Premijer Kosova Albin Kurti je u nekoliko navrata istakao kako je po pitanju dijaloga sa Srbijom neophodno političko jedinstvo, međutim opozicione političke partije na Kosovu poručuju kako konsenzus zavisi isključivo od Vlade Kosova, u čijoj je nadležnosti proces normalizacije odnosa sa Srbijom.
Premijer Kosova Aljbin Kurti se, u okviru konsultacija sa opozicionim partijama po pitanju dijaloga sa Srbijom, 25. maja sastao sa liderom Alijanse za budućnost Kosova Ramushem Haradinajem, a 26. maja sa liderom Demokratskog saveza Kosova Lumirom Abdixhikuom.
Vršilac dužnosti predsednika Demokratske partije Kosova Enver Hoxhaj odbio je Kurtijev poziv za sastanak.
Međutim, ona napominje da će LDK biti konstruktivan po pitanju dijaloga sa Srbijom i dodaje da je u tom duhu održan sastanak između lidera Demokratskog saveza Kosova Lumira Abdixhikua i premijera Kosova Albina Kurtija.
Sahatçiu za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da je na tom sastanku Abdidžiku predao dokument sa stavovima te partije premijeru Kurtiju, u kome se traži zaštita teritorijalnog integriteta, očuvanje unitarnog karaktera Kosova i ustavnog poretka, kao i veće angažovanje SAD u dijalogu sa Srbijom.
Međutim, ona nije mogla da precizira da li je politički spektar na Kosovu saglasan po pitanju dijaloga sa Srbijom i navodi da će to zavisiti od stava premijera Kurtija uoči nastavka razgovora o normalizaciji odnosa.
"LDK je parlamentarna stranka, opoziciona stranka, stranka koja ima jasnu ulogu. Imaće snažnu ulogu u nadgledanju dijaloga, a zahtevaće od premijera izveštaje. U međuvremenu, svoje stavove smo u pisanom obliku dostavili premijeru“, naglasila je Sahatçiu.
Potpredsednik Alijanse za budućnost Kosova Ahmet Isufi kaže za RSE da je ta stranka odlučila da podrži dijalog sa Srbijom jer je to važan proces ali napominje da je ta stranka dala i svoje sugestije po pitanju njega. On napominje da se kroz dijalog moraju zaštiti interesi Kosova.
"Pristup je bio pozitivan u pogledu diskusije o dijalogu. Ali, ovo će zavisiti od stava Vlade Kosova, jer glavna odgovornost leži na Vladi. Političke stranke i institucionalni lideri moraju da sarađuju u ovom pogledu kako bi Kosovo imalo svoju platformu, precizan dnevni red pregovora i kako bi sve rezultiralo posvećenošću koja će dati rezultate“, naglasio je Isufi.
A vršilac dužnosti predsednika Demokratske partije Kosova Enver Hoxhaj kaže da se nije odazvao pozivu premijera Kurtija na sastanak jer nije bilo precizirano o čemu će biti reči na njemu.
“Nije bio precizan zbog čega je tražio sastanak, to je prvo, a drugo mi mislimo da Vlada treba da ima jasan stav po pitanju dijaloga, da ima neku platformu, da se zna cilj dijaloga i šta Vlada očekuje od dijaloga. Bez toga nema smisla da se nađem sa Kurtijem kako bi imali jednu zajedničku sliku”, poručuje Hoxhaj za RSE.
On podvlači da pitanje političkog konsenzusa zavisi isključivo od Vlade i dodaje da “mi možemo da razgovaramo sa predstavnicima Vlade o dijalogu samo unutar Skupštine” i ponavlja da je za proces dijaloga sa Srbijom zadužena isključivo Vlada Kosova.
Radio Slobodna Evropa poslao je upit Vladi Kosova o mogućnostima ujedinjenja političkog spektra po pitanju dijaloga ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Iz Vlade Kosova nije stigao ni odgovor na pitanje da prokomentariše izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je u subotu, 29. maja, rekao da neće potpisati priznanje nezavisnosti Kosova bez obzira na pritiske, koji će “biti veliki i pre i posle nastavka dijaloga”.
Sada, navodi ona, nije sasvim jasno o čemu će dve strane razgovarati.
"To (priznanje Kosova) je suština ovog procesa jer se od početka nije znalo šta će se postići. A sa druge strane imamo EU koja nije javno kazala da je ovo proces o međusobnom priznanju. Znači, kada Vučić kaže da nije spreman da potpiše priznanje onda se postavlja pitanje o čemu strane pregovaraju. Kosovo ima rešen status, o tome nema šta da pregovara sa Srbijom, stoga ono o čemu se treba pregovarati jeste sporazum koji podrazumeva recipročno priznanje", poručuje Krasnići.
