"Na Kosovu 40.000 ljudi upotrebljava opojne droge, a registrovanao je blizu 10.000 zavisnika. Najviše je zastupljena marihuana, dok se u posljednje vrijeme brzo širi i kokain“, kazao je za RTV Kim Safet Blakaj direktor organizacije "Lavirint" koja se bavi tretmanom, liječenjem i prevencijom od upotrebe opojnih sredstava.
Policija Kosova je tokom 2021. godine zabilježila 309 slučajeva prodaje i korišćenja opijata. "Sprovedene su 162 akcije hapšenja od kojih je 235 za posedovanje droge. Osumnjičeno je 385 lica. Uhapšeno je 359 osoba albanskog porijekla, i 7 srpskog", ističu se u odgovoru Policije Kosova za RTV Kim.
"Prema poslednjim podacima za 2021. godinu zaplenjeno je oko jedan kilogram i 852 grama heroina, šest kilograma i 462 grama marihuane, i bližu četiri kilograma kokaina", dodaje se u saopštenju policije.
Sve češća upotreba opojnih droga na Kosovu je refleksija onoga što se dešava u Evropi, smatra Safet Blakaj direktor organizacije „Lavirint“ koja se bavi tretmanom, liječenjem i prevencijom od droge.
„U Evropi se kokain mnogo proširio, od viših slojeva društva sada je pao na srednji nivo i potražnja za drogom je mnogo veća u Evropi, ne samo u EU već i drugim zemljama. Mladi prate sve što se dešava u Evropi i smatraju da i oni moraju da to rade“, ističe Blakaj.
On napominje da na Kosovu oko 40.000 ljudi koristi opojne supstance, dok je 10.000 potvrđenih zavisnika.
"U našoj bazi podataka registrovano je 2.630 osoba, a tu se podrazumjevaju svi oni koji su zavisnici i traže medicinsku intervenciju. Smatramo da na Kosovu ima 40.000 ljudi koji koriste drogu. Dijelimo ih na dvije kategorije: oni koji drogu upotrebljavaju rekreativno i oni koji su zavisnici", objašnjava Blakaj.
Od opojnih droga na Kosovu najviše su zastupljene marihuana, odnosno kanabis, dok se posljednje četiri godine distribucija i upotreba kokaina širi veoma brzo.
Kao i u susjednim balkanskim zemljama tako i na Kosovu upotreba marihuane nije legalizovana. Safet Blakaj iz „Lavirinta“ smatra da prvo treba da se uvede dekriminalizacija, pa tek onda legalizacija.
„Smatramo da mora što prije da se uvede taj sistem dekriminalizacije pogotovo za kanabis, može neko da ima dva ili tri grama za svoju upotrebu, ali da mu se ne otvori krivični dosije, što je svakako najbitnije za mlade, u pogledu njihovog budućeg poslao. Zbog toga, prvo moramo usvojiti dekriminalizaciju, pa potom legalizaciju“, poručio je Blakaj.
„U jednom trenutnku mislio sam da je to trend, mada sada sve što izaziva zavisnot pruža mladima euforiju, jer su mladi ljudi danas često u nekoj depresiji, nezadovoljni sobom, okruženjem, pa spas traže u nekim supstancama koje im pružaju osjećaj samopouzdanja“, kazao je Borisavljević i napomenuo da ljudima nije potreban droga da bi bili srećni, jer na kraju sve to iscrpi čovjeka i on postaje mentalno slab.
Posebno zabrinjava što je droga sve dustupnija i tinejdžerima.
„Uzrast onih koji koriste drogu je mnogo pao, prije deset godina, na primer 2007. godine prosjek je bio od 22,4, dok je 2019. taj broj pao na 16,4. Imamo i mnogo slučajeva sa 14, 13 i 12 godina, mi te slučajeve smatramo ekstemnim ali oni nisu česti, to su praktično djeca“, navodi Blakaj.
„Uvijek se naglašavaju crvene oči, proširene zenice, međutim to može da bude i iz drugih razloga. Mladi su pametniji i znaju mnogo trikova, kao što su kapi koje uklanjaju crvenilo u očima. Na primjer loš rezultat u školi i promjena ponašanja se često vezuju sa pubertetom, ali kada roditelji vide tako nešto treba da se zapitaju šta se zapravo dešava. Ukoliko sumnjaju, treba se obrate ljekaru ili psihologu. Mi imao kompletan program, biološke testove kojima možemo da odredimo da li je upotrebljivana neka droga i koja i koliko dugo se koristi, takođe imamo još i psihološke metode“, istakao je Blakaj.
Stariji sugrađani od kojih su mnogi roditelji strahuju što je droga sve dostupnija na Kosovu.
„Droge sigurno ima, ni mi (Kosovo) nismo mogli da se odupremo, hteli smo demokratiju, Evropu, htjeli smo nove trendove i sada je ona tu“, istakao je Mehmed Braimi iz Kosova Polja.
