Kosovo i Srbija su najpre u okviru Briselskog dijaloga o normalizaciji odnosa dvije strane, postigle sporazum o prihvatanju univerzitetskih diploma, odnosno Evropska asocijacija univerziteta je trebala da ovjerava univerzitetske diplome koje izdaju univerziteti svake strane kako bi ih druga strana koristila radi daljeg obrazovanja ili zapošljavanja u javnom sektoru.
Oni koji imaju diplomu, stečenu u nekoj obrazovnoj instituciji koja funkcioniše u sistemu Srbije, mogli bi da se suoče sa problemom zaposlenja na Kosovu, imajući u vidu da je premijer Kosova Aljbin Kurti ponovio da je zvanična Priština posvećena punom reciprocitetu sa Srbijom, što se odnosi i na diplome.
Takođe, recipročne mere su najavljene i oko prelaska granice sa ličnim kartama.
Trenutno radi kao agent za prodaju u Telekomu Srbija u Bujanovcu i dodaje da to nije njen posao iz snova ali da je primorana da nešto ipak radi.
“Želela sam da nastavim i sa master studijima, ali mi se ne priznaje ni fakultetska diploma, nisam mogla (u Srbiji) da upišem ni master”, navodi Fetahu i dodaje da nije jedina koja ne može da radi u struci zbog školovanja na Kosovu.
“Primorani smo da radimo posao koji nam se možda i ne sviđa. Takođe, zbog toga što nam se diploma ne priznaje primorani smo da odemo iz zemlje jer ne možemo da steknemo ni praksu u struci”, priča dalje ova sagovornica RSE.
Sa druge strane, Marija Radulović (36) iz Kragujevca (Srbija) sa beogradskom fakultetskom diplomom obavlja funkciju zamenice Ombudsmana (zaštitnik građana) na Kosovu.
Radulović je diplomirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a potom i master studije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Ona u izjavi za RSE kaže da joj, prilikom zaposlenja na Kosovu “niko ništa nije tražio”.
Inače, na zvaničnom sajtu Institucije Ombudsmana je objavljena biografija Marije Radulović, u kojoj je, osim obrazovanja navedeno i radno iskustvo.
Pre nego što je postala zamenica Ombudsmana, Radulović je radila i u Ustavnom sudu Kosova “kao urednica predmeta na srpskom jeziku”, te u Ministarstvu administracije lokalne samouprave kao savetnica ministra. Niko joj ni tada nije pravio problema oko zaposlenja.
Međutim, Kurti je za lokalne medije rekao 4. oktobra da Kosovo i Srbija moraju biti ravnopravne strane, te da “ćemo se kao nezavisna država, kao vlada, zalagati za potpuni reciprocitet koji bi doneo pravdu u smislu naših odnosa”.
“U okviru ovog reciprociteta trebalo bi da dođe do uzajamnog priznanja, odnosno dana kada će Srbija priznati Kosovo. Definitivno smo zainteresovani (za reciprocitet) oko diploma, stručnih akademskih kvalifikacija i slobodnog kretanja građana", rekao je Kurti.
Međutim, potom su 2016. godine ustanovljeni “zaključci o uzajamnom priznavanju diploma na osnovu prvobitnih sporazuma iz 2011. godine”, kojima se Kosovo i Srbija obavezuju da će obnoviti napore i prevazići izazove, kako bi se pojednostavio proces međusobnog priznavanja diploma.
Međutim, vlasti na Kosovu tvrde da je program za uzajamno priznavanje diploma između Kosova i Srbije, prema Briselskom sporazumu, uz pomoć Evropske univerzitetske asocijacije, funkcionisao samo dve godine.
To je za RSE ranije potvrdio i poslanik u Skupštini Srbije ispred albanske zajednice Šaip (Shaip) Kamberi, uz navode da od 2014. godine nije priznata nijedna kosovska diploma.
Osim Briselskim sporazumom, Kosovo i Srbija su se na međusobno priznavanje diploma obavezali i Vašingtonskim sporazumom, koji su dve strane potpisale u Beloj kući 4. septembra 2020. godine.
Verifikacija diploma sa ovog Univerziteta je neophodna za konkurisanje za posao, sticanje stručnih licenci i polaganju stručnih ispita pri javnim institucijama Kosova.
Verifikacija diploma se odvija preko nevladine organizacije “Evropski centar za pitanja manjina” (ECMI-Kosovo), koju je za to ovlastila Vlada Kosova.
