Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) još uvek nije odgovorila na zahtev Kosova da sa liste ugroženih spomenika uklone četiri objekta Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Pod zaštitom UNESCO-a su tri manastira - Pećka Patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica, kao i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.
Ovaj zahtev su 21. maja potpisali predsednica Kosova Vjosa Osmani, premijer Aljbin (Albin) Kurti i predsednik Skupštine Gljauk (Glauk) Konjufca sa obrazloženjem da su se „bezbednosne okolnosti na Kosovu u potpunosti promenile od daleke 2006. godine kada su ovi spomenici ocenjeni kao ugroženi “.
Pećku Patrijaršiju, Visoke Dečane, Gračanicu i Bogorodicu Ljevišku UNESCO je uvrstio u listu ugroženih spomenika nakon nemira 2004. godine u kojima su oštećeni pravoslavni verski objekti.
U to vreme, Komitet svetske baštine je zatražio od država članica, odnosno Srbije, da sarađuje sa programima UNESCO-a, Misijom Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) i, kako je ovaj odbor to nazvao, privremenim institucijama samouprave na Kosovu, da se brinu o spomenicima.
Navedeni verski objekti SPC smatraju se vrhunskim tačkama vizantijsko-rimske crkvene kulture koja se razvila na Balkanu između 13. i 17. veka, sa posebnim stilom slikanja po zidu, odnosno oslikavanja freski. Pećku Patrijaršiju čine četiri crkvene kupole, u kojima se nalazi niz fresaka. Freska Svetih apostola iz 13. veka oslikana je u jedinstvenom, monumentalnom stilu.
Freske iz ranog 14. veka u crkvi Bogorodice Ljeviške predstavljaju izgled novog stila takozvnog Palaiologina Preporoda, koji kombinuje uticaj istočno-vizantijske pravoslavne i zapadno-romaničke tradicije. Stil je igrao presudnu ulogu u kasnijoj balkanskoj umetnosti.
Kulturne znamenitosti se na listu „ugroženih spomenika“ uvrste nakon odluke UNESCO-a, kojoj prethodi preliminarna lista koju sastavlja Komitet svetske baštine sa objektima ili spomenicima koje ovaj komitet smatra “ugroženim”.
Lista „ugroženih“ spomenika kulture napravljena je kako bi se međunarodnoj zajednici ukazalo na uslove koji ih ugrožavaju i Vlade podstakle da preduzmu mere zaštite.
Na primer, stavljanje spomenika na listu “ugroženih” omogućava Komitetu svetske baštine da izdvoji sredstva za pomoć u zaštiti tih spomenika. Takođe se međunarodna zajednica poziva da doprinese sredstvima ili tehničkom ekspertizom.
Određeni spomenik se takođe može ukloniti sa liste “ugroženih” ako izgubi karakteristike koje su definisale njegov opis na listi svetske baštine. Tako se taj spomenik može ukloniti i sa glavne liste svetske baštine. Za sada se to desilo samo dva puta.
Takav zahtev je, navodi on, Srbija podnela nakon martovskih nemira 2004. godine uz zahtev da se oni registruju kao srpski pravoslavni spomenici. Međutim, prema njegovim rečima, to se nije dogodilo zbog reakcija tadašnjih predstavnika kosovskih institucija i reakcija drugih zemalja kao i negodovanja Francuske koja je u tom periodu bila domaćin UNESCO-a.
"Ovi pravoslavni spomenici su politički napadnuti (2004. godine), ali nisu to učinile institucije, tu se mora napraviti razlika. Susedna zemalja Srbija koristi politička opravdanja, koja nisu realna. Moramo dokazati - kroz državne institucije, resorno Ministarstvao kulture i drugih - da smo spremni da ih zaštitimo, na osnovu Zakona o kulturnom nasleđu i drugih normativnih akata“, naglasio je Redža.
Redža ukazuje da UNESCO u poslednje tri godine sarađuje sa kosovskim institucijama, ali napominje da ta organizacija nije ulagala u četiri spomenika koja se nalaze na listi "ugroženih“.
„UNESCO je sarađivao sa kosovskim institucijama po pitanju tvrđave u Novom Brdu. To je proces koji još uvek traje. Ali, u vezi sa pitanjem 'ugroženih' (četiri pravoslavna spomenika), nisu dodeljena direktna sredstva, kako bi se dokazala činjenica da su 'ugroženi', naglasio je Redža.
Radio Slobodna Evropa poslao je upit UNESCO-u sa pitanjem da li je investirano u ova četiri spomenika koji se nalaze na njegovoj listi „ugroženih“. Međutim, do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Ovaj zahtev su 21. maja potpisali predsednica Kosova Vjosa Osmani, premijer Aljbin (Albin) Kurti i predsednik Skupštine Gljauk (Glauk) Konjufca sa obrazloženjem da su se „bezbednosne okolnosti na Kosovu u potpunosti promenile od daleke 2006. godine kada su ovi spomenici ocenjeni kao ugroženi “.
Portparol Vlade Kosova Prparim Krueziu (Perparim Kryeziu) u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da su najviši zvaničnici Kosova poslali ovaj zahtev UNECO-u jer “u poslednjoj deceniji nije zabeležen nijedan ozbiljniji incident u pravoslavnim crkvama”.