“Priznanje – nepriznanje je krajnji cilj, da li će neko potpisati ili nepotpisati, to je irelevantno jer to dođe kao kraj procesa ali je vrlo zgodno za manipulaciju unutrašnjim političkim odnosima”, poručuje Janjić u izjavi za Radio Slobodna Evropa.
On konstatuje da je priznavanje Kosova od strane Srbije svakako jedna od tema dijaloga ali napominje da se samo rešavanjem statusa neće doći do normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.
“To je kriza oko kontrole teritorija, resursa a tek onda se izvodi pitanje priznanja, nepriznanja i pitanje granica. Nego, očigledno je da se krajnja pitanja stave odmah na dnevni red, pred svojim narodom izigravaju one koji ništa ne popuštaju”, navodi Janjić i dodaje da ga iznenađuje da posrednici u dijalogu učestvuju u politizaciji odnosa dve strane.
“Te krajnje ciljeve treba da sklone kada dođu na red. Šta će biti priznanje, pa ono što bude rezime čitavog dijaloga a oni se nisu ni dotakli teme međusobnog potraživanja. Nisu dotakli pitanje uobličavanje celog mehanizma položaja srpske zajednice, nisu dotakli pitanje o zajedničkim nastupim u ekonomiji i tako dalje”, kaže Janjić.
Janjić smatra da od oktobra ne treba očekivati intenzivnije učešće Srbije u dijalogu jer u toj zemlji predstoje parlamentarni izbori i predsednički izbori a "tada političari ne rizikuju sa temama kao što je Kosovo".
Na Kosovu u ponedeljak i utorak borave specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak i specijalni izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Matthew Palmer, kako bi sa kosovskim zavničnicima razgovarali o pripremama za nastavak dijaloga između Prištine i Beograda.
Dijalog delegacija na čelu sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem trebao bi da bude održan tokom juna.
Zajednička poseta Lajčaka i Palmera Kosovu, prema diplomatskim izvorima u Briselu, dolazi kako bi se poslala poruka da SAD i EU blisko sarađuju po pitanju dijaloga, te da imaju slične ciljeve za region Zapadnog Balkana.
Uz posredovanje Evropske unije, dijalog između Kosova i Srbije započeo je 2011. godine u cilju normalizacije odnosa dve strane.
Vršilac dužnosti predsednika Demokratske partije Kosova Enver Hoxhaj odbio je Kurtijev poziv za sastanak.
Kakav je rezultat sastanaka vlasti i opozicije?
Teuta Sahatçiu, članica predsedništva Demokratskog saveza Kosova smatra da Kosovo treba da uzme u obzir rezoluciju o dijalogu koja je usvojena u Skupštini Kosova prošle godine kao i odluku Ustavnog suda kojom se precizira da je Vlada zadužena za dijalog sa Srbijom.Međutim, ona napominje da će LDK biti konstruktivan po pitanju dijaloga sa Srbijom i dodaje da je u tom duhu održan sastanak između lidera Demokratskog saveza Kosova Lumira Abdixhikua i premijera Kosova Albina Kurtija.
Sahatçiu za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da je na tom sastanku Abdidžiku predao dokument sa stavovima te partije premijeru Kurtiju, u kome se traži zaštita teritorijalnog integriteta, očuvanje unitarnog karaktera Kosova i ustavnog poretka, kao i veće angažovanje SAD u dijalogu sa Srbijom.
Međutim, ona nije mogla da precizira da li je politički spektar na Kosovu saglasan po pitanju dijaloga sa Srbijom i navodi da će to zavisiti od stava premijera Kurtija uoči nastavka razgovora o normalizaciji odnosa.
"LDK je parlamentarna stranka, opoziciona stranka, stranka koja ima jasnu ulogu. Imaće snažnu ulogu u nadgledanju dijaloga, a zahtevaće od premijera izveštaje. U međuvremenu, svoje stavove smo u pisanom obliku dostavili premijeru“, naglasila je Sahatçiu.
Potpredsednik Alijanse za budućnost Kosova Ahmet Isufi kaže za RSE da je ta stranka odlučila da podrži dijalog sa Srbijom jer je to važan proces ali napominje da je ta stranka dala i svoje sugestije po pitanju njega. On napominje da se kroz dijalog moraju zaštiti interesi Kosova.
"Pristup je bio pozitivan u pogledu diskusije o dijalogu. Ali, ovo će zavisiti od stava Vlade Kosova, jer glavna odgovornost leži na Vladi. Političke stranke i institucionalni lideri moraju da sarađuju u ovom pogledu kako bi Kosovo imalo svoju platformu, precizan dnevni red pregovora i kako bi sve rezultiralo posvećenošću koja će dati rezultate“, naglasio je Isufi.
A vršilac dužnosti predsednika Demokratske partije Kosova Enver Hoxhaj kaže da se nije odazvao pozivu premijera Kurtija na sastanak jer nije bilo precizirano o čemu će biti reči na njemu.
