Uoči posjete Prištini i Beogradu specijalnog američkog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara (Garbiel Escobar) i specijalnog predstavnika Evropske unije (EU) za dijalog Srbije i Kosova Miroslava Lajčaka, u javnosti se govori o nekim novim modelima Zajednice srpskih opština (ZSO).
To je za lokalne medije 26. januara pomenuo ambasador Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu Džefri Hovenier (Jeffrey Hovenier). Druge detalje nije izneo.
"Postoje modeli za koje mislimo da mogu da funkcionišu i ohrabrili smo Vladu (Kosova) da razmotri te modele i razmotri to pitanje", rekao je Hovenier.
Iz Vlade Kosova ne odgovaraju na upite Radija Slobodna Evropa (RSE) da li im je neko do sada predstavio eventualne nove modele Zajednice. Istovremeno, u kosovskog kancelariji Vlade Srbije podvlače da je "jedini model postojanja Zajednice srpskih opština, onako kako je dogovoren i potpisan od strane Beograda, Prištine i EU".
ZSO je dugotrajni kamen spoticanja u dijalogu Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa dve strane, započetog uz posredovanje Evropske unije pre jedanaest godina. Njeno formiranje je dogovoreno u Briselu 2013. godine u okviru tog dijaloga.
Dve godine kasnije se u Briselu dogovaraju i principi o formiranju Zajednice, za koje je Ustavni sud Kosova decembra 2015. godine utvrdio da nisu u potpunosti usklađeni sa duhom Ustava.
Na osnovu te odluke Ustavnog suda, sporno je to što se Zajednica ne zasniva na multietničnosti, već okuplja opštine u kojoj je većinska jedna etnička zajednica.
Nakon te odluke suda kosovske vlasti odbijaju da realizuju ovaj sporazum uz obrazloženje da je Zajednica srpskih opština štetna, dok srpska strana uporno insistira na realizaciji sporazuma i traži da se to pitanje ponovo pokrene u okviru dijaloga.
U toku prošle godine je dijalog na visokom političkom nivou, koji trenutno vode premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić održan samo dva puta. Osim oprečnih izjava, konkretnog napretka nije bilo.
Šta predviđa Briselski sporazum?
U prvom Briselskom sporazumu iz 2013. godine o principima koji reguliše odnose Kosova i Srbije, prvih šest tačaka se odnosi za Zajednicu opština sa srpskom većinom.
U tom sporazumu piše da će ova Zajednica biti uspostavlјena na osnovu Statuta a da do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica.
Dve godine nakon potpisivanja prvog Briselskog sporazuma, Kosovo i Srbija su potpisali i sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom, koji je usaglasio opšte principe i ključne elemente.
Sporazum iz 2015. se sastoji od 22 tačke, kojima se precizira zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podrška Zajednici opština sa srpskom većinom.
Kao neki od njenih ciljeva navodi se jačanja lokalne demokratije; vršenja punog nadzora radi razvoja lokalne ekonomije; obrazovanja; zdravstvene i socijalne zaštite; urbanog i ruralnog planiranja; te pružanja usluga njenim članicama u skladu sa zakonima Kosova.
Zajednica opština sa srpskom većinom, na osnovu Briselskog sporazuma, bi trebala da ima Skupštinu, predsednika koji predstavlja Zajednicu pred centralnim vlastima i van Kosova, potpredsednika, Savet, Odbor, Administraciju, Kancelariju za žalbe, dok bi sedište trebalo da bude određeno Statutom.
Na Kosovu ima ukupno deset opština u kojima su većina Srbi, šest južno od reke Ibar – Gračanica, Štrpce, Novo Brdo, Ranilug, Parteš i Klokot, dok su četiri opštine na severu i teritorijalno povezane – Severna Mitrovica, Leposavić, Zubin Potok i Zvečan.
"A Beograd se čvrsto drži opšteg međunarodnog principa 'Pacta sunt servanda' (dogovori se trebaju poštovati)", podvlače u pisanom odgovoru iz Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije.
Dodaje se da je pitanje formiranja ZSO u potpunosti definisano sporazumima iz 2013. i 2015. godine.
"Reč je o prvih šest tačaka Briselskog sporazuma i 22 odredbe 'Opštih principa' kojima je jasno definisano postojanje strukture, ciljeva, izvršnih ovlašćenja, kao i nadležnosti Zajednice srpskih opština", navode dalje.