"Naše bezbednosne institucije, u saradnji sa vojnim snagama KFOR-a, godinama pružaju zaštitu i sigurnost pravoslavnim crkvama na Kosovu. Poslednjih godina ova odgovornost je prebačena na kosovsku policiju koja ima posebnu jedinicu koja se brine i koja će i dalje brinuti o ovim spomenicima. Opredeljenost Vlade Kosova za zaštitu celokupne kulturne baštine Kosova, premijer Kurti je potvrdio pismom upućenim svetskim liderima“, poručuje Krueziu.Spisak ugroženih spomenika
Odlukom Komiteta za svetsku baštinu, UNESCO je od 2004. do 2006. godine na spisak ugroženih spomenika stavio manastir Dečane, Pećku Patrijaršiju, manastir Gračanicu i crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, zbog problema oko njihovog očuvanja. UNESCO je takvu odluku objasnio nestabilnom političkom situacijom u regionu.Pećku Patrijaršiju, Visoke Dečane, Gračanicu i Bogorodicu Ljevišku UNESCO je uvrstio u listu ugroženih spomenika nakon nemira 2004. godine u kojima su oštećeni pravoslavni verski objekti.
U to vreme, Komitet svetske baštine je zatražio od država članica, odnosno Srbije, da sarađuje sa programima UNESCO-a, Misijom Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) i, kako je ovaj odbor to nazvao, privremenim institucijama samouprave na Kosovu, da se brinu o spomenicima.
Navedeni verski objekti SPC smatraju se vrhunskim tačkama vizantijsko-rimske crkvene kulture koja se razvila na Balkanu između 13. i 17. veka, sa posebnim stilom slikanja po zidu, odnosno oslikavanja freski. Pećku Patrijaršiju čine četiri crkvene kupole, u kojima se nalazi niz fresaka. Freska Svetih apostola iz 13. veka oslikana je u jedinstvenom, monumentalnom stilu.
Freske iz ranog 14. veka u crkvi Bogorodice Ljeviške predstavljaju izgled novog stila takozvnog Palaiologina Preporoda, koji kombinuje uticaj istočno-vizantijske pravoslavne i zapadno-romaničke tradicije. Stil je igrao presudnu ulogu u kasnijoj balkanskoj umetnosti.
Kulturne znamenitosti se na listu „ugroženih spomenika“ uvrste nakon odluke UNESCO-a, kojoj prethodi preliminarna lista koju sastavlja Komitet svetske baštine sa objektima ili spomenicima koje ovaj komitet smatra “ugroženim”.
Lista „ugroženih“ spomenika kulture napravljena je kako bi se međunarodnoj zajednici ukazalo na uslove koji ih ugrožavaju i Vlade podstakle da preduzmu mere zaštite.
Na primer, stavljanje spomenika na listu “ugroženih” omogućava Komitetu svetske baštine da izdvoji sredstva za pomoć u zaštiti tih spomenika. Takođe se međunarodna zajednica poziva da doprinese sredstvima ili tehničkom ekspertizom.
Određeni spomenik se takođe može ukloniti sa liste “ugroženih” ako izgubi karakteristike koje su definisale njegov opis na listi svetske baštine. Tako se taj spomenik može ukloniti i sa glavne liste svetske baštine. Za sada se to desilo samo dva puta.
UNESCO bez ulaganja u 'ugrožene' spomenike?
Enver Redža, direktor Arheološkog instituta Kosova, ocenjuje da je za Kosovo jako važno da se sa liste "ugroženih" spomenika uklone četiri objekta SPC jer su se na tom spisku našli na politički zahtev vlasti iz Srbije.Takav zahtev je, navodi on, Srbija podnela nakon martovskih nemira 2004. godine uz zahtev da se oni registruju kao srpski pravoslavni spomenici. Međutim, prema njegovim rečima, to se nije dogodilo zbog reakcija tadašnjih predstavnika kosovskih institucija i reakcija drugih zemalja kao i negodovanja Francuske koja je u tom periodu bila domaćin UNESCO-a.
"Ovi pravoslavni spomenici su politički napadnuti (2004. godine), ali nisu to učinile institucije, tu se mora napraviti razlika. Susedna zemalja Srbija koristi politička opravdanja, koja nisu realna. Moramo dokazati - kroz državne institucije, resorno Ministarstvao kulture i drugih - da smo spremni da ih zaštitimo, na osnovu Zakona o kulturnom nasleđu i drugih normativnih akata“, naglasio je Redža.
Redža ukazuje da UNESCO u poslednje tri godine sarađuje sa kosovskim institucijama, ali napominje da ta organizacija nije ulagala u četiri spomenika koja se nalaze na listi "ugroženih“.
„UNESCO je sarađivao sa kosovskim institucijama po pitanju tvrđave u Novom Brdu. To je proces koji još uvek traje. Ali, u vezi sa pitanjem 'ugroženih' (četiri pravoslavna spomenika), nisu dodeljena direktna sredstva, kako bi se dokazala činjenica da su 'ugroženi', naglasio je Redža.
Radio Slobodna Evropa poslao je upit UNESCO-u sa pitanjem da li je investirano u ova četiri spomenika koji se nalaze na njegovoj listi „ugroženih“. Međutim, do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
