Ženama koje se aktivno bave politikom, zakoni na Kosovu garantuju ravnopravnost, ali na nivou dnevne politike upitna je njihova stvarna ravnopravnost sa muškarcima. Tako je i pred predstojeće izbore na Kosovu.
Lokalni izbori su zakazani za 17. oktobar, kada će trinaest žena pokušati da dođe na čelo neke od 38 lokalnih samouprava. Sa druge strane, muških kandidata za gradonačelnike je oko 150.
Na prvi pogled liste političkih stranaka za Skupštinu opštine su šarolike, odnosno posle dva ili tri muška kandidata, dolazi jedna ili dve kandidatkinje. Suprotno je to onome što određuje Zakon o opštim izborima po kom su svi politički subjekti zapravo u obavezi da na svojim listama imaju minimum 30 odsto žena.
Valjeza (Valeza) Zogjani iz organizacije Demokratija za razvoj ukazuje da, usled nedostatka harmonizacije ova dva zakona, politički subjekti uglavnom poštuju obaveze koje proizilaze iz Zakona o opštim izborima i dodaje da je upravo to primećeno i na poslednjim vanrednim parlamentarnim izborima u februaru ove godine.
“Zadržana je praksa da se ispuni minimalna kvota od 30 odsto, što utiče na realne mogućnosti za jednaku zastupljenost žena u Skupštini. Dok se ne usaglase Zakon o ravnopravnosti polova i Zakon o opštim izborima, izborne liste političkih partija će ostati iste, sa blagim promenama”, navodi Zogjani za Radio Slobodna Evropa (RSE) i napominje da takve liste nisu zadovoljavajuće.
Na osnovu podataka ove organizacije, političarke na Kosovu gotovo da nemaju finansijsku podršku od svojih partija ispred kojih i izalaze na izbore.
Oko 75 odsto kandidatkinja, koje je anketirala Demokratija za razvoj, navodi da ne dobija nikakvu naknadu troškava za gorivo tokom predizbornih aktivnosti, dok oko 25 odsto žena ima pristup stranačkim vozilima koje može da koristi tokom kampanje.
“Važan faktor, koji odražava rodni jaz u politici, nije samo nedostatak finansija za političarke, posebno tokom predizborne kampanje, već generalno nedostatak podrške političkih stranaka za političko osnaživanje žena. To je pokazala i naša studija 'Cena nejednakosti: finansiranje izbornih kampanja za žene kandidatkinje'. Žene koje sam intervjuisala za potrebe ove studije su primetile nedostatak podrške svoje političke partije, posebno u smislu finansijske podrške tokom izborne kampanje, koja ne samo da utiče izbornu trku, već ih i demotiviše da se bave politikom”, kaže ona.
Ipak, napominje da su sada tu i internet platforme putem kojih kandidatkinje mogu da se promovišu, što je jeftinije od organizovanja velikih skupova.
I Arbeneša Kući (Arbënesha Kuqi), koja je kandidatkinja za gradonačelnicu Đakovice ispred opozicione Demokratske partije Kosova (DPK) kaže da je teško obezbediti novac za efiksnu predizbornu kampanju i dodaje da će verovatno koristiti svoj novac, ali se nada da će imati i podršku nekih donatora.
Sibelj Haljimi (Sibel Halimi) je kandidatkinja za gradonačelnicu Uroševca, na oko 40 kilometra od Prištine, ispred Demokratskog saveza Kosova (DSK). Ona za RSE kaže da će njeni troškovi za predizbornu kampanju biti simbolični jer se odlučila da je vodi putem interneta.
A Arta Ahmeti- Đuljani (Arta Ahmeti – Xhylani) iz Alijanse za budućnost Kosova, kaže da žene gotovo da nemaju finansijsku podršku svoje partije tokom predizborne kampanje. Ona je na predstojećim izborima kandidatkinja za gradonačelnicu Glogovca na oko 25 kilometara od Prištine.
Ahmeti- Đuljani je i ranije bila kandidatkinja za gradonačelnicu opštine i navodi da predizborne aktivnosti mogu da koštaju i do 10.000 hiljada evra, te napominje da je ženama teško da obezbede taj novac zbog čega odustaju od same kandidature.
Ona je u ranijoj izjavi za RSE ocenila da veliki broj žena ne može da dođe do izražaja u političkim partijama, uprkos njihovoj stručnosti i obrazovanju. Međutim, istakla je da postoje i žene koje jednostavno ne žele da uđu u izbornu trku i budu na rukovodećim pozicijama.
