Drugog čovjeka Kurtijeve vlade demantovao je visoki zvaničnik Savjeta Evrope, nakon izjava u kojima se traži podrška članstvu u ovom mehanizmu. Dok su vladini i opozicioni zvaničnici tražili podršku za članstvo u Savjetu Evrope, visoki srpski zvaničnici rekli su sekretaru Savjeta da eventualno pristupanje krši statut i podriva jedinstvo institucije.
Izbijanje rata u Ukrajini podstaklo je kosovsku diplomatiju koja je tražila podršku zapadnih partnera u ofanzivi za članstvo u međunarodnim organizacijama. Nakon pokretanja procedura za članstvo u NATO, Vlada je izrazila namjeru da konkuriše za prijem u Savjet Evrope.
Ali, nekoliko dana nakon ovog aktiviranja, vladu su opovrgli zvaničnici jedne od značajnih organizacija u Evropi, nakon tvrdnji da su obezbjedili podršku za članstvo.
Zamjenik premijera Besnik Bislimi napisao je na Twitteru da je zamjenik generalnog sekretara Savjeta Evrope Bjorn Berge pozdravio inicijativu Kosova da se prijavi u Savjet Evrope.
„Drago mi je što sam upoznao Bjorna Berga tokom njegovog boravka u Strazburu, koji je pozdravio inicijativu Kosova da podnese zahtjev za članstvo u Savjetu Evrope. Naša diskusija je takođe bila fokusirana na isticanje napretka Kosova, reformi i usklađivanja sa evropskim vrijednostima i spoljnom politikom“, napisao je Bislimi.
Ali visoki zvaničnik Savjeta Evrope u četvrtak je to demantovao.
„Nažalost, ovo nije bio tačan opis onoga što sam naveo na sastanku u vezi sa mogućom prijavom u Savjet Evrope“, rekao je Berge.
Pitanje članstva pokrenuto je i u raspravama skupštinskog odbora za stabilizaciju i pridruživanje u Strazburu, kojima su prisustvovali funkcioneri Vlade i opozicije.
Zamjenik premijera Besnik Bislimi je izjavio da je glavni strateški cilj članstvo u EU, dok su druga dva cilja ukidanje viza i članstvo u Savjetu Evrope.
„Zato očekujemo podršku Evropskog parlamenta i ovdje bih podsjetio na modus operandi ‘različitost u priznavanju, ali jedinstvo u posvećenosti’, što znači da nedostatak zajedničkog stava među državama članicama o statusu Kosova, ne sprečava EU da se angažuje sa Kosovom – očekujemo isti duh za primjenu Kosova“, naglasio je Bislimi.
Kosovo je 1. aprila 2022. obilježilo šest godina od prvog ugovornog sporazuma između EU i Kosova (SSP). Od tada, prema Bislimijevim riječima, kosovske institucije rade na usklađivanju sa kopenhaškim kriterijumima Evropske Unije.
„Ovo bi trebalo da vas ubjedi u našu rješenost da ispunimo našu posvećenost da podnesemo zahtjev Kosova za članstvo u EU. Otvaranje EU perspektive za Kosovo bila bi snažna motivacija za vladu i administraciju da nastave sadašnji put reformi. Ilustracije radi, ove godine zemlja je imala rekordan privredni rast od 9,9 odsto, povećanje izvoza za 60 odsto, povećanje poreskih prihoda od 30 odsto. U borbi protiv organizovanog kriminala zabilježeno je povećanje od 13,4 odsto u policijskim racijama, za 75 odsto u rasturanju organizovanih kriminalnih grupa i povećanje od 85 odsto u optužnicama za privredni kriminal i korupciju“, rekao je drugi čovjek Vlade.
U međuvremenu, član LDK Avdullah Hoti rekao je da je regionu potrebna jasnoća i napredak u integraciji.
„Zbog dugoročnog mira, regionu je potrebna jasnoća i konkretan napredak u evropskim integracijama. Ovo je jedini način da se zapečati dugoročni mir u regionu. Vjerujem da se svi slažemo da se to može postići samo kroz punu normalizaciju međususedskih odnosa, što je proces koji podrazumijeva prepoznavanje realnosti i preuzimanje odgovornosti za prošlost“.
Govoreći o dijalogu, zamjerio je moderatoru Miroslavu Lajčaku pristup „konstruktivne dvosmislenosti“ jer ne pominje otvoreno „uzajamno priznanje“, što je prema njegovim riječima, glavni i jedini cilj dijaloga.
