Pripadnici srpske zajednice na Kosovu imaće priliku da glasaju putem pošte ili preko Kancelarije za vezu Srbije na Kosovu, na referendumu koji organizuje Srbija o ustavnim promenama u pravosuđu, potvrdili su za Radio Slobodna Evropa zvaničnici Vlade Kosova.
Prema njihovim riječima, ovo je jedini način na koji će pripadnici srpske zajednice na Kosovu moći da se izjasne na referendumu koji će biti održan 16. januara.
Kažu da neće biti biračkih mjesta u oblastima sa srpskom većinom.
„Ponudili smo mogućnost da se glasa putem pošte ili preko Kancelarije za vezu Srbije na Kosovu, koja je proizašla iz sporazuma postignutog u Briselu 2012. godine, za otvaranje Kancelarija za vezu Kosova i Srbije u Beogradu i Prištini“, navodi se u pisanom odgovoru koji je Vlada Kosova uputila Radiju Slobodna Evropa.
Kancelarija za vezu Srbije na Kosovu, koja se nalazi u zgradi Delegacije Evropske unije u Prištini, nije odgovorila na pozive Radija Slobodna Evropa.
Premijer Kosova Albin Kurti izjavio je 29. decembra 2021. da je Vlada Kosova svijesna da Srbija namjerava da održi referendum na Kosovu, ali da on na tako nešto neće pristati.
„Vlada Republike Kosovo se ne slaže sa takvim ciljem, ne samo zato što je u suprotnosti sa zakonima i našim Ustavom, već i zato što smatramo da je dosadašnja praksa koju su sprovodile prethodne vlade takođe bila u suprotnosti sa zakonom i našim Ustavom. Mi smo protiv i naravno, kao Vlada, naš stav je i naša akcija“, rekao je Kurti.
Istog dana reagovao je i predsjednik Srbije, Aleksandar Vučić, rekavši da će se obratiti međunarodnoj zajednici zbog nedozvoljavanja da se referendum održi u srpskim sredinama na Kosovu.
„Da li ćete ovako reagovati ako Srbi na Kosovu prestanu da učestvuju na izborima ili ako, ne daj Bože, na Sjeveru kažu da takvih izbora uopšte neće biti?“, upitao je Vučić.
Predsjednica Vlade Srbije, Ana Brnabić, je tokom sastanka sa ambasadorima zemalja Kvinte šestog januara izrazila nezadovoljstvo odlukom vlasti na Kosovu da ne dozvole održavanje referenduma.
Enver Hasani, profesor prava i međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini, kaže za Radio Slobodna Evropa da Vlada Kosova ima pravo da ne dozvoli organizovanje referenduma Srbije na Kosovu.
Prema njegovim riječima, „ustavni referendum je uvijek manifestacija državnog i nacionalnog suvereniteta jedne zemlje“.
U ovom slučaju, kako kaže profesor Hasani, riječ je o dva „konkurentna suvereniteta“ i, prema njegovim riječima, „Srbija nema pravo i ne može da vrši suverenitet ili nadležnost na teritoriji Kosova“.
Zbog toga, kaže, uprkos insistiranju predsednika Srbije, Vučića, da će tražiti od međunarodne zajednice da izvrši pritisak da se na Kosovu održi referendum 16. januara, do takvog pritiska neće doći.
„Ne vjerujem, jer je ustavni referendum pitanje suvereniteta i ne vjerujem da postoji država koja može da izvrši pritisak na Kosovo da to prihvati. U takvom slučaju, Kosovo bi bilo podložno srpskom suverenitetu i ne vjerujem da bilo ko može da vrši takav pritisak, da dozvoli sprovođenje suvereniteta drugog na teritoriji Republike Kosovo“, kaže Hasani.
Ekspert za politička dešavanja, Artan Muhaxhiri, kaže da će se Vlada Kosova suočiti sa veoma velikim izazovom u slučaju da ne dozvoli da se na Kosovu održi referendum Srbije o ustavnim promjenama.
„Ona (Vlada Kosova) može mnogo da dobije ako ne dozvoli održavanje referenduma, jer će za građane Kosova ovo biti prvi put da će se dokazati da se organizovanje toga može sprečiti i da se mogu smatrati novom etapom u institucionalnim odnosima Kosova i Srbije. Međutim, mora da se vodi računa da takva odluka ne utiče negativno na odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom unijom“, kaže Muhaxhiri.