„U političkim subjektima ima dovoljno žena koje su odbijale da se kandiduju za gradonačelnicu, iako su imale tu mogućnost”, navodi Kusari Ljlja i ocenjuje da žene na mesto gradonačelnika gledaju kao na “složenu” funkciju koja donosi i izazove.
Prema podacima Kosovskog demokratskog instituta na lokalnim izborima 2013. i 2017. godine, Centralnoj izbornoj komisiji su predate liste sa preko 400 kandidata ali je na njima bilo manje od jedan odsto žena.
Eugen (Cakolli) Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta ukazuje i da na Kosovu tradicionalno glasa veliki broj žena i dodaje da one snose jedan deo “krivice” što žene loše prolaze na izborima.
“Ne treba da glasaju za političke subjekte koji ne uključuju jednak broj žena u svoje redove i koji nisu kandidovali ženu za gradonačelnicu", smatra Cakoli.
U Severnoj Makedoniji ima ukupno 34 opština a u šest su žene gradonačelnice.
U Bosni i Hercegovini od 142 opštine, žene su gradonačelnice u tri, dok u Crnoj Gori dve opštine vode žene a ima ih ukupno 24.
U izveštaju, koji su UN objavile ove godine, navodi se da rodna ravnopravnost, kada su u pitanju visoke pozicije, neće biti postignuta u narednih 130 godina ukoliko se nastavi ovakvim tempom.
Takođe, podaci UN pokazuju da žene nisu dovoljno zastupljene na pozicijama sa kojih se donose važne odluke širom sveta, te da je svet još uvek daleko od rodne ravnopravnosti u političkom životu.
Na prvi pogled liste političkih stranaka za Skupštinu opštine su šarolike, odnosno posle dva ili tri muška kandidata, dolazi jedna ili dve kandidatkinje. Suprotno je to onome što određuje Zakon o opštim izborima po kom su svi politički subjekti zapravo u obavezi da na svojim listama imaju minimum 30 odsto žena.
Ispunjavaju se samo minimalne kvote
Takođe, na Kosovu je na snazi i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji predviđa jednaku zastupljenost oba pola (50 prema 50) koji se odnosi i na izborne liste kandidata.Valjeza (Valeza) Zogjani iz organizacije Demokratija za razvoj ukazuje da, usled nedostatka harmonizacije ova dva zakona, politički subjekti uglavnom poštuju obaveze koje proizilaze iz Zakona o opštim izborima i dodaje da je upravo to primećeno i na poslednjim vanrednim parlamentarnim izborima u februaru ove godine.
“Zadržana je praksa da se ispuni minimalna kvota od 30 odsto, što utiče na realne mogućnosti za jednaku zastupljenost žena u Skupštini. Dok se ne usaglase Zakon o ravnopravnosti polova i Zakon o opštim izborima, izborne liste političkih partija će ostati iste, sa blagim promenama”, navodi Zogjani za Radio Slobodna Evropa (RSE) i napominje da takve liste nisu zadovoljavajuće.
Zahtev za promenom zakona
Organizacija Demokratija za razvoj je 6. septembra zatražila jednaku zastupljenost žena i muškaraca u izbornim procesima na Kosovu, ali i jednaku raspodelu budžeta za predizborne kampanje.Na osnovu podataka ove organizacije, političarke na Kosovu gotovo da nemaju finansijsku podršku od svojih partija ispred kojih i izalaze na izbore.
Oko 75 odsto kandidatkinja, koje je anketirala Demokratija za razvoj, navodi da ne dobija nikakvu naknadu troškava za gorivo tokom predizbornih aktivnosti, dok oko 25 odsto žena ima pristup stranačkim vozilima koje može da koristi tokom kampanje.
Neravnopravnost i u finansiranju kampanje
Valjeza Zogjani iz Demokratije za razvoj podvlači da je finansiranje predizborne kampanje izuzetno važan faktor u demokratiji, te dodaje da se mora osigurati da žene i muškarci imaju jednaka sredstva na raspolaganju kako bi imali iste mogućnosti da ostvare uspeh na izborima.“Važan faktor, koji odražava rodni jaz u politici, nije samo nedostatak finansija za političarke, posebno tokom predizborne kampanje, već generalno nedostatak podrške političkih stranaka za političko osnaživanje žena. To je pokazala i naša studija 'Cena nejednakosti: finansiranje izbornih kampanja za žene kandidatkinje'. Žene koje sam intervjuisala za potrebe ove studije su primetile nedostatak podrške svoje političke partije, posebno u smislu finansijske podrške tokom izborne kampanje, koja ne samo da utiče izbornu trku, već ih i demotiviše da se bave politikom”, kaže ona.