Hamdi Retkoceri, vlasnik turističke kompanije "Adio Tours" koja vrši prevoz putnika na relaciji Priština-Beograd, navodi da je vađenje tog identifikacionog dokumenta samo oduzima vreme, a predstavlja problem oko samog kretanja.
„Građani putuju sa kosovskom ličnom kartom, oni (srpska granična policija) im izdaju potvrdu formata A4, koja zamenjuje kosovsku ličnu kartu... Taj dokument nije lična karta, već je to potvrda sa podacima kosovske lične karte, ali sa pečatom Srbije, jer ne priznaju kosovsku ličnu kartu", navodi on.
Sa druge strane, građani koji imaju lična dokumenta, izdata od strane srpskih organa, na teritoriju Kosova ulaze bez ikakvih problema, odnosno ne vade nikakav identifikacioni dokument već granicu prelaze samo sa ličnom kartom. To za RSE potvrđuje i Hamdi Retkoceri, vlasnik turističke kompanije "Adios Tours" koja vrši prevoz putnika na relaciji Priština-Beograd.
Naime, obe strane treba da primenjuju sistem ličnih karata za putovanja stanovnika druge strane preko granice.
Dodaje se i da svaka strana “može primenjivati sistem kojim će lične karte biti praćene pisanim 'ulaznim/izlaznim' dokumentima za stanovnike druge strane koji žele da tranzitno putuju u treću zemlјu”.
Takođe, recipročne mere su najavljene i oko prelaska granice sa ličnim kartama.
Situacija sa diplomama u praksi
Ajhane Fetahu (28) iz Bujanovca na jugu Srbije ne može da nađe posao u struci jer joj tamošnje vlasti ne priznaju diplomu koju je 2016. godine stekla na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Prištini – odsek Ginekološka sestra. Ona za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da nadležni ne žele ni da pogledaju njenu diplomu a kamoli da joj pruže mogućnost da je nostrifikuje.Trenutno radi kao agent za prodaju u Telekomu Srbija u Bujanovcu i dodaje da to nije njen posao iz snova ali da je primorana da nešto ipak radi.
“Želela sam da nastavim i sa master studijima, ali mi se ne priznaje ni fakultetska diploma, nisam mogla (u Srbiji) da upišem ni master”, navodi Fetahu i dodaje da nije jedina koja ne može da radi u struci zbog školovanja na Kosovu.
“Primorani smo da radimo posao koji nam se možda i ne sviđa. Takođe, zbog toga što nam se diploma ne priznaje primorani smo da odemo iz zemlje jer ne možemo da steknemo ni praksu u struci”, priča dalje ova sagovornica RSE.
Sa druge strane, Marija Radulović (36) iz Kragujevca (Srbija) sa beogradskom fakultetskom diplomom obavlja funkciju zamenice Ombudsmana (zaštitnik građana) na Kosovu.
Radulović je diplomirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a potom i master studije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Ona u izjavi za RSE kaže da joj, prilikom zaposlenja na Kosovu “niko ništa nije tražio”.
Inače, na zvaničnom sajtu Institucije Ombudsmana je objavljena biografija Marije Radulović, u kojoj je, osim obrazovanja navedeno i radno iskustvo.
Pre nego što je postala zamenica Ombudsmana, Radulović je radila i u Ustavnom sudu Kosova “kao urednica predmeta na srpskom jeziku”, te u Ministarstvu administracije lokalne samouprave kao savetnica ministra. Niko joj ni tada nije pravio problema oko zaposlenja.
Kurti: Kosovo posvećeno punom reciprocitetu prema Srbiji
Radio Slobodna Evropa je poslao upit Vladi Kosova oko eventualnog uvođenja recipročnih mera Srbiji, odnosno o kojim merama bi tačno bilo reči, ali do objavljivanja ovog teksta odogovor nije stigao.Međutim, Kurti je za lokalne medije rekao 4. oktobra da Kosovo i Srbija moraju biti ravnopravne strane, te da “ćemo se kao nezavisna država, kao vlada, zalagati za potpuni reciprocitet koji bi doneo pravdu u smislu naših odnosa”.
“U okviru ovog reciprociteta trebalo bi da dođe do uzajamnog priznanja, odnosno dana kada će Srbija priznati Kosovo. Definitivno smo zainteresovani (za reciprocitet) oko diploma, stručnih akademskih kvalifikacija i slobodnog kretanja građana", rekao je Kurti.