SAD i EU još uvijek nisu reagovali povodom neodržavanja srpskog referenduma na Kosovu.
Muhaxhiri dodaje da su međunarodni partneri Kosova i ranije reagovali na račun kosovskih institucija, kada su u pojedinim slučajevima umanjili značaj takvih organizacija koje su bile u skladu sa zahtjevima srpske manjine, iako suprotne političkom normalnosti.
Kosovo, u svim slučajevima organizovanja predsedničkih i parlamentarnih izbora Srbije, nije sprečilo organizovanje ovih izbora, čak ni u većinski srpskim sredinama na Kosovu.
Vlada Kosova je u odgovoru Radiju Slobodna Evropa navela da građanima Srbije, koji uživaju dvojno državljanstvo, nije zabranila niti uskratila „da ostvare svoje pravo da učestvuju na izborima u Srbiji“.
„Ipak, mora se praviti razlika između referenduma o isključivo unutrašnjem pitanju jedne zemlje i izbora. U ovom slučaju Srbija organizuje referendum o sistemu državnog uređenja Srbije, odnosno o pravosudnom sistemu, kao Vučićevoj težnji da Srbija bude demokratska i moderna država“, navodi se u odgovoru Vlade Kosova.
Profesor Hasani kaže da organizacija referenduma za ustavne promjene i organizacija predsjedničkih i parlamentarnih izbora Srbije u većinski srpskim sredinama na Kosovu imaju suštinske razlike.
„Što se tiče izbora za državne organe, u drugim državama ima ljudi koji imaju dvojno državljanstvo i mogu da glasaju, jer to nije vježba i demonstracija suvereniteta. Pri čemu je ustavni referendum 100% vršenje konstitutivne vlasti države i naroda“.
„Zbog toga, izbori za vlast i tako dalje, mogu da se tolerišu, jer je to bio i jeste duh Martija Ahtisaarija (bivšeg finansijskog predsjednika, koji je kreirao ‘Ahtisaarijev plan’ i utro put za nezavisnost Kosova) i Kosovo nije jedna od onih zemalja koje zabranjuju dvojno državljanstvo i sasvim je u redu glasati za druge organe. To znači da tu nema ništa“, rekao je Hasani.
Analitičar Muhaxhiri naglašava da će odluka Vlade Kosova da ne dozvoli otvaranje biračkih mjesta za referendum o ustavnim promjenama u Srbiji u sredinama sa srpskom većinom biti lekcija za ovu zemlju koja nije navikla da se suočava sa takvim odlukama.
„Ovo će biti nova situacija za političko rukovodstvo u Beogradu, posebno za predsjednika Vučića. Međutim, ako Vlada Kosova uspije da napravi takvu blokadu bez posledica po saveznike, SAD i EU, onda će ovo biti velika pobjeda Kosova i pozitivan presedan za slične slučajeve u budućnosti“, naglašava Muhaxhiri.
Povodom nemogućnosti da Srbija organizuje referendum o ustavnim promjenama na teritoriji Kosova, do sada je reagovala organizacija „Pokret za zaštitu Kosova i Metohije“ u Srbiji, koja je ocjenila da je neorganizovanje ovog referenduma na teritoriji Kosova „u suprotnosti sa ustavnim principima i stoga predstavlja dovoljne razloge za njegovo poništenje“.
Posljednji referendum u Srbiji za potvrđivanje novog Ustava održan je 2006. godine.
Referendum je trajao dva dana i glasalo je skoro 55 odsto od ukupnog broja birača.
Preambula važećeg Ustava Srbije u kojoj se navodi da je „Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni dio teritorije Srbije“ neće biti predmet referenduma koji će biti održan 16. januara.
Građani Srbije će 16. januara reći „da“ ili „ne“ na pitanje: „Da li ste za potvrđivanje akta o promjeni Ustava Republike Srbije?“.
Promjene se tiču pravosuđa na koje se Srbija obavezuje u procesu članstva u Evropskoj uniji. Kako su predstavnici EU više puta objašnjavali, svrha izmjene Ustava Srbije je postizanje nezavisnog pravosuđa, oslobođenog političkog uticaja i vladavine prava.