Iz Vlade Srbije podsećaju i da je Upravljački tim za izradu Statuta Zajednice, na osnovu odobrenja EU, izradio Statut u skladu sa tačkom 21. sporazuma pod nazivom "Zajednica opština sa srpskom većinom - Opšti principi/ključni elementi".
Upravljački tim je, precizira se, rad na Nacrtu Statuta završio u propisanom roku od četiri meseca. Potom je 9. avgusta 2018. i zvanično izvestio EU da je završio posao. U skladu sa pomenutim članom 21. "Opštih principa", nacrt Statuta je trebalo potom da bude predstavljen dijalogu na visokom političkom nivou u Briselu.
"Međutim, taj sastanak, koji treba da sazove Brisel, a na kojem jedino može da bude prezentovan nacrt Statuta - nije sazvan ni održan".
Ranije je kancelarija Stejt departmenta za Evropu i Evroaziju potvrdila da će njih dvojica boraviti na Kosovu i u Srbiji od 30. januara do 4. februara. Kako je navedeno cilj njihove posete je da podstaknu lidere u Prištini i Beogradu da normalizuju odnose kroz dijalog.
"Njih dvojica će predstaviti nekoliko modaliteta, koji će biti prihvatljivi i za američke i za evropske institucije model Zajednice, a nakon toga je na obe strane da li će to prihvatiti ili ne", rekao je Radaković za RSE.
Radaković podvlači da je osnivanje Zajednice dozvoljeno zakonima Kosova i da se tako nešto spominje i u Ahtisarijevom planu, dokumentu na osnovu kog je Kosovo 2008. proglasilo nezavisnost i izradilo Ustav.
Prema njegovoj oceni, u albanskoj javnosti se stvorila pogrešna slika da ta Zajednica može da bude štetna po Kosovo i da može postati nova Republika Srpska.
"To je i cilj Eskobara i Lajčaka, da objasne da to nije ideja (stvaranje Republike Srpske) zato je i američki ambasador (na Kosovu, Jeffrey Hovenier) pričao da na Kosovu ne može i ne sme biti nova Republika Srpska. Ali, treba poštovati prava (zajednica) kao što to piše u Ahtiseijevom planu ali i u zakonima Kosova, pre svega u zakonu o lokalnoj samoupravi", navodi on.
Šta predviđa Ahtisarijev plan?
U Ahtisarijevom planu iz 2007. godine, u delu koji se odnosi na prava zajednica, navodi se da pripadnici nevećinskih zajednica imaju pravo da izražavaju, održavaju i razvijaju svoju kulturu i čuvaju suštinske elemente svog identiteta, kao što su veroispovest, jezik, tradicija i kultura.
Takođe im se garantuje pravo na sticanje obrazovanja na jednom od zvaničnih jezika na Kosovu po svom izboru na svim nivoima.
Tu je i pravo da osnivaju i upravljaju svojim sopstvenim privatnim obrazovnim i ustanovama za obuku kojima se može odobriti javna finansijska pomoć, u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima.
Radaković kaže i da je pročitao nekoliko verzija nacrta statuta Zajednice ali da će u narednom periodu verovatno biti izrađen i novi, na osnovu novog modela Zajednice koja će biti predstavljena.
"Oni donose jedan novi paket koji će možda biti primamljiviji Kosovu, Kurtiju konkretno, nego što je to bilo do sada", kaže Radaković.
"Ono što je važno u izjavi američkog ambasadora da je da je on više puta isticao da Zajednica neće imati izvršna ovlašćenja, da niko nije zainteresovan za stvaranje nove Republike Srpske na Kosovu, da je integritet (Kosova) zagarantovan. To je veoma važno za Vladu Kosova dok ne odluči da razmotri pitanje Zajednice", navodi Hadžoli.
Republika Srpska, jedan od dva entiteta Bosne i Hercegovine, uspostavljen je po mirovnom Dejtonskom sporazumu 1995. godine. Nasuprot drugom entitetu Federaciji BiH, sačinjenoj od deset kantona, teritorijalno nije izdeljen.
Tamošnji srpski politički lideri u bliskim su vezama sa susednom Srbijom, ali i u permanentno upitnom stavu prema centralnoj vlasti u Sarajevu. Takav odnos je kulminirao jula prošle godine, kada su se odlučili na bojkot centralne vlasti zbog donošenja Zakona kojim se zabranjuje negiranje genocida u Srebrenici. Blokada državnih institucija još traje.
