Minimalna zarada na Kosovu trebalo bi da bude povećana jer postoji pozitivan trend postepenog ekonomskog rasta, rekao je ekonomista Bardh Ahmeti, prenosi Reporteri.
"Minimalna zarada bi trebalo da se povećava s porastom standarda i rastom životnih troškova. Budući da je Kosovo u fazi postepenog ekonomskog rasta, pozitivnog trenda, u periodu prije pandemije, prirodno je povećati minimalnu zaradu koja bi stvorila bolju socijalnu dobrobit za građane Kosova. Postoje neki kriterijumi koje bi trebalo uzeti u obzir u vezi sa određivanjem minimalne zarade i vjerujem da su stvoreni uslovi da minimalna zarada poraste iznad trenutnog nivoa, s obzirom na to da su troškovi rada porasli na tržištu rada", rekao je on.
Prema Ahmetiju, Kosovu je potrebno formalizovano tržište, jer ima značajan broj radnika koji rade bez plate i bez odgovarajuće pravne zaštite.
Prema njegovim riječima, prioritet Kurtijeve vlade trebalo bi da bude privatni sektor.
"Trebalo bi podržavajući domaću proizvodnju koja bi stimulisala izvoz i privukla strane investicije. Sve prognoze govore da će nakon pandemijske krize nastupiti „ekonomski procvat“, a zemlje u razvoju poput naše imaju prostora i često su atraktivne za velike investitore. Dakle, poziv bi bio da se usredsredimo na privatni sektor“, rekao je on.
Sa druge strane, ekonomista Mustafa Kadriaj rekao je da tržišna ekonomija ne priznaje proizvoljne odluke poput povećanja minimalne zarade, jer je prema njemu to određeno ekonomskom snagom, likvidnošću i ekonomskom realizacijom koju imaju preduzeća.
"Vlada može da donese odluku i to je nešto što niko ne može zaustaviti zbog činjenice da ima nespornu parlamentarnu većinu. Premijeru i bilo kojoj vladi moramo jasno staviti do znanja da se tržišna ekonomija zasniva na ekonomskoj moći i finansijskoj likvidnosti. Svako preduzeće postiže cilj povećanja minimalne zarade za svakog zaposlenog", rekao je.
Kadriaj je takođe izjavio da postoje dva rizika u slučaju da Vlada nameće povećanje minimalne zarade za preduzeća - , prvo je otpuštanje radnika, a drugo prelazak radnika u „sivu zonu“.
"Vlada Kosova ne može postići ništa osim da destabilizuje ekonomsku aktivnost na nacionalnom nivou“, dodao je on.
Kadriaj takođe smatra da je građanima na Kosovu potrebno povećanje minimalne zarade, ali bi to trebalo da diktira snaga preduzeća.
"Kada se jednom ojača poslovanje na Kosovu, nema potrebe za povećanjem minimalnih zarada zbog činjenice da sama snaga preduzeća nalaže povećanje minimalne zarade. U principu se zalažem za povećanje minimalne zarade, jer na Kosovu i sa 500 eura prosječna porodica ne može da živi mjesec dana, ali zbog činjenice da tržišna ekonomija ne priznaje proizvoljne zakone, već je konkurencija i ekonomija moći ta koja diktira nivo povećanja plata i ekonomski razvoj“, zaključio je on.
Izvor: Kosovo Online/Reporteri
Prema Ahmetiju, Kosovu je potrebno formalizovano tržište, jer ima značajan broj radnika koji rade bez plate i bez odgovarajuće pravne zaštite.
Prema njegovim riječima, prioritet Kurtijeve vlade trebalo bi da bude privatni sektor.
"Trebalo bi podržavajući domaću proizvodnju koja bi stimulisala izvoz i privukla strane investicije. Sve prognoze govore da će nakon pandemijske krize nastupiti „ekonomski procvat“, a zemlje u razvoju poput naše imaju prostora i često su atraktivne za velike investitore. Dakle, poziv bi bio da se usredsredimo na privatni sektor“, rekao je on.
Sa druge strane, ekonomista Mustafa Kadriaj rekao je da tržišna ekonomija ne priznaje proizvoljne odluke poput povećanja minimalne zarade, jer je prema njemu to određeno ekonomskom snagom, likvidnošću i ekonomskom realizacijom koju imaju preduzeća.
"Vlada može da donese odluku i to je nešto što niko ne može zaustaviti zbog činjenice da ima nespornu parlamentarnu većinu. Premijeru i bilo kojoj vladi moramo jasno staviti do znanja da se tržišna ekonomija zasniva na ekonomskoj moći i finansijskoj likvidnosti. Svako preduzeće postiže cilj povećanja minimalne zarade za svakog zaposlenog", rekao je.
Kadriaj je takođe izjavio da postoje dva rizika u slučaju da Vlada nameće povećanje minimalne zarade za preduzeća - , prvo je otpuštanje radnika, a drugo prelazak radnika u „sivu zonu“.
"Vlada Kosova ne može postići ništa osim da destabilizuje ekonomsku aktivnost na nacionalnom nivou“, dodao je on.
Kadriaj takođe smatra da je građanima na Kosovu potrebno povećanje minimalne zarade, ali bi to trebalo da diktira snaga preduzeća.
"Kada se jednom ojača poslovanje na Kosovu, nema potrebe za povećanjem minimalnih zarada zbog činjenice da sama snaga preduzeća nalaže povećanje minimalne zarade. U principu se zalažem za povećanje minimalne zarade, jer na Kosovu i sa 500 eura prosječna porodica ne može da živi mjesec dana, ali zbog činjenice da tržišna ekonomija ne priznaje proizvoljne zakone, već je konkurencija i ekonomija moći ta koja diktira nivo povećanja plata i ekonomski razvoj“, zaključio je on.
Izvor: Kosovo Online/Reporteri
