Korektivna služba Kosova podržava sporazum između Kosova i Danske o prebacivanju 300 zatvorenika iz danske države u pritvorni centar Gnjilane. Međutim, ovom sporazumu su se usprotivile organizacije koje nadgledaju rad pritvornih centara i Ombudsman. Njegovo obrazloženje je da Korektivna služba Kosova nema dovoljno kapaciteta i da će transfer 300 zatvorenika doneti mnogo problema.
Ismail Dibrani, visoki zvaničnik Korektivne službe Kosova, kaže za KosovaPress da će ova institucija imati koristi od sporazuma sa Danskom.
"Ukupan budžet Korektivne službe za godinu dana je blizu 18 miliona eura, od ovog sporazuma država Kosovo će imati koristi negde blizu 21 milion evra – negde blizu 15 miliona evra biće utrošeno za KSK i šest miliona eura za obnovljivu energiju. To znači da imamo, za kategoriju koju primamo – blizu 300 osuđenika, veći budžet od celog budžeta koji je za KSK, a to je 1.700 zatvorenika i 1.700 angažovanog osoblja“, kaže on za KosovaPress.
Prema njegovim rečima, korektivni kadar biće sa Kosova, a rukovodioci iz Danske.
Međutim, Ombudsman navodi da će primanje zatvorenika iz trećih zemalja izazvati mnogo problema.
"U principu, želim da istaknem da je Ombudsman godinama kao zabrinutost nadležnima iznosio pitanje kapaciteta zatvora, nedostatak prostora i prenatrpanost kao jednu od veoma ozbiljnih briga sa kojima se suočavaju zatvorenici koji izdržavaju kazne ili se nalaze u KSK… Situacija je počela da se popravlja i izveštaji su nedavno bili uravnoteženiji i ukazivali su na sve veći standard, ali to može da izazove mnogo problema“, izjavio je Naim Çelaj.
Kosovski centar za rehabilitaciju preživelih od torture reagovao je povodom sporazuma koji su pre nekoliko dana potpisali Ministarstvo pravde Kosova i Danska i usprotivio se ovom sporazumu.
U odgovoru ovog centra se navodi da će smeštaj 300 zatvorenika iz Danske i preseljenje sadašnjih 200 zatvorenika dovesti do prenatrpanosti i pogoršanja uslova u drugim popravnim ustanovama.
"Prema podacima Ministarstva pravde, u okviru Korektivne službe Kosova postoje dovoljni kapaciteti za smeštaj oko 700-800 zatvorenika i pritvorenika, što je u suprotnosti sa našim nalazima utvrđenim nakon monitoring poseta. Prostor na koji se poziva Ministarstvo pravde bio bi dostupan samo kada bi svi kapaciteti pritvornih centara (odeljenja, blokovi, krila) bili funkcionalni“, navodi se u reakciji.
Protiv ovog sporazuma je i Komisija za zaštitu ljudskih prava i sloboda koja navodi se legalizuje diskriminacija osuđenika na Kosovu.
"Ukupan budžet Korektivne službe za godinu dana je blizu 18 miliona eura, od ovog sporazuma država Kosovo će imati koristi negde blizu 21 milion evra – negde blizu 15 miliona evra biće utrošeno za KSK i šest miliona eura za obnovljivu energiju. To znači da imamo, za kategoriju koju primamo – blizu 300 osuđenika, veći budžet od celog budžeta koji je za KSK, a to je 1.700 zatvorenika i 1.700 angažovanog osoblja“, kaže on za KosovaPress.
Prema njegovim rečima, korektivni kadar biće sa Kosova, a rukovodioci iz Danske.
Çelaj: Pritvaranje zatvorenika iz trećih zemalja je zabrinjavajuće
Međutim, Ombudsman navodi da će primanje zatvorenika iz trećih zemalja izazvati mnogo problema.
"U principu, želim da istaknem da je Ombudsman godinama kao zabrinutost nadležnima iznosio pitanje kapaciteta zatvora, nedostatak prostora i prenatrpanost kao jednu od veoma ozbiljnih briga sa kojima se suočavaju zatvorenici koji izdržavaju kazne ili se nalaze u KSK… Situacija je počela da se popravlja i izveštaji su nedavno bili uravnoteženiji i ukazivali su na sve veći standard, ali to može da izazove mnogo problema“, izjavio je Naim Çelaj.
Kosovski centar za rehabilitaciju preživelih od torture reagovao je povodom sporazuma koji su pre nekoliko dana potpisali Ministarstvo pravde Kosova i Danska i usprotivio se ovom sporazumu.
U odgovoru ovog centra se navodi da će smeštaj 300 zatvorenika iz Danske i preseljenje sadašnjih 200 zatvorenika dovesti do prenatrpanosti i pogoršanja uslova u drugim popravnim ustanovama.
"Prema podacima Ministarstva pravde, u okviru Korektivne službe Kosova postoje dovoljni kapaciteti za smeštaj oko 700-800 zatvorenika i pritvorenika, što je u suprotnosti sa našim nalazima utvrđenim nakon monitoring poseta. Prostor na koji se poziva Ministarstvo pravde bio bi dostupan samo kada bi svi kapaciteti pritvornih centara (odeljenja, blokovi, krila) bili funkcionalni“, navodi se u reakciji.
Protiv ovog sporazuma je i Komisija za zaštitu ljudskih prava i sloboda koja navodi se legalizuje diskriminacija osuđenika na Kosovu.
