Klimatski uslovi uticali su da ovogodišnji prinos pšenice ne bude zadovoljavajući, ističu kosovski poljoprivrednici, piše Koha.
Poljoprivrednik Valon Vehapi, iz opštine Lipljan, koji pod pšenicom ima 100 hektara zemlje, rekao je da je usled klimatskih promena, ovogodišnji prinos pšenice po hektaru upola smanjen.
"Sa jednog hektara ove godine smo požnjeli između 2.800 do 3.300 kilograma pšenice, a prošle godine je bilo između 5.500 do 7.000 kilograma po hektaru", rekao je Vehapi.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, na Kosovu je oko 68.000 hektara zemljišta zasejano pšenicom.
Direktor Odjeljenja za poljoprivrednu politiku pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja Isuf Cikaqi rekao je za Radio Slobodna Evropa da je prema preliminarnim podacima prinos po hektaru oko 4.000 kilograma, iako su očekivanja bila mnogo veća, te da požnjevena zadovoljava tek oko 65 odsto potrebe stanovništva.
„Potrebe na nacionalnom nivou zadovoljila bi pšenica zasađena na 100.000 hektara i prinosom oko 4.000 kilograma“, rekao je Cikaqi.
Prema zvaničnim podacima, potreba po glavi stanovnika iznos 250 kg pšenice na godišnjem nivou, što znači da bi žetva koja zadovoljava potrebe Kosova iznosila 410.000 tona.
Kosovo je prošle godine zabilježilo rekordnu proizvodnju pšenice 4.700 kg po hektaru, na oko 63.000 hektara zasađene površine tom kulturom.
Predsjednik Saveza sindikata poljoprivrednika Kosova Tahir Tahiri kaže da poljoprivrdnici koji ne obezbjede proizvodnju do 4.500 kilograma pšenice po hektaru nemaju račun da se proivodnjom pšenice.
„Velika većina žitnih površina daje prinos od 3.000 kilograma. Poljoprivrednici koji ne obezbjede do 4.500 kilograma po hektaru, po otkupnoj cijeni mlinov od 0,18 do 0,19 centi, ne pokrivaju troškove proizvodnje. Dakle, poljoprivrednici jednu ili dvije godine mogu da se nose sa ovom situacijom i odustanu od proizvodnje pšenice", rekao je Tahiri.
Vehapi ističe da je cijena po kilogramu pšenice proizvedene na Kosovu 0,15 centi, a prodaja 0,18 centi i da nema razlike u cijeni u poređenju sa uvezenom pšenicom.
„Proizvodimo pšenicu i prodajemo je u mlinovima. Otkup je 0,15 centi, a prodaja 0,18 centi. Državna politika je katastrofa. Država ne štiti lokalnu proizvodnju jer u periodu žetve, dok se ne potroši količina iz domaće proizvodnje, institucije nameću različite poreze na pšenicu uvezenu iz drugih zemalj“, kaže Vehapi.
Pedsjednik Udruženja mlinara Kosova Bashkim Zejnulahu je potvrdio za RSE da je cijena otkupa po kilogramu pšenice u mlinovima 0,19 centi, u zavisnosti od kvaliteta i količine i naglasio da se pšenica isporučuje u zemalje regiona, zbog pogodne cijene.
„Poljoprivrednik nema mnogo izbora. Vlada mora priteći u pomoć poljoprivrednicima jer udruženje to ne može", rekao je Zejnulahu.
Niske cijene pšenice i neuspjeh Vlade Kosova da preduzme mjere za zaštitu poljoprivrednika, glavni je razlog koji je uticao na Vehapi da ne poveća površinu zemljišta zasađenog pšenicom.
"Ako država preduzme mjere i bude ozbiljna po ovom pitanju, zasadiću 500 hektara zemlje pšenicom", rekao je Vehapi.
Ministarstvo trgovine i industrije kaže da su nedavno postojali zahtjevi Udruženja mlinova Kosova, zbog sumnje da niske cijene uvoza brašna iz nekih zemalja u regionu, ugrožavaju poljoprivredne proizvođače.
Kosovo nikada nije uspjelo da zadovolji potrebe svog stanovništva pšenicom, zavisno je od uvoza iz zemalja regiona i zemalja Evropske unije.
Kosovo je 2019. godine uvezlo 146 miliona kilograma brašna i pšenice, prošle godine 159 miliona kilograma ili 13,3 miliona kilograma više nego prethodne godine.
Uzimajući u obzir da na Kosovu potrebe stanovništva nisu zadovoljene proizvodnjom pšenice iz Ministarstva trgovine i industrije navode da je uvoz pšenice i dalje veoma važan za obezbjeđivanje dovoljnih količina pšenice za podmirenje potreba prerađivačke industrije i drugih koji koriste pšenicu ili brašno za proizvodnju lokalnih proizvoda kao što su: hljeb, testenine i mnogi drugi proizvodi.