„Fokus dijaloga je sada prebačen na tehnička pitanja, koja nisu od suštinskog značaja za normalizaciju dugoročnih odnosa dvije zemlje. Ne kažem da tehnička pitanja nisu bitna za život građana obe zemlje. Ali, ovi tehnički problemi su derivat nedostatka međusobnog priznavanja. Kada se postigne sporazum o međusobnom priznavanju, tehnički problemi se prirodno rješavaju primenom evropskih standarda u susedskim odnosima“, napisao je Hoti.
Zahtjeve Kosova u Evropskom parlamentu prokomentarisao je i šef poslaničke grupe Pokreta Samoopredjeljenje.
Članovi kosovske delegacije ponovili su zahtjeve od izuzetnog značaja i hitnog okončanja procesa liberalizacije viznog režima, zahtjev za podršku u skorim budućim procesima povodom podnošenja zahtjeva Kosova za članstvo u Savjetu Evrope i NATO-u, nameru da podnese zahtjev za članstvo u Evropskoj uniji, kao i u drugim međunarodnim organizacijama“.
S druge strane, Srbija se vratila u diplomatsku ofanzivu da spriječi članstvo u ovom mehanizmu.
Nakon što je Kosovo objavilo namjeru da postane dio Savjeta Evrope, srpski ministar spoljnih poslova Nikola Selaković krenuo je u ofanzivu. Ministar spoljnih poslova Srbije je na sastanku sa generalnim sekretarom Savjeta Evrope Marijom Pejčinović-Burić rekao da pristupanje Kosova predstavlja kršenje statuta i jedinstva Savjeta Evrope.
„U skladu sa politikom normalizacije odnosa sa Kosovom, Srbija podržava svako zalaganje Savjeta Evrope na Kosovu u cilju poboljšanja standarda u oblasti ljudskih prava, vladavine prava i demokratije, što je u skladu sa Rezolucijom 1244 Savjeta bezbjednosti UN i neutralnim pristupom statusu“, rekao je Selaković, preneli su srpski mediji.
„Srbija se oštro protivi otvaranju pristupne procedure Kosova Savjetu Evrope, jer bi se time prekršio Statut SE i narušilo jedinstvo ove organizacije“.
Bivši šef hrvatske diplomatije je putem Twittera najavio sastanak sa Selakovićem, srpskim premijerom i predsjednikom Skupštine Ivicom Dačićem. U jednoj od njih, gdje se ne pominje Kosovo, ona je rekla da su „teme o kojima se razgovaralo o saradnji sa Srbijom i geopolitičkoj situaciji u Evropi“.
Kosovo se nada da će imati koristi od povezivanja sa Zapadom u osudi ruske agresije na Ukrajinu. Čekanje na brzo članstvo u EU podstakla je suspenzija Rusije.
Ministarka spoljnih poslova i dijaspore, Donika Gërvalla-Schwarz, tokom svog nedavnog izvještaja Parlamentarnom odboru za spoljne poslove, izjavila je da postoje dešavanja koja povećavaju optimizam za članstvo u Savjetu Evrope.
„Možemo samo da predvidimo našu ulogu i šta radimo da tako nešto bude moguće. Čak i tamo smo se zajedno sastali sa nekoliko institucija i razgovarali o tome koji su koraci“, rekla je ona odbijajući da navede datum kada Kosovo može da postane dio ovog mehanizma.
Kosovo je takođe podržala jaka država unutar Evropske unije. Njemačka je najavila da će glasati za pristupanje Kosova međunarodnim organizacijama. Ovo je prošle nedjelje, posle privremene suspenzije Rusije, rekao njemački specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Manuel Saracin.
U prvom intervjuu po preuzimanju dužnosti, Saracin je za „Frankfurter Allgemeine Zeitung“ rekao da je Njemačka zemlja koja u potpunosti podržava pristupanje Kosova međunarodnim organizacijama.
Nakon suspenzije Rusije od strane Savjeta Evrope, povećale su se šanse da se dvotrećinskom većinom u ovoj organizaciji izjasni za pristupanje Kosova.
„Njemačka je priznala Kosovo. Svakako računamo na to da će država koju mi priznajemo biti zastupljena u međunarodnim organizacijama. Pogotovo kada jedna od njih, poput Savjeta Evrope, znači veliku zaštitu prava građana, pa i manjina na Kosovu. Kada je pravi trenutak za prijavu, naravno da Vlada Kosova mora da odluči“, rekao je on.
Savjet Evrope je organizacija evropskih država osnovana 5. maja 1949. godine.
Ova organizacija ima 47 država članica, pokriva približno 820 miliona ljudi i radi sa godišnjim budžetom od oko 500 miliona eura.