„Droge svakako ima, i to sve više. Problem je što roditelji ne kontaktiraju dovoljno sa svojom djecom, pa djeca onda popuštaju i konzumiraju drogu“, rekla je mještanka opštine Gračanica.
„Iz onoga što čujemo, shvatio sam da ima dosta droge na Kosovu, ali i u cijelom regionu. Do konzumiranja dolazi jer ne postoji integritet roditelja prema djeci“, rekao je Albert Maloku.
„Budući na prisustvo droge na globalnom nivou, smatram da nema velikih razlika pa čak ni ovdje kod nas. Postoji veliki broj mladih koji drogu gledaju kao eksperiment“, istakla je Andreana Čekić.
„Droge na Kosovu sigurno ima, ali koliko je ona zastupljena među našom omladinom to stvarno ne znam“, kratko je odgovorio Nenad Šubarić.
„Živim u Švicarskoj, ne znam kakva je situacija ovdje na Kosovu, ali smatram da je Švicarska veoma slobodna zemlja, konzumiranja džointa je dnevna rutina. Smatra da tako treba da bude i na Kosovu, ali i u Sjevernoj Makedoniji i Srbiji, treba da postoji tolerancija“, smatra Gashi Maliqi.
„Nema jakih droga kao kokaina, ali mislim da marihuane ima dosta a najviše u školama, što je postao veliki problem“, kazao je Apolon Hoxha.
„Imamo programe, a jedan od njih je metadonski program za zavisnike od heroina, ukoliko oni ne žele da se skinu sa te droge, mi to zamjenimo sa metadonom koji je mnogo kontrolisaniji. Proces odvikavanja zavisi od ličnosti, to ne znači liječenje u potpunosti, mi to izbjegavamo jer se često dešava da na godinu dana odustaju od droge, pa se ponovo vraćaju, vrlo je teško reći da je to liječenje“, rekao je Blakaj i dodao da je kroz metadonski program prošlo 380 lica, dok je trenutno u programu 125.
Kosovska Nacionalna strategija za borbu protiv narkotika i Akcioni plan za 2018-2022. navode da im je svrha da “razviju, racionalnom upotrebom materijala, finansijskih i ljudskih resursa, politike namjenjene preuzimanju odgovornosti za zaštitu pojedinca i društva od problema proisteklih iz zloupotrebe narkotika”.
Strategija u prvi plan stavlja tri konkretna cilja koji treba da ispune njenu svrhu: “smanjenje potražnje i štete”, “smanjenje ponude i snabdjevenosti” i “saradnja i koordinacija”.
"Prema poslednjim podacima za 2021. godinu zaplenjeno je oko jedan kilogram i 852 grama heroina, šest kilograma i 462 grama marihuane, i bližu četiri kilograma kokaina", dodaje se u saopštenju policije.
Sve češća upotreba opojnih droga na Kosovu je refleksija onoga što se dešava u Evropi, smatra Safet Blakaj direktor organizacije „Lavirint“ koja se bavi tretmanom, liječenjem i prevencijom od droge.
„U Evropi se kokain mnogo proširio, od viših slojeva društva sada je pao na srednji nivo i potražnja za drogom je mnogo veća u Evropi, ne samo u EU već i drugim zemljama. Mladi prate sve što se dešava u Evropi i smatraju da i oni moraju da to rade“, ističe Blakaj.
On napominje da na Kosovu oko 40.000 ljudi koristi opojne supstance, dok je 10.000 potvrđenih zavisnika.
"U našoj bazi podataka registrovano je 2.630 osoba, a tu se podrazumjevaju svi oni koji su zavisnici i traže medicinsku intervenciju. Smatramo da na Kosovu ima 40.000 ljudi koji koriste drogu. Dijelimo ih na dvije kategorije: oni koji drogu upotrebljavaju rekreativno i oni koji su zavisnici", objašnjava Blakaj.
Od opojnih droga na Kosovu najviše su zastupljene marihuana, odnosno kanabis, dok se posljednje četiri godine distribucija i upotreba kokaina širi veoma brzo.
Legalizacija marihuane na Kosovu
Kao i u susjednim balkanskim zemljama tako i na Kosovu upotreba marihuane nije legalizovana. Safet Blakaj iz „Lavirinta“ smatra da prvo treba da se uvede dekriminalizacija, pa tek onda legalizacija.„Smatramo da mora što prije da se uvede taj sistem dekriminalizacije pogotovo za kanabis, može neko da ima dva ili tri grama za svoju upotrebu, ali da mu se ne otvori krivični dosije, što je svakako najbitnije za mlade, u pogledu njihovog budućeg poslao. Zbog toga, prvo moramo usvojiti dekriminalizaciju, pa potom legalizaciju“, poručio je Blakaj.
