Sa izuzetkom Kosova, više od 12 godina, svi u regionu Zapadnog Balkana uživaju liberalizaciju viznog režima sa Evropskom unijom, što omogućava građanima da putuju bez viza na određeni period u zemlje Šengena, koje pored većine zemalja EU uključuju i Švicarsku, Island, Lihtenštajn i Norvešku, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Ali, u ovom periodu za neke države članice Evropske unije ova liberalizacija je predstavljala izazov jer je dovela veliki broj građana, koji su zloupotrebili viznu liberalizaciju da ilegalno borave u njima, da traže azil bez ikakvog osnova ili čak i da se bavi kriminalnim aktivnostima.
Neke zemlje i dalje navode iskustvo sa ovakvim primjerima kao razlog za skepticizam prema ukidanju viza za građane Kosova, iako je Kosovo ispunilo sve uslove prije četiri godine.
Francuska je bila među najskeptičnijim zemljama u tom pogledu, ali bilo je i drugih zemalja sa sličnim iskustvima.
"Kada su liberalizovane vize za Albaniju i Gruziju, Komisija je takođe rekla da su ispunjeni svi uslovi. Ali poslije ukidanja viza imali smo mnogo ljudi koji su došli u naše zemlje, uključujući kriminalce i ekstremiste. Ova liberalizacija je zloupotrebljena i broj lažnih tražilaca azila se povećao. Bilo je potrebno neko vrijeme da se ovaj problem riješi", rekao je nedavno visoki diplomata EU.
On je naveo da skeptične zemlje sada žele da se „u slučaju Kosova prvo uvjere da postoji puno povjerenje u vlasti da nećemo imati problema, a zatim i viznu liberalizaciju”.
Ali tokom vremena, prema ekspertima iz EU i zemalja članica sa kojima je razgovarao Radio Slobodna Evropa, problem se značajno smanjio. Iako i dalje postoji značajan broj neosnovanih zahtjeva za azil i boravak preko 90 dana u zemljama EU, što predstavlja kršenje zakona i zloupotrebu, posebno albanskih državljana, od 2014. godine, taj broj opada.
Albanci više nisu među najvećim grupama neosnovanih tražilaca azila u zemljama EU. A Albanija takođe doprinosi zajedničkim naporima sa EU u upravljanju ilegalnom migracijom.
Izvor: RSE/Kosovoonline
Neke zemlje i dalje navode iskustvo sa ovakvim primjerima kao razlog za skepticizam prema ukidanju viza za građane Kosova, iako je Kosovo ispunilo sve uslove prije četiri godine.
Francuska je bila među najskeptičnijim zemljama u tom pogledu, ali bilo je i drugih zemalja sa sličnim iskustvima.
"Kada su liberalizovane vize za Albaniju i Gruziju, Komisija je takođe rekla da su ispunjeni svi uslovi. Ali poslije ukidanja viza imali smo mnogo ljudi koji su došli u naše zemlje, uključujući kriminalce i ekstremiste. Ova liberalizacija je zloupotrebljena i broj lažnih tražilaca azila se povećao. Bilo je potrebno neko vrijeme da se ovaj problem riješi", rekao je nedavno visoki diplomata EU.
On je naveo da skeptične zemlje sada žele da se „u slučaju Kosova prvo uvjere da postoji puno povjerenje u vlasti da nećemo imati problema, a zatim i viznu liberalizaciju”.
Ali tokom vremena, prema ekspertima iz EU i zemalja članica sa kojima je razgovarao Radio Slobodna Evropa, problem se značajno smanjio. Iako i dalje postoji značajan broj neosnovanih zahtjeva za azil i boravak preko 90 dana u zemljama EU, što predstavlja kršenje zakona i zloupotrebu, posebno albanskih državljana, od 2014. godine, taj broj opada.
Albanci više nisu među najvećim grupama neosnovanih tražilaca azila u zemljama EU. A Albanija takođe doprinosi zajedničkim naporima sa EU u upravljanju ilegalnom migracijom.
Izvor: RSE/Kosovoonline