Za razliku od Evropske unije, Savjet Evrope ne može da izdaje obavezujuće zakone, ali ima moć da utiče na sprovođenje međunarodnih sporazuma. Glavna institucija Savjeta Evrope je Evropski sud za ljudska prava, koji sprovodi Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Izvor: Koha/Kossev
Ali, nekoliko dana nakon ovog aktiviranja, vladu su opovrgli zvaničnici jedne od značajnih organizacija u Evropi, nakon tvrdnji da su obezbjedili podršku za članstvo.
Zamjenik premijera Besnik Bislimi napisao je na Twitteru da je zamjenik generalnog sekretara Savjeta Evrope Bjorn Berge pozdravio inicijativu Kosova da se prijavi u Savjet Evrope.
„Drago mi je što sam upoznao Bjorna Berga tokom njegovog boravka u Strazburu, koji je pozdravio inicijativu Kosova da podnese zahtjev za članstvo u Savjetu Evrope. Naša diskusija je takođe bila fokusirana na isticanje napretka Kosova, reformi i usklađivanja sa evropskim vrijednostima i spoljnom politikom“, napisao je Bislimi.
Ali visoki zvaničnik Savjeta Evrope u četvrtak je to demantovao.
„Nažalost, ovo nije bio tačan opis onoga što sam naveo na sastanku u vezi sa mogućom prijavom u Savjet Evrope“, rekao je Berge.
Pitanje članstva pokrenuto je i u raspravama skupštinskog odbora za stabilizaciju i pridruživanje u Strazburu, kojima su prisustvovali funkcioneri Vlade i opozicije.
Zamjenik premijera Besnik Bislimi je izjavio da je glavni strateški cilj članstvo u EU, dok su druga dva cilja ukidanje viza i članstvo u Savjetu Evrope.
„Zato očekujemo podršku Evropskog parlamenta i ovdje bih podsjetio na modus operandi ‘različitost u priznavanju, ali jedinstvo u posvećenosti’, što znači da nedostatak zajedničkog stava među državama članicama o statusu Kosova, ne sprečava EU da se angažuje sa Kosovom – očekujemo isti duh za primjenu Kosova“, naglasio je Bislimi.
Kosovo je 1. aprila 2022. obilježilo šest godina od prvog ugovornog sporazuma između EU i Kosova (SSP). Od tada, prema Bislimijevim riječima, kosovske institucije rade na usklađivanju sa kopenhaškim kriterijumima Evropske Unije.
„Ovo bi trebalo da vas ubjedi u našu rješenost da ispunimo našu posvećenost da podnesemo zahtjev Kosova za članstvo u EU. Otvaranje EU perspektive za Kosovo bila bi snažna motivacija za vladu i administraciju da nastave sadašnji put reformi. Ilustracije radi, ove godine zemlja je imala rekordan privredni rast od 9,9 odsto, povećanje izvoza za 60 odsto, povećanje poreskih prihoda od 30 odsto. U borbi protiv organizovanog kriminala zabilježeno je povećanje od 13,4 odsto u policijskim racijama, za 75 odsto u rasturanju organizovanih kriminalnih grupa i povećanje od 85 odsto u optužnicama za privredni kriminal i korupciju“, rekao je drugi čovjek Vlade.
U međuvremenu, član LDK Avdullah Hoti rekao je da je regionu potrebna jasnoća i napredak u integraciji.
„Zbog dugoročnog mira, regionu je potrebna jasnoća i konkretan napredak u evropskim integracijama. Ovo je jedini način da se zapečati dugoročni mir u regionu. Vjerujem da se svi slažemo da se to može postići samo kroz punu normalizaciju međususedskih odnosa, što je proces koji podrazumijeva prepoznavanje realnosti i preuzimanje odgovornosti za prošlost“.
Govoreći o dijalogu, zamjerio je moderatoru Miroslavu Lajčaku pristup „konstruktivne dvosmislenosti“ jer ne pominje otvoreno „uzajamno priznanje“, što je prema njegovim riječima, glavni i jedini cilj dijaloga.
„Fokus dijaloga je sada prebačen na tehnička pitanja, koja nisu od suštinskog značaja za normalizaciju dugoročnih odnosa dvije zemlje. Ne kažem da tehnička pitanja nisu bitna za život građana obe zemlje. Ali, ovi tehnički problemi su derivat nedostatka međusobnog priznavanja. Kada se postigne sporazum o međusobnom priznavanju, tehnički problemi se prirodno rješavaju primenom evropskih standarda u susedskim odnosima“, napisao je Hoti.