Ukoliko promjene budu odobrene, prema riječima srpskih vlasti, politika će biti isključena iz izbora sudija i tužilaca.
Izvor: Radio Slobodna Evropa/Kossev
Kažu da neće biti biračkih mjesta u oblastima sa srpskom većinom.
Vlada Kosova nudi mogućnost glasanja
„Ponudili smo mogućnost da se glasa putem pošte ili preko Kancelarije za vezu Srbije na Kosovu, koja je proizašla iz sporazuma postignutog u Briselu 2012. godine, za otvaranje Kancelarija za vezu Kosova i Srbije u Beogradu i Prištini“, navodi se u pisanom odgovoru koji je Vlada Kosova uputila Radiju Slobodna Evropa.
Kancelarija za vezu Srbije na Kosovu, koja se nalazi u zgradi Delegacije Evropske unije u Prištini, nije odgovorila na pozive Radija Slobodna Evropa.
Premijer Kosova Albin Kurti izjavio je 29. decembra 2021. da je Vlada Kosova svijesna da Srbija namjerava da održi referendum na Kosovu, ali da on na tako nešto neće pristati.
„Vlada Republike Kosovo se ne slaže sa takvim ciljem, ne samo zato što je u suprotnosti sa zakonima i našim Ustavom, već i zato što smatramo da je dosadašnja praksa koju su sprovodile prethodne vlade takođe bila u suprotnosti sa zakonom i našim Ustavom. Mi smo protiv i naravno, kao Vlada, naš stav je i naša akcija“, rekao je Kurti.
Istog dana reagovao je i predsjednik Srbije, Aleksandar Vučić, rekavši da će se obratiti međunarodnoj zajednici zbog nedozvoljavanja da se referendum održi u srpskim sredinama na Kosovu.
„Da li ćete ovako reagovati ako Srbi na Kosovu prestanu da učestvuju na izborima ili ako, ne daj Bože, na Sjeveru kažu da takvih izbora uopšte neće biti?“, upitao je Vučić.
Predsjednica Vlade Srbije, Ana Brnabić, je tokom sastanka sa ambasadorima zemalja Kvinte šestog januara izrazila nezadovoljstvo odlukom vlasti na Kosovu da ne dozvole održavanje referenduma.
Hasani: Ustavni referendum je pitanje suvereniteta
Enver Hasani, profesor prava i međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini, kaže za Radio Slobodna Evropa da Vlada Kosova ima pravo da ne dozvoli organizovanje referenduma Srbije na Kosovu.
Prema njegovim riječima, „ustavni referendum je uvijek manifestacija državnog i nacionalnog suvereniteta jedne zemlje“.
U ovom slučaju, kako kaže profesor Hasani, riječ je o dva „konkurentna suvereniteta“ i, prema njegovim riječima, „Srbija nema pravo i ne može da vrši suverenitet ili nadležnost na teritoriji Kosova“.
Zbog toga, kaže, uprkos insistiranju predsednika Srbije, Vučića, da će tražiti od međunarodne zajednice da izvrši pritisak da se na Kosovu održi referendum 16. januara, do takvog pritiska neće doći.
„Ne vjerujem, jer je ustavni referendum pitanje suvereniteta i ne vjerujem da postoji država koja može da izvrši pritisak na Kosovo da to prihvati. U takvom slučaju, Kosovo bi bilo podložno srpskom suverenitetu i ne vjerujem da bilo ko može da vrši takav pritisak, da dozvoli sprovođenje suvereniteta drugog na teritoriji Republike Kosovo“, kaže Hasani.
Muhaxhiri: Odluka da ne utiče na odnose sa saveznicima
Ekspert za politička dešavanja, Artan Muhaxhiri, kaže da će se Vlada Kosova suočiti sa veoma velikim izazovom u slučaju da ne dozvoli da se na Kosovu održi referendum Srbije o ustavnim promjenama.
„Ona (Vlada Kosova) može mnogo da dobije ako ne dozvoli održavanje referenduma, jer će za građane Kosova ovo biti prvi put da će se dokazati da se organizovanje toga može sprečiti i da se mogu smatrati novom etapom u institucionalnim odnosima Kosova i Srbije. Međutim, mora da se vodi računa da takva odluka ne utiče negativno na odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom unijom“, kaže Muhaxhiri.
SAD i EU još uvijek nisu reagovali povodom neodržavanja srpskog referenduma na Kosovu.