Izvan, za Kosovo ključnog pitanja koje proizlazi iz poređenja buduće ZSO i RS, Hadžoli smatra da će kosovske vlasti na sastanku sa Eskobarom i Lajčakom razgovarati o četiri teme a jedna je i nastavak dijaloga Kosova i Srbije, na čemu međunarodna zajednica insistira već neko vreme.
Druga tema bi, prema njenim rečima, mogla da bude pitanje održavanja parlamentarnih i predsedničkih izbora Srbije na teritoriji Kosova, koji su zakazani za 3. april.
Hadžoli veruje da će Eskobar i Lajčak sa kosovskim vlastima razgovarati i oko povraćaja 24 hektara zemlje i šume srednjovekovnom manastiru Srpske pravoslavne crkve (SPC) Visoki Dečani, na zapadu Kosova, ali o Zajednici srpskih opština.
"Imamo presudu Ustavnog suda oko tog pitanja i sporazum koji još nije sproveden", ukazuje Hadžoli.
Šta je utvrdio Ustavni sud Kosova?
Ključni problem u vezi sa osnivanjem Zajednice opština sa srpskom većinom je pitanje njenih nadležnosti.
Ustavni sud Kosova decembra 2015. godine utvrdio da ovi principi Zajednice nisu u potpunosti usklađeni sa duhom Ustava, koji se odnosi na član 3., o "jednakosti pred zakonom", te poglavljima "prava i osnovne slobode" i "prava zajednica i njihovih pripadnika".
"Postoje modeli za koje mislimo da mogu da funkcionišu i ohrabrili smo Vladu (Kosova) da razmotri te modele i razmotri to pitanje", rekao je Hovenier.
Iz Vlade Kosova ne odgovaraju na upite Radija Slobodna Evropa (RSE) da li im je neko do sada predstavio eventualne nove modele Zajednice. Istovremeno, u kosovskog kancelariji Vlade Srbije podvlače da je "jedini model postojanja Zajednice srpskih opština, onako kako je dogovoren i potpisan od strane Beograda, Prištine i EU".
Kako su tekli razgovori?
ZSO je dugotrajni kamen spoticanja u dijalogu Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa dve strane, započetog uz posredovanje Evropske unije pre jedanaest godina. Njeno formiranje je dogovoreno u Briselu 2013. godine u okviru tog dijaloga.Dve godine kasnije se u Briselu dogovaraju i principi o formiranju Zajednice, za koje je Ustavni sud Kosova decembra 2015. godine utvrdio da nisu u potpunosti usklađeni sa duhom Ustava.
Na osnovu te odluke Ustavnog suda, sporno je to što se Zajednica ne zasniva na multietničnosti, već okuplja opštine u kojoj je većinska jedna etnička zajednica.
Nakon te odluke suda kosovske vlasti odbijaju da realizuju ovaj sporazum uz obrazloženje da je Zajednica srpskih opština štetna, dok srpska strana uporno insistira na realizaciji sporazuma i traži da se to pitanje ponovo pokrene u okviru dijaloga.
U toku prošle godine je dijalog na visokom političkom nivou, koji trenutno vode premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić održan samo dva puta. Osim oprečnih izjava, konkretnog napretka nije bilo.
Šta predviđa Briselski sporazum?
U prvom Briselskom sporazumu iz 2013. godine o principima koji reguliše odnose Kosova i Srbije, prvih šest tačaka se odnosi za Zajednicu opština sa srpskom većinom.
U tom sporazumu piše da će ova Zajednica biti uspostavlјena na osnovu Statuta a da do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica.
Dve godine nakon potpisivanja prvog Briselskog sporazuma, Kosovo i Srbija su potpisali i sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom, koji je usaglasio opšte principe i ključne elemente.
Sporazum iz 2015. se sastoji od 22 tačke, kojima se precizira zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podrška Zajednici opština sa srpskom većinom.
Kao neki od njenih ciljeva navodi se jačanja lokalne demokratije; vršenja punog nadzora radi razvoja lokalne ekonomije; obrazovanja; zdravstvene i socijalne zaštite; urbanog i ruralnog planiranja; te pružanja usluga njenim članicama u skladu sa zakonima Kosova.