Izvor: Kosovo Online/Koha ditore
"Sa jednog hektara ove godine smo požnjeli između 2.800 do 3.300 kilograma pšenice, a prošle godine je bilo između 5.500 do 7.000 kilograma po hektaru", rekao je Vehapi.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, na Kosovu je oko 68.000 hektara zemljišta zasejano pšenicom.
Direktor Odjeljenja za poljoprivrednu politiku pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja Isuf Cikaqi rekao je za Radio Slobodna Evropa da je prema preliminarnim podacima prinos po hektaru oko 4.000 kilograma, iako su očekivanja bila mnogo veća, te da požnjevena zadovoljava tek oko 65 odsto potrebe stanovništva.
„Potrebe na nacionalnom nivou zadovoljila bi pšenica zasađena na 100.000 hektara i prinosom oko 4.000 kilograma“, rekao je Cikaqi.
Prema zvaničnim podacima, potreba po glavi stanovnika iznos 250 kg pšenice na godišnjem nivou, što znači da bi žetva koja zadovoljava potrebe Kosova iznosila 410.000 tona.
Kosovo je prošle godine zabilježilo rekordnu proizvodnju pšenice 4.700 kg po hektaru, na oko 63.000 hektara zasađene površine tom kulturom.
Predsjednik Saveza sindikata poljoprivrednika Kosova Tahir Tahiri kaže da poljoprivrdnici koji ne obezbjede proizvodnju do 4.500 kilograma pšenice po hektaru nemaju račun da se proivodnjom pšenice.
„Velika većina žitnih površina daje prinos od 3.000 kilograma. Poljoprivrednici koji ne obezbjede do 4.500 kilograma po hektaru, po otkupnoj cijeni mlinov od 0,18 do 0,19 centi, ne pokrivaju troškove proizvodnje. Dakle, poljoprivrednici jednu ili dvije godine mogu da se nose sa ovom situacijom i odustanu od proizvodnje pšenice", rekao je Tahiri.
Kupci i prodavci pšenice nezadovoljni cijenama
Vehapi ističe da je cijena po kilogramu pšenice proizvedene na Kosovu 0,15 centi, a prodaja 0,18 centi i da nema razlike u cijeni u poređenju sa uvezenom pšenicom.
„Proizvodimo pšenicu i prodajemo je u mlinovima. Otkup je 0,15 centi, a prodaja 0,18 centi. Državna politika je katastrofa. Država ne štiti lokalnu proizvodnju jer u periodu žetve, dok se ne potroši količina iz domaće proizvodnje, institucije nameću različite poreze na pšenicu uvezenu iz drugih zemalj“, kaže Vehapi.
Pedsjednik Udruženja mlinara Kosova Bashkim Zejnulahu je potvrdio za RSE da je cijena otkupa po kilogramu pšenice u mlinovima 0,19 centi, u zavisnosti od kvaliteta i količine i naglasio da se pšenica isporučuje u zemalje regiona, zbog pogodne cijene.
„Poljoprivrednik nema mnogo izbora. Vlada mora priteći u pomoć poljoprivrednicima jer udruženje to ne može", rekao je Zejnulahu.
Niske cijene pšenice i neuspjeh Vlade Kosova da preduzme mjere za zaštitu poljoprivrednika, glavni je razlog koji je uticao na Vehapi da ne poveća površinu zemljišta zasađenog pšenicom.
"Ako država preduzme mjere i bude ozbiljna po ovom pitanju, zasadiću 500 hektara zemlje pšenicom", rekao je Vehapi.
Ministarstvo trgovine i industrije kaže da su nedavno postojali zahtjevi Udruženja mlinova Kosova, zbog sumnje da niske cijene uvoza brašna iz nekih zemalja u regionu, ugrožavaju poljoprivredne proizvođače.
Kosovo nikada nije uspjelo da zadovolji potrebe svog stanovništva pšenicom, zavisno je od uvoza iz zemalja regiona i zemalja Evropske unije.
Kosovo je 2019. godine uvezlo 146 miliona kilograma brašna i pšenice, prošle godine 159 miliona kilograma ili 13,3 miliona kilograma više nego prethodne godine.
Uzimajući u obzir da na Kosovu potrebe stanovništva nisu zadovoljene proizvodnjom pšenice iz Ministarstva trgovine i industrije navode da je uvoz pšenice i dalje veoma važan za obezbjeđivanje dovoljnih količina pšenice za podmirenje potreba prerađivačke industrije i drugih koji koriste pšenicu ili brašno za proizvodnju lokalnih proizvoda kao što su: hljeb, testenine i mnogi drugi proizvodi.
Izvor: Kosovo Online/Koha ditore