Muhaxhiri dodaje da su međunarodni partneri Kosova i ranije reagovali na račun kosovskih institucija, kada su u pojedinim slučajevima umanjili značaj takvih organizacija koje su bile u skladu sa zahtjevima srpske manjine, iako suprotne političkom normalnosti.
Razlika između glasanja za referendum i izbora
Kosovo, u svim slučajevima organizovanja predsedničkih i parlamentarnih izbora Srbije, nije sprečilo organizovanje ovih izbora, čak ni u većinski srpskim sredinama na Kosovu.
Vlada Kosova je u odgovoru Radiju Slobodna Evropa navela da građanima Srbije, koji uživaju dvojno državljanstvo, nije zabranila niti uskratila „da ostvare svoje pravo da učestvuju na izborima u Srbiji“.
„Ipak, mora se praviti razlika između referenduma o isključivo unutrašnjem pitanju jedne zemlje i izbora. U ovom slučaju Srbija organizuje referendum o sistemu državnog uređenja Srbije, odnosno o pravosudnom sistemu, kao Vučićevoj težnji da Srbija bude demokratska i moderna država“, navodi se u odgovoru Vlade Kosova.
Profesor Hasani kaže da organizacija referenduma za ustavne promjene i organizacija predsjedničkih i parlamentarnih izbora Srbije u većinski srpskim sredinama na Kosovu imaju suštinske razlike.
„Što se tiče izbora za državne organe, u drugim državama ima ljudi koji imaju dvojno državljanstvo i mogu da glasaju, jer to nije vježba i demonstracija suvereniteta. Pri čemu je ustavni referendum 100% vršenje konstitutivne vlasti države i naroda“.
„Zbog toga, izbori za vlast i tako dalje, mogu da se tolerišu, jer je to bio i jeste duh Martija Ahtisaarija (bivšeg finansijskog predsjednika, koji je kreirao ‘Ahtisaarijev plan’ i utro put za nezavisnost Kosova) i Kosovo nije jedna od onih zemalja koje zabranjuju dvojno državljanstvo i sasvim je u redu glasati za druge organe. To znači da tu nema ništa“, rekao je Hasani.
Analitičar Muhaxhiri naglašava da će odluka Vlade Kosova da ne dozvoli otvaranje biračkih mjesta za referendum o ustavnim promjenama u Srbiji u sredinama sa srpskom većinom biti lekcija za ovu zemlju koja nije navikla da se suočava sa takvim odlukama.
„Ovo će biti nova situacija za političko rukovodstvo u Beogradu, posebno za predsjednika Vučića. Međutim, ako Vlada Kosova uspije da napravi takvu blokadu bez posledica po saveznike, SAD i EU, onda će ovo biti velika pobjeda Kosova i pozitivan presedan za slične slučajeve u budućnosti“, naglašava Muhaxhiri.
Povodom nemogućnosti da Srbija organizuje referendum o ustavnim promjenama na teritoriji Kosova, do sada je reagovala organizacija „Pokret za zaštitu Kosova i Metohije“ u Srbiji, koja je ocjenila da je neorganizovanje ovog referenduma na teritoriji Kosova „u suprotnosti sa ustavnim principima i stoga predstavlja dovoljne razloge za njegovo poništenje“.
Posljednji referendum u Srbiji za potvrđivanje novog Ustava održan je 2006. godine.
Referendum je trajao dva dana i glasalo je skoro 55 odsto od ukupnog broja birača.
Preambula važećeg Ustava Srbije u kojoj se navodi da je „Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni dio teritorije Srbije“ neće biti predmet referenduma koji će biti održan 16. januara.
Građani Srbije će 16. januara reći „da“ ili „ne“ na pitanje: „Da li ste za potvrđivanje akta o promjeni Ustava Republike Srbije?“.
Promjene se tiču pravosuđa na koje se Srbija obavezuje u procesu članstva u Evropskoj uniji. Kako su predstavnici EU više puta objašnjavali, svrha izmjene Ustava Srbije je postizanje nezavisnog pravosuđa, oslobođenog političkog uticaja i vladavine prava.
Ukoliko promjene budu odobrene, prema riječima srpskih vlasti, politika će biti isključena iz izbora sudija i tužilaca.
Izvor: Radio Slobodna Evropa/Kossev