Zajednica opština sa srpskom većinom, na osnovu Briselskog sporazuma, bi trebala da ima Skupštinu, predsednika koji predstavlja Zajednicu pred centralnim vlastima i van Kosova, potpredsednika, Savet, Odbor, Administraciju, Kancelariju za žalbe, dok bi sedište trebalo da bude određeno Statutom.
Zašto se ne sprovodi dogovor?
Premijer Kosova Aljbin Kurti je formiranje Zajednice srpskih opština u nekoliko navrata poredio sa Republikom Srpskom u Bosni i Hercegovini, uz ocenu da neće dozvoliti njeno formiranje sa izvršnim ovlašćenjima jer bi to dovelo do "nefunkcionalnosti zemlje".Na Kosovu ima ukupno deset opština u kojima su većina Srbi, šest južno od reke Ibar – Gračanica, Štrpce, Novo Brdo, Ranilug, Parteš i Klokot, dok su četiri opštine na severu i teritorijalno povezane – Severna Mitrovica, Leposavić, Zubin Potok i Zvečan.
Šta kažu u Vladi Srbije?
Iz Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije nije precizno odgovoreno na pitanje RSE da li su predstavljeni novi modeli formiranja ZSO. Umesto toga navodi se da se, u do sada postignutim Briselskim sporazumima o formiranju Zajednice, "nalazi jedini model postojanja ZSO, onako kako je dogovoren i potpisan od strane Beograda, Prištine i EU"."A Beograd se čvrsto drži opšteg međunarodnog principa 'Pacta sunt servanda' (dogovori se trebaju poštovati)", podvlače u pisanom odgovoru iz Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije.
Dodaje se da je pitanje formiranja ZSO u potpunosti definisano sporazumima iz 2013. i 2015. godine.
"Reč je o prvih šest tačaka Briselskog sporazuma i 22 odredbe 'Opštih principa' kojima je jasno definisano postojanje strukture, ciljeva, izvršnih ovlašćenja, kao i nadležnosti Zajednice srpskih opština", navode dalje.
Iz Vlade Srbije podsećaju i da je Upravljački tim za izradu Statuta Zajednice, na osnovu odobrenja EU, izradio Statut u skladu sa tačkom 21. sporazuma pod nazivom "Zajednica opština sa srpskom većinom - Opšti principi/ključni elementi".
Upravljački tim je, precizira se, rad na Nacrtu Statuta završio u propisanom roku od četiri meseca. Potom je 9. avgusta 2018. i zvanično izvestio EU da je završio posao. U skladu sa pomenutim članom 21. "Opštih principa", nacrt Statuta je trebalo potom da bude predstavljen dijalogu na visokom političkom nivou u Briselu.
"Međutim, taj sastanak, koji treba da sazove Brisel, a na kojem jedino može da bude prezentovan nacrt Statuta - nije sazvan ni održan".
O čemu će se pričati sa Eskobarom i Lajčakom?
Dušan Radaković, izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice, navodi da će, prema njegovim izvorima sa Kosova i iz Srbije, modele Zajednice opština sa srpskom većinom vlastima u Prištini i Beogradu predstaviti Eskobar i Lajčak.Ranije je kancelarija Stejt departmenta za Evropu i Evroaziju potvrdila da će njih dvojica boraviti na Kosovu i u Srbiji od 30. januara do 4. februara. Kako je navedeno cilj njihove posete je da podstaknu lidere u Prištini i Beogradu da normalizuju odnose kroz dijalog.
"Njih dvojica će predstaviti nekoliko modaliteta, koji će biti prihvatljivi i za američke i za evropske institucije model Zajednice, a nakon toga je na obe strane da li će to prihvatiti ili ne", rekao je Radaković za RSE.
Radaković podvlači da je osnivanje Zajednice dozvoljeno zakonima Kosova i da se tako nešto spominje i u Ahtisarijevom planu, dokumentu na osnovu kog je Kosovo 2008. proglasilo nezavisnost i izradilo Ustav.
Prema njegovoj oceni, u albanskoj javnosti se stvorila pogrešna slika da ta Zajednica može da bude štetna po Kosovo i da može postati nova Republika Srpska.
