusari Lila) ocenila da opozicija želi da svali svu krivicu na aktuelnu vlast uz napomenu da je kriza zbog rata u Ukrajini bila neminovna.
"Nepravedno je da se optužuje Vlada", poručila je.
Mimoza Kusari Ljilja podvukla je da su neki privrednici na Kosovu pokušali da iskoriste krizu zbog profita, te navela da upravo to radi i kosovska opozicija.
Šta je do sada preduzela Vlada Kosova?
Na Kosovu je u poslednje vreme došlo do poskupljenja prehrambenih proizvoda, pojedinih usluga, poput autobuskog i taxi prevoza, kao i naftnih derivata.Tržišna inspekcija Kosova je, zbog sumnje da neki privrednici zloupotrebljavaju situaciju, izašla na teren i tom prilikom privremeno zabranila rad nekima od njih.
Trenutno, litar ulja košta 1,50 evra a nakon što je 9. marta ta cena išla i do 3,49 evra.
Vlada Kosova je za sada, u cilju zaštite građana, odredila maksimalnu trgovinsku maržu za naftne derivate. Ta mera ne zaustavlja poskupljenje, već ograničava kompanije da zarade više od šest odsto od prodaje naftnih derivata.
U međuvremenu je najavljeno da će Vlada Kosova dati subvencije poljoprivrednicima u iznosu od oko 50 miliona evra, od čega će 5 miliona biti za subvencije naftnih derivata.
Da li treba ukinuti PDV i akcize?
Ljumnije (Lumnije) Ajdini iz Kosovske alijanse za biznis smatra da cene stalno rastu jer je Kosovo zavisno od uvoza. Kao jedno od rešenja za nastalu krizu ona vidi ukidanje poreza na dodatu vrednost (PDV) i akciza na osnovne proizvode.PDV je porez koji se potrošačima naplaćuje za dobra i usluge a standardna stopa tog oprezivanja na Kosovu iznosi 18 odsto, dok je niža stopa 8 odsto.
"Da bi se građani izborili sa nekontrolisanim cenama, Vlada mora privremeno da ukine PDV na proizvode od žitarica, ulje i mlečne proizvode. Ili da se subvencioniše industrija koja proizvodi osnovne namirnice", poručuje Ajdini.
Međutim, profesorka ekonomije Aljubuljena (Albulena) Kastrati ne podržava ukidanje PDV ili akciza jer bi to, kako objašnjava, uticalo na državni budžet.
Ona smatra da se treba privremeno ograničiti poskupljenje ili da za neke proizvode daju subvencije.
Katsrati i Ajdini se slažu da je u ovom trenutku uloga Tržišne inspekcije jako važna kako bi se zaštitili građani Kosova od eventualnih zloupotreba situacije.
Kakva je situacija u zemljama regiona?
Severna Makedonija je zabranila izvoz određenih životnih namirnica zbog krize koja nastala usled rata u Ukrajini.I Srbija je od 10. marta zabranila izvoz pšenice, brašna, kukuruza i jestivog ulja, a do 11. aprila je ograničena i cena goriva. U međuvremenu 15. marta je iz Ministarstva poljoprivrede Srbije saopšteno da će, prethodno ugovorene količine pšenice i kukuruza za izvoz u zemlje regiona, biti realizovane u najkraćem mogućem roku.
Crna Gora, zbog blokade Skupštine, nije u mogućnosti da ograniči rast cena goriva koje na rekordnom nivou u poslednjih deset godina.
Zastupnički dom Parlamenta Bosne i Hercegovine usvojio je prošle nedelje priedlog zakona o izmenama zakona o akcizama u BiH, kojim se ukidaju akcize na naftne derivate u trajanju od šest meseci.
Prihvaćen je i predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji predviđa da se po sniženoj stopi PDV-a od pet odsto oporezuje promet dobara i usluga, te uvoz dobara određenih namirnica.