Zahtjeve Kosova u Evropskom parlamentu prokomentarisao je i šef poslaničke grupe Pokreta Samoopredjeljenje.
Članovi kosovske delegacije ponovili su zahtjeve od izuzetnog značaja i hitnog okončanja procesa liberalizacije viznog režima, zahtjev za podršku u skorim budućim procesima povodom podnošenja zahtjeva Kosova za članstvo u Savjetu Evrope i NATO-u, nameru da podnese zahtjev za članstvo u Evropskoj uniji, kao i u drugim međunarodnim organizacijama“.
S druge strane, Srbija se vratila u diplomatsku ofanzivu da spriječi članstvo u ovom mehanizmu.
Nakon što je Kosovo objavilo namjeru da postane dio Savjeta Evrope, srpski ministar spoljnih poslova Nikola Selaković krenuo je u ofanzivu. Ministar spoljnih poslova Srbije je na sastanku sa generalnim sekretarom Savjeta Evrope Marijom Pejčinović-Burić rekao da pristupanje Kosova predstavlja kršenje statuta i jedinstva Savjeta Evrope.
„U skladu sa politikom normalizacije odnosa sa Kosovom, Srbija podržava svako zalaganje Savjeta Evrope na Kosovu u cilju poboljšanja standarda u oblasti ljudskih prava, vladavine prava i demokratije, što je u skladu sa Rezolucijom 1244 Savjeta bezbjednosti UN i neutralnim pristupom statusu“, rekao je Selaković, preneli su srpski mediji.
„Srbija se oštro protivi otvaranju pristupne procedure Kosova Savjetu Evrope, jer bi se time prekršio Statut SE i narušilo jedinstvo ove organizacije“.
Bivši šef hrvatske diplomatije je putem Twittera najavio sastanak sa Selakovićem, srpskim premijerom i predsjednikom Skupštine Ivicom Dačićem. U jednoj od njih, gdje se ne pominje Kosovo, ona je rekla da su „teme o kojima se razgovaralo o saradnji sa Srbijom i geopolitičkoj situaciji u Evropi“.
Kosovo se nada da će imati koristi od povezivanja sa Zapadom u osudi ruske agresije na Ukrajinu. Čekanje na brzo članstvo u EU podstakla je suspenzija Rusije.
Ministarka spoljnih poslova i dijaspore, Donika Gërvalla-Schwarz, tokom svog nedavnog izvještaja Parlamentarnom odboru za spoljne poslove, izjavila je da postoje dešavanja koja povećavaju optimizam za članstvo u Savjetu Evrope.
„Možemo samo da predvidimo našu ulogu i šta radimo da tako nešto bude moguće. Čak i tamo smo se zajedno sastali sa nekoliko institucija i razgovarali o tome koji su koraci“, rekla je ona odbijajući da navede datum kada Kosovo može da postane dio ovog mehanizma.
Kosovo je takođe podržala jaka država unutar Evropske unije. Njemačka je najavila da će glasati za pristupanje Kosova međunarodnim organizacijama. Ovo je prošle nedjelje, posle privremene suspenzije Rusije, rekao njemački specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Manuel Saracin.
U prvom intervjuu po preuzimanju dužnosti, Saracin je za „Frankfurter Allgemeine Zeitung“ rekao da je Njemačka zemlja koja u potpunosti podržava pristupanje Kosova međunarodnim organizacijama.
Nakon suspenzije Rusije od strane Savjeta Evrope, povećale su se šanse da se dvotrećinskom većinom u ovoj organizaciji izjasni za pristupanje Kosova.
„Njemačka je priznala Kosovo. Svakako računamo na to da će država koju mi priznajemo biti zastupljena u međunarodnim organizacijama. Pogotovo kada jedna od njih, poput Savjeta Evrope, znači veliku zaštitu prava građana, pa i manjina na Kosovu. Kada je pravi trenutak za prijavu, naravno da Vlada Kosova mora da odluči“, rekao je on.
Savjet Evrope je organizacija evropskih država osnovana 5. maja 1949. godine.
Ova organizacija ima 47 država članica, pokriva približno 820 miliona ljudi i radi sa godišnjim budžetom od oko 500 miliona eura.
Za razliku od Evropske unije, Savjet Evrope ne može da izdaje obavezujuće zakone, ali ima moć da utiče na sprovođenje međunarodnih sporazuma. Glavna institucija Savjeta Evrope je Evropski sud za ljudska prava, koji sprovodi Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Izvor: Koha/Kossev