“Nije bio precizan zbog čega je tražio sastanak, to je prvo, a drugo mi mislimo da Vlada treba da ima jasan stav po pitanju dijaloga, da ima neku platformu, da se zna cilj dijaloga i šta Vlada očekuje od dijaloga. Bez toga nema smisla da se nađem sa Kurtijem kako bi imali jednu zajedničku sliku”, poručuje Hoxhaj za RSE.
On podvlači da pitanje političkog konsenzusa zavisi isključivo od Vlade i dodaje da “mi možemo da razgovaramo sa predstavnicima Vlade o dijalogu samo unutar Skupštine” i ponavlja da je za proces dijaloga sa Srbijom zadužena isključivo Vlada Kosova.
Radio Slobodna Evropa poslao je upit Vladi Kosova o mogućnostima ujedinjenja političkog spektra po pitanju dijaloga ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Iz Vlade Kosova nije stigao ni odgovor na pitanje da prokomentariše izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je u subotu, 29. maja, rekao da neće potpisati priznanje nezavisnosti Kosova bez obzira na pritiske, koji će “biti veliki i pre i posle nastavka dijaloga”.
Krasniqi: Nejasno u kom smeru će ići dijalog, suština je priznanje Kosova
Jeta Krasniqi iz Kosovskog Demokratskog instituta podseća da je premijer Kosova Albin Kurti održao konsulatcije sa opozicionim partijama po pitanju dijaloga, nakon čega je zaključeno da je "potrebno vreme kako bi proces dijaloga krenuo napred" i dodaje da sada ostaje da se vidi u kom smeru će se nastaviti dijalog, imajući u vidu da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da neće potpisati nezavisnost Kosova.Sada, navodi ona, nije sasvim jasno o čemu će dve strane razgovarati.
"To (priznanje Kosova) je suština ovog procesa jer se od početka nije znalo šta će se postići. A sa druge strane imamo EU koja nije javno kazala da je ovo proces o međusobnom priznanju. Znači, kada Vučić kaže da nije spreman da potpiše priznanje onda se postavlja pitanje o čemu strane pregovaraju. Kosovo ima rešen status, o tome nema šta da pregovara sa Srbijom, stoga ono o čemu se treba pregovarati jeste sporazum koji podrazumeva recipročno priznanje", poručuje Krasnići.
Janjić: Krajnji cilj dijaloga priznanje ili nepriznanje Kosova
Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose navodi da “uvek postoji jedna vrsta političara, a to su sada, kaže on, Kurti i Vučić, koji krajnji cilj proglase za nešto što treba odmah rešavati”.“Priznanje – nepriznanje je krajnji cilj, da li će neko potpisati ili nepotpisati, to je irelevantno jer to dođe kao kraj procesa ali je vrlo zgodno za manipulaciju unutrašnjim političkim odnosima”, poručuje Janjić u izjavi za Radio Slobodna Evropa.
On konstatuje da je priznavanje Kosova od strane Srbije svakako jedna od tema dijaloga ali napominje da se samo rešavanjem statusa neće doći do normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.
“To je kriza oko kontrole teritorija, resursa a tek onda se izvodi pitanje priznanja, nepriznanja i pitanje granica. Nego, očigledno je da se krajnja pitanja stave odmah na dnevni red, pred svojim narodom izigravaju one koji ništa ne popuštaju”, navodi Janjić i dodaje da ga iznenađuje da posrednici u dijalogu učestvuju u politizaciji odnosa dve strane.
“Te krajnje ciljeve treba da sklone kada dođu na red. Šta će biti priznanje, pa ono što bude rezime čitavog dijaloga a oni se nisu ni dotakli teme međusobnog potraživanja. Nisu dotakli pitanje uobličavanje celog mehanizma položaja srpske zajednice, nisu dotakli pitanje o zajedničkim nastupim u ekonomiji i tako dalje”, kaže Janjić.
Janjić smatra da od oktobra ne treba očekivati intenzivnije učešće Srbije u dijalogu jer u toj zemlji predstoje parlamentarni izbori i predsednički izbori a "tada političari ne rizikuju sa temama kao što je Kosovo".
Na Kosovu u ponedeljak i utorak borave specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak i specijalni izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Matthew Palmer, kako bi sa kosovskim zavničnicima razgovarali o pripremama za nastavak dijaloga između Prištine i Beograda.
Dijalog delegacija na čelu sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem trebao bi da bude održan tokom juna.
Zajednička poseta Lajčaka i Palmera Kosovu, prema diplomatskim izvorima u Briselu, dolazi kako bi se poslala poruka da SAD i EU blisko sarađuju po pitanju dijaloga, te da imaju slične ciljeve za region Zapadnog Balkana.
Uz posredovanje Evropske unije, dijalog između Kosova i Srbije započeo je 2011. godine u cilju normalizacije odnosa dve strane.
