Kosovska diplomatija je u stalnom opadanju, bilo u aktivnostima, predstavljanju zemlje ili čak u oblasti politike negovanja odnosa sa drugim zemljama, kažu stručnjaci iz oblasti međunarodnih odnosa.
Prema njihovim riječima, Kosovo je posljednjih godina zabilježilo pad svojom diplomatskom službom i diplomatskim aktivnostima, uglavnom multilateralnim sastancima i sastancima na marginama samita ili onih u onlajn formatu.
Osim toga, traže da se ojača digitalna diplomatija nakon uzastopnih grešaka šefa diplomatije na društvenim mrežama.
Profesor evropskih integracija Dritëro Arifi rekao je za Ekonomiju onlajn da spoljna politika Kosova ima značajne probleme. On smatra da bi više trebalo da se saopštava zvaničnim kanalima, a ne društvenim mrežama.
„Ako posmatramo spoljnu politiku, sa teorijske tačke gledišta dokumenata i strategija, možemo reći da smo dobri, ne baš dobri, ali dobri smo. Ali u praktičnom smislu možemo reći da imamo suštinskih problema i da postoji ekstremni amaterizam. Često viđamo državne službenike, vladu ponekad da komuniciraju sa nekim saopštenjima preko Twittera, Facebooka što nije normalno za ozbiljnu državu. To treba da se saopštava zvaničnim kanalima, a što manje na društvenim mrežama“, kaže on.
Arifi kaže da je pad ekonomskog indeksa pokazatelj i u spoljnoj politici, kaže da su najizolovanija zemlja i da odgovornost pada na aktuelnoj vlasti.
„Sada imamo pad indeksa slobodne ekonomije i to je pokazatelj u spoljnoj politici, kako nas drugi vide šta se dešava na Kosovu, unutar Kosova. Mi smo najizolovanija država na evropskom kontinentu. Naravno da nije kriva samo ova vlast, već sada govorimo o spoljnoj politici, odgovornost pada na ovu vlast šta radi i šta treba da radi u bliskoj budućnosti. Kako vidite spoljnu politiku, da li mi ciljamo ka integraciji u evroatlantsku porodicu, i kako se to radi. Tako treba da se postavi ovaj narativ, ali bez osvete, bez govora mržnje koji gledam svaki dan da ponekad vlada ne može da napusti svoju prošlost, a to će biti veoma veliki uticaj u sljedećoj fazi spoljne politike kad god počnu da je razvijaju“, rekao je Arifi.
Dritero Arifi je dalje rekao da država nije u stanju da se dogovori međusobno i da to nosi posljedice po partnere.
„Mi smo mala država, nemamo ni političku ni vojnu moć, a kamoli ekonomsku. Dakle, ovo se radi u punoj harmoniji i u punom dogovoru sa našim partnerima, ali na žalost, ova vlada nema tu hemiju, da taj korak postigne veliku saglasnost. Ne slažemo se jedni sa drugima i ne pričamo o našim partnerima. Imamo potpunu usklađenost sa našim partnerima, posebno u glavnim politikama o tome kako Kosovo treba da ih razvija. Nismo u stanju da ubedimo našeg najvažnijeg partnera, SAD, da smo na dobrom putu“.
Čak i stručnjak za međunarodne odnose Mirlind Behluli kaže da spoljna politika Kosova nije bila jasna, rekavši da je to prije diplomatija pismima. On smatra da je kosovska diplomatija imala više multilateralnih sastanaka u onlajn formatu.
„Smatram da osim što naša spoljna politika nije bila dovoljno jasna, nije bila toliko ni aktivna. Ove godine smo uglavnom viđali multilateralne sastanke i sastanke na marginama samita ili čak sastanke u onlajn formatu, ali ne i brojne sastanke u smislu bilateralnih ili trilateralnih sastanaka. „Generalno je bilo onlajn diplomatije, diplomatije pismima i diplomatije na vrhu na marginama samita“.
„Mislim da smo uprkos tome imali dobru inicijativu Ministarstva spoljnih poslova, a to je zapošljavanje novih ambasadora i novih konzula. Dakle, osim otpuštanja, vjerujem da je bilo pokušaja da se regrutuju stručnjaci za regrutovanje karijernih ambasadora, da se šalju karijerni ambasadori u diplomatiji u naše ambasade gdje postoje. Dakle, imali smo politiku, kao što sam ranije rekao, politiku multilateralnih samita, ali smo imali i dobru inicijativu u regrutovanju ambasadora i dobijanju saglasnosti stranih vlada za naše ambasadore“, rekao je on.
Beluli je zahtjevao da se novi ambasadori imenuju na način da, kako kaže, Kosovo ima dostojanstveno predstavljanje. Pored toga, Beluli kaže da Kosovo zaostaje u digitalnoj diplomatiji nakon uzastopnih grešaka MIP-a na društvenoj mreži „Twitter”.
„Prva i najvažnija stvar je da završimo proces regrutovanja novih ambasadora jer moramo da završimo što je prije moguće kako bi imali dostojanstveno predstavništvo u zemljama u kojima postoje naše ambasade i konzulati. Drugi, da se posebna pažnja pruži u pogledu javne diplomatije. Dakle, mi kaskamo, videli smo u posljednjih godinu dana da kaskamo u digitalnoj diplomatiji, imali smo mnogo puta problema sa pogrešnim oznakama, pogrešnim komentarima na Twitteru i tako dalje. Zato moramo da stvorimo mehanizme koji će obezbediti dostojanstveno predstavljanje Kosova u javnoj i digitalnoj diplomatiji“, rekao je Beluli za EO.