Kosovo i Srbija se na priznavanje diploma obavezali Briselskim sporazumom
Kosovo i Srbija su najpre u okviru Briselskog dijaloga o normalizaciji odnosa dve strane, postigle sporazum o prihvatanju univerzitetskih diploma, odnosno Evropska asocijacija univerziteta je trebala da overava univerzitetske diplome koje izdaju univerziteti svake strane kako bi ih druga strana koristila radi daljeg obrazovanja ili zapošljavanja u javnom sektoru.Međutim, potom su 2016. godine ustanovljeni “zaključci o uzajamnom priznavanju diploma na osnovu prvobitnih sporazuma iz 2011. godine”, kojima se Kosovo i Srbija obavezuju da će obnoviti napore i prevazići izazove, kako bi se pojednostavio proces međusobnog priznavanja diploma.
Međutim, vlasti na Kosovu tvrde da je program za uzajamno priznavanje diploma između Kosova i Srbije, prema Briselskom sporazumu, uz pomoć Evropske univerzitetske asocijacije, funkcionisao samo dve godine.
To je za RSE ranije potvrdio i poslanik u Skupštini Srbije ispred albanske zajednice Šaip (Shaip) Kamberi, uz navode da od 2014. godine nije priznata nijedna kosovska diploma.
Osim Briselskim sporazumom, Kosovo i Srbija su se na međusobno priznavanje diploma obavezali i Vašingtonskim sporazumom, koji su dve strane potpisale u Beloj kući 4. septembra 2020. godine.
Šta je sa diplomama srpskog Univerziteta koji funkcioniše na Kosovu?
Vlada Kosova je 2015. usvojila Uredbu o procedurama i kriterijumima za izdavanje uverenja građanima Kosova koji su stekli diplome na Univerzitetu Priština, koji funkcioniše u okviru obrazovnog sistema Srbije. Ovaj Univerzitet je nakon sukoba na Kosovu premešten u Severnu Mitrovicu, opštinu sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova i danas tamo funkcioniše.Verifikacija diploma sa ovog Univerziteta je neophodna za konkurisanje za posao, sticanje stručnih licenci i polaganju stručnih ispita pri javnim institucijama Kosova.
Verifikacija diploma se odvija preko nevladine organizacije “Evropski centar za pitanja manjina” (ECMI-Kosovo), koju je za to ovlastila Vlada Kosova.
Problemi sa ličnim dokumentima tokom kretanja
Građani Kosova, koji ulaze na teritoriju Srbije, na graničnim prelazima dobijaju privremeni identifikacioni dokument jer Srbija ne priznaje lične karte koje izdaju kosovske institucije.Hamdi Retkoceri, vlasnik turističke kompanije "Adio Tours" koja vrši prevoz putnika na relaciji Priština-Beograd, navodi da je vađenje tog identifikacionog dokumenta samo oduzima vreme, a predstavlja problem oko samog kretanja.
„Građani putuju sa kosovskom ličnom kartom, oni (srpska granična policija) im izdaju potvrdu formata A4, koja zamenjuje kosovsku ličnu kartu... Taj dokument nije lična karta, već je to potvrda sa podacima kosovske lične karte, ali sa pečatom Srbije, jer ne priznaju kosovsku ličnu kartu", navodi on.
Sa druge strane, građani koji imaju lična dokumenta, izdata od strane srpskih organa, na teritoriju Kosova ulaze bez ikakvih problema, odnosno ne vade nikakav identifikacioni dokument već granicu prelaze samo sa ličnom kartom. To za RSE potvrđuje i Hamdi Retkoceri, vlasnik turističke kompanije "Adios Tours" koja vrši prevoz putnika na relaciji Priština-Beograd.
Šta je dogovoreno Briselskim sporazumom o slobodi kretanja?
Stanovnici svake strane treba da budu u mogućnosti da slobodno putuju u okviru ili preko teritorije druge strane – piše u Sporazumu o slobodi kretanja, koji su Kosovo i Srbija postigli 2011. godine u cilju normalizacije odnosa.Naime, obe strane treba da primenjuju sistem ličnih karata za putovanja stanovnika druge strane preko granice.
Dodaje se i da svaka strana “može primenjivati sistem kojim će lične karte biti praćene pisanim 'ulaznim/izlaznim' dokumentima za stanovnike druge strane koji žele da tranzitno putuju u treću zemlјu”.