"To je i cilj Eskobara i Lajčaka, da objasne da to nije ideja (stvaranje Republike Srpske) zato je i američki ambasador (na Kosovu, Jeffrey Hovenier) pričao da na Kosovu ne može i ne sme biti nova Republika Srpska. Ali, treba poštovati prava (zajednica) kao što to piše u Ahtiseijevom planu ali i u zakonima Kosova, pre svega u zakonu o lokalnoj samoupravi", navodi on.
Šta predviđa Ahtisarijev plan?
U Ahtisarijevom planu iz 2007. godine, u delu koji se odnosi na prava zajednica, navodi se da pripadnici nevećinskih zajednica imaju pravo da izražavaju, održavaju i razvijaju svoju kulturu i čuvaju suštinske elemente svog identiteta, kao što su veroispovest, jezik, tradicija i kultura.
Takođe im se garantuje pravo na sticanje obrazovanja na jednom od zvaničnih jezika na Kosovu po svom izboru na svim nivoima.
Tu je i pravo da osnivaju i upravljaju svojim sopstvenim privatnim obrazovnim i ustanovama za obuku kojima se može odobriti javna finansijska pomoć, u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima.
Radaković kaže i da je pročitao nekoliko verzija nacrta statuta Zajednice ali da će u narednom periodu verovatno biti izrađen i novi, na osnovu novog modela Zajednice koja će biti predstavljena.
"Oni donose jedan novi paket koji će možda biti primamljiviji Kosovu, Kurtiju konkretno, nego što je to bilo do sada", kaže Radaković.
O poređenjima sa Republikom Srpskom
Sa druge strane, Violeta (Haxholli) Hadžoli iz Demokratskog instituta Kosova navodi da albanski civilni sektor nema informacije o novim modelima zajednice, koje je pomenuo američki ambasador, niti da li su oni predstavljeni Vladi Kosova."Ono što je važno u izjavi američkog ambasadora da je da je on više puta isticao da Zajednica neće imati izvršna ovlašćenja, da niko nije zainteresovan za stvaranje nove Republike Srpske na Kosovu, da je integritet (Kosova) zagarantovan. To je veoma važno za Vladu Kosova dok ne odluči da razmotri pitanje Zajednice", navodi Hadžoli.
Republika Srpska, jedan od dva entiteta Bosne i Hercegovine, uspostavljen je po mirovnom Dejtonskom sporazumu 1995. godine. Nasuprot drugom entitetu Federaciji BiH, sačinjenoj od deset kantona, teritorijalno nije izdeljen.
Tamošnji srpski politički lideri u bliskim su vezama sa susednom Srbijom, ali i u permanentno upitnom stavu prema centralnoj vlasti u Sarajevu. Takav odnos je kulminirao jula prošle godine, kada su se odlučili na bojkot centralne vlasti zbog donošenja Zakona kojim se zabranjuje negiranje genocida u Srebrenici. Blokada državnih institucija još traje.
Izvan, za Kosovo ključnog pitanja koje proizlazi iz poređenja buduće ZSO i RS, Hadžoli smatra da će kosovske vlasti na sastanku sa Eskobarom i Lajčakom razgovarati o četiri teme a jedna je i nastavak dijaloga Kosova i Srbije, na čemu međunarodna zajednica insistira već neko vreme.
Druga tema bi, prema njenim rečima, mogla da bude pitanje održavanja parlamentarnih i predsedničkih izbora Srbije na teritoriji Kosova, koji su zakazani za 3. april.
Hadžoli veruje da će Eskobar i Lajčak sa kosovskim vlastima razgovarati i oko povraćaja 24 hektara zemlje i šume srednjovekovnom manastiru Srpske pravoslavne crkve (SPC) Visoki Dečani, na zapadu Kosova, ali o Zajednici srpskih opština.
"Imamo presudu Ustavnog suda oko tog pitanja i sporazum koji još nije sproveden", ukazuje Hadžoli.
Šta je utvrdio Ustavni sud Kosova?
Ključni problem u vezi sa osnivanjem Zajednice opština sa srpskom većinom je pitanje njenih nadležnosti.
Ustavni sud Kosova decembra 2015. godine utvrdio da ovi principi Zajednice nisu u potpunosti usklađeni sa duhom Ustava, koji se odnosi na član 3., o "jednakosti pred zakonom", te poglavljima "prava i osnovne slobode" i "prava zajednica i njihovih pripadnika".