Izvor: Zeri/Ekonomiaonline/Kossev
Osim toga, traže da se ojača digitalna diplomatija nakon uzastopnih grešaka šefa diplomatije na društvenim mrežama.
Profesor evropskih integracija Dritëro Arifi rekao je za Ekonomiju onlajn da spoljna politika Kosova ima značajne probleme. On smatra da bi više trebalo da se saopštava zvaničnim kanalima, a ne društvenim mrežama.
„Ako posmatramo spoljnu politiku, sa teorijske tačke gledišta dokumenata i strategija, možemo reći da smo dobri, ne baš dobri, ali dobri smo. Ali u praktičnom smislu možemo reći da imamo suštinskih problema i da postoji ekstremni amaterizam. Često viđamo državne službenike, vladu ponekad da komuniciraju sa nekim saopštenjima preko Twittera, Facebooka što nije normalno za ozbiljnu državu. To treba da se saopštava zvaničnim kanalima, a što manje na društvenim mrežama“, kaže on.
Arifi kaže da je pad ekonomskog indeksa pokazatelj i u spoljnoj politici, kaže da su najizolovanija zemlja i da odgovornost pada na aktuelnoj vlasti.
„Sada imamo pad indeksa slobodne ekonomije i to je pokazatelj u spoljnoj politici, kako nas drugi vide šta se dešava na Kosovu, unutar Kosova. Mi smo najizolovanija država na evropskom kontinentu. Naravno da nije kriva samo ova vlast, već sada govorimo o spoljnoj politici, odgovornost pada na ovu vlast šta radi i šta treba da radi u bliskoj budućnosti. Kako vidite spoljnu politiku, da li mi ciljamo ka integraciji u evroatlantsku porodicu, i kako se to radi. Tako treba da se postavi ovaj narativ, ali bez osvete, bez govora mržnje koji gledam svaki dan da ponekad vlada ne može da napusti svoju prošlost, a to će biti veoma veliki uticaj u sljedećoj fazi spoljne politike kad god počnu da je razvijaju“, rekao je Arifi.
Dritero Arifi je dalje rekao da država nije u stanju da se dogovori međusobno i da to nosi posljedice po partnere.
„Mi smo mala država, nemamo ni političku ni vojnu moć, a kamoli ekonomsku. Dakle, ovo se radi u punoj harmoniji i u punom dogovoru sa našim partnerima, ali na žalost, ova vlada nema tu hemiju, da taj korak postigne veliku saglasnost. Ne slažemo se jedni sa drugima i ne pričamo o našim partnerima. Imamo potpunu usklađenost sa našim partnerima, posebno u glavnim politikama o tome kako Kosovo treba da ih razvija. Nismo u stanju da ubedimo našeg najvažnijeg partnera, SAD, da smo na dobrom putu“.
Čak i stručnjak za međunarodne odnose Mirlind Behluli kaže da spoljna politika Kosova nije bila jasna, rekavši da je to prije diplomatija pismima. On smatra da je kosovska diplomatija imala više multilateralnih sastanaka u onlajn formatu.
„Smatram da osim što naša spoljna politika nije bila dovoljno jasna, nije bila toliko ni aktivna. Ove godine smo uglavnom viđali multilateralne sastanke i sastanke na marginama samita ili čak sastanke u onlajn formatu, ali ne i brojne sastanke u smislu bilateralnih ili trilateralnih sastanaka. „Generalno je bilo onlajn diplomatije, diplomatije pismima i diplomatije na vrhu na marginama samita“.
„Mislim da smo uprkos tome imali dobru inicijativu Ministarstva spoljnih poslova, a to je zapošljavanje novih ambasadora i novih konzula. Dakle, osim otpuštanja, vjerujem da je bilo pokušaja da se regrutuju stručnjaci za regrutovanje karijernih ambasadora, da se šalju karijerni ambasadori u diplomatiji u naše ambasade gdje postoje. Dakle, imali smo politiku, kao što sam ranije rekao, politiku multilateralnih samita, ali smo imali i dobru inicijativu u regrutovanju ambasadora i dobijanju saglasnosti stranih vlada za naše ambasadore“, rekao je on.
Beluli je zahtjevao da se novi ambasadori imenuju na način da, kako kaže, Kosovo ima dostojanstveno predstavljanje. Pored toga, Beluli kaže da Kosovo zaostaje u digitalnoj diplomatiji nakon uzastopnih grešaka MIP-a na društvenoj mreži „Twitter”.
„Prva i najvažnija stvar je da završimo proces regrutovanja novih ambasadora jer moramo da završimo što je prije moguće kako bi imali dostojanstveno predstavništvo u zemljama u kojima postoje naše ambasade i konzulati. Drugi, da se posebna pažnja pruži u pogledu javne diplomatije. Dakle, mi kaskamo, videli smo u posljednjih godinu dana da kaskamo u digitalnoj diplomatiji, imali smo mnogo puta problema sa pogrešnim oznakama, pogrešnim komentarima na Twitteru i tako dalje. Zato moramo da stvorimo mehanizme koji će obezbediti dostojanstveno predstavljanje Kosova u javnoj i digitalnoj diplomatiji“, rekao je Beluli za EO.
Izvor: Zeri/Ekonomiaonline/Kossev