Šta kažu kandidatkinje?
Mimoza Kusari-Ljilja (Mimoza Kusari – Lila), kandidatkinja za gradonačelnicu Đakovice ispred vladajućeg Samoopredeljenja, navodi da kampanja nikada nije jeftina i da ona ponekad mora da izdvoji novac iz ličnog budžeta.Ipak, napominje da su sada tu i internet platforme putem kojih kandidatkinje mogu da se promovišu, što je jeftinije od organizovanja velikih skupova.
I Arbeneša Kući (Arbënesha Kuqi), koja je kandidatkinja za gradonačelnicu Đakovice ispred opozicione Demokratske partije Kosova (DPK) kaže da je teško obezbediti novac za efiksnu predizbornu kampanju i dodaje da će verovatno koristiti svoj novac, ali se nada da će imati i podršku nekih donatora.
Sibelj Haljimi (Sibel Halimi) je kandidatkinja za gradonačelnicu Uroševca, na oko 40 kilometra od Prištine, ispred Demokratskog saveza Kosova (DSK). Ona za RSE kaže da će njeni troškovi za predizbornu kampanju biti simbolični jer se odlučila da je vodi putem interneta.
A Arta Ahmeti- Đuljani (Arta Ahmeti – Xhylani) iz Alijanse za budućnost Kosova, kaže da žene gotovo da nemaju finansijsku podršku svoje partije tokom predizborne kampanje. Ona je na predstojećim izborima kandidatkinja za gradonačelnicu Glogovca na oko 25 kilometara od Prištine.
Ahmeti- Đuljani je i ranije bila kandidatkinja za gradonačelnicu opštine i navodi da predizborne aktivnosti mogu da koštaju i do 10.000 hiljada evra, te napominje da je ženama teško da obezbede taj novac zbog čega odustaju od same kandidature.
U dve decenije jedna gradonačelnica
Od 1999. godine do danas samo je jedna žena uspela da bude na čelu jedne lokalne samouprave. Radi se o Mimozi Kusari Ljilji (Mimoza Kusari Lila), koja je na lokalnim izborima 2013. godine odnela pobedu u opštini Đakovica, na oko 80 kilometara od Prištine.Ona je u ranijoj izjavi za RSE ocenila da veliki broj žena ne može da dođe do izražaja u političkim partijama, uprkos njihovoj stručnosti i obrazovanju. Međutim, istakla je da postoje i žene koje jednostavno ne žele da uđu u izbornu trku i budu na rukovodećim pozicijama.
„U političkim subjektima ima dovoljno žena koje su odbijale da se kandiduju za gradonačelnicu, iako su imale tu mogućnost”, navodi Kusari Ljlja i ocenjuje da žene na mesto gradonačelnika gledaju kao na “složenu” funkciju koja donosi i izazove.
Prema podacima Kosovskog demokratskog instituta na lokalnim izborima 2013. i 2017. godine, Centralnoj izbornoj komisiji su predate liste sa preko 400 kandidata ali je na njima bilo manje od jedan odsto žena.
Eugen (Cakolli) Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta ukazuje i da na Kosovu tradicionalno glasa veliki broj žena i dodaje da one snose jedan deo “krivice” što žene loše prolaze na izborima.
“Ne treba da glasaju za političke subjekte koji ne uključuju jednak broj žena u svoje redove i koji nisu kandidovali ženu za gradonačelnicu", smatra Cakoli.
Primeri Albanije, Severne Makedonije i BiH
U Albaniji od 61 opštine, osam vode žene, dok su u Srbiji žene na čelu 22 lokalne samoprave od ukupno 169 opština.U Severnoj Makedoniji ima ukupno 34 opština a u šest su žene gradonačelnice.
U Bosni i Hercegovini od 142 opštine, žene su gradonačelnice u tri, dok u Crnoj Gori dve opštine vode žene a ima ih ukupno 24.
UN: Angažovanje žena ključno za razvoj
Ujedinjene nacije (UN) su ravnopravno učešće žena u političkom i javnom životu ocenile kao ključni faktor za održivi razvoj do 2030. godine.U izveštaju, koji su UN objavile ove godine, navodi se da rodna ravnopravnost, kada su u pitanju visoke pozicije, neće biti postignuta u narednih 130 godina ukoliko se nastavi ovakvim tempom.
Takođe, podaci UN pokazuju da žene nisu dovoljno zastupljene na pozicijama sa kojih se donose važne odluke širom sveta, te da je svet još uvek daleko od rodne ravnopravnosti u političkom životu.