Sve više slučajeva u kojima tinejdžeri koriste opijate
Dušan Borisavljević predsjednik Omaldinskog centra u Gračanici, smatra da mladi kroz opojna sredstva imaju više samopouzdanja.„U jednom trenutnku mislio sam da je to trend, mada sada sve što izaziva zavisnot pruža mladima euforiju, jer su mladi ljudi danas često u nekoj depresiji, nezadovoljni sobom, okruženjem, pa spas traže u nekim supstancama koje im pružaju osjećaj samopouzdanja“, kazao je Borisavljević i napomenuo da ljudima nije potreban droga da bi bili srećni, jer na kraju sve to iscrpi čovjeka i on postaje mentalno slab.
Posebno zabrinjava što je droga sve dustupnija i tinejdžerima.
„Uzrast onih koji koriste drogu je mnogo pao, prije deset godina, na primer 2007. godine prosjek je bio od 22,4, dok je 2019. taj broj pao na 16,4. Imamo i mnogo slučajeva sa 14, 13 i 12 godina, mi te slučajeve smatramo ekstemnim ali oni nisu česti, to su praktično djeca“, navodi Blakaj.
Kako prepozanti ko koristi drogu?
Blakaj napominje da je teško prepoznati onoga ko koristi drogu, pogotovo je to teško roditeljima.„Uvijek se naglašavaju crvene oči, proširene zenice, međutim to može da bude i iz drugih razloga. Mladi su pametniji i znaju mnogo trikova, kao što su kapi koje uklanjaju crvenilo u očima. Na primjer loš rezultat u školi i promjena ponašanja se često vezuju sa pubertetom, ali kada roditelji vide tako nešto treba da se zapitaju šta se zapravo dešava. Ukoliko sumnjaju, treba se obrate ljekaru ili psihologu. Mi imao kompletan program, biološke testove kojima možemo da odredimo da li je upotrebljivana neka droga i koja i koliko dugo se koristi, takođe imamo još i psihološke metode“, istakao je Blakaj.
Stariji sugrađani od kojih su mnogi roditelji strahuju što je droga sve dostupnija na Kosovu.
„Droge sigurno ima, ni mi (Kosovo) nismo mogli da se odupremo, hteli smo demokratiju, Evropu, htjeli smo nove trendove i sada je ona tu“, istakao je Mehmed Braimi iz Kosova Polja.
„Droge svakako ima, i to sve više. Problem je što roditelji ne kontaktiraju dovoljno sa svojom djecom, pa djeca onda popuštaju i konzumiraju drogu“, rekla je mještanka opštine Gračanica.
„Iz onoga što čujemo, shvatio sam da ima dosta droge na Kosovu, ali i u cijelom regionu. Do konzumiranja dolazi jer ne postoji integritet roditelja prema djeci“, rekao je Albert Maloku.
„Budući na prisustvo droge na globalnom nivou, smatram da nema velikih razlika pa čak ni ovdje kod nas. Postoji veliki broj mladih koji drogu gledaju kao eksperiment“, istakla je Andreana Čekić.
„Droge na Kosovu sigurno ima, ali koliko je ona zastupljena među našom omladinom to stvarno ne znam“, kratko je odgovorio Nenad Šubarić.
„Živim u Švicarskoj, ne znam kakva je situacija ovdje na Kosovu, ali smatram da je Švicarska veoma slobodna zemlja, konzumiranja džointa je dnevna rutina. Smatra da tako treba da bude i na Kosovu, ali i u Sjevernoj Makedoniji i Srbiji, treba da postoji tolerancija“, smatra Gashi Maliqi.
„Nema jakih droga kao kokaina, ali mislim da marihuane ima dosta a najviše u školama, što je postao veliki problem“, kazao je Apolon Hoxha.
Program odvikavanja
Tokom liječenja zavisnika cilj organizacije „Lavirint“ je da im omogući normalan život. „Nije sve na nama, proces odvikavanja zavisi i od njih samih“, kazao je Blakaj.„Imamo programe, a jedan od njih je metadonski program za zavisnike od heroina, ukoliko oni ne žele da se skinu sa te droge, mi to zamjenimo sa metadonom koji je mnogo kontrolisaniji. Proces odvikavanja zavisi od ličnosti, to ne znači liječenje u potpunosti, mi to izbjegavamo jer se često dešava da na godinu dana odustaju od droge, pa se ponovo vraćaju, vrlo je teško reći da je to liječenje“, rekao je Blakaj i dodao da je kroz metadonski program prošlo 380 lica, dok je trenutno u programu 125.
Kosovska Nacionalna strategija za borbu protiv narkotika i Akcioni plan za 2018-2022. navode da im je svrha da “razviju, racionalnom upotrebom materijala, finansijskih i ljudskih resursa, politike namjenjene preuzimanju odgovornosti za zaštitu pojedinca i društva od problema proisteklih iz zloupotrebe narkotika”.
Strategija u prvi plan stavlja tri konkretna cilja koji treba da ispune njenu svrhu: “smanjenje potražnje i štete”, “smanjenje ponude i snabdjevenosti” i “saradnja i koordinacija”.
