Islamska zajednica Kosova je izrazila zabrinutost zbog toga što se dva do tri različita i neovlašćena primjerka Kurana - svete knjige islamske religije - tajno distribuiraju na Kosovu.
Prema Islamskoj zajednici Kosova, to rade ljudi koji pripadaju sekti Ahmedija, za koju navode da "deli" vernike. Islamska zajednica Kosova dodaje i da članovi ove grupe poriču da je poslanik Muhamed poslednji božiji poslanik, kako to veruju muslimanski vernici.
Sa druge strane, Muslimanski džemat (džemat je organizacioni oblik zajednice muslimana, op.a.) Ahmedija na Kosovu demantuje navode da vrši distribuciju neovlašćenih knjiga, te objašnjava da oni distribuiraju literaturu koja odražava istinsko i mirovno učenje islama. Ova zajednica na Kosovu takođe deluje kroz humanitarnu organizaciju “Humanity First”.
Direktor Instituta za islamska istraživanja i studije Sabri Bajgora, koji je i član Islamske zajednice Kosova, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) napominje da vernici treba da vode računa koji Kuran čitaju. Kako kaže, “prave knjige” su isključivo one koje imaju amblem ili pečat Islamske zajednice, dok drugi prevodi Kurana i drugih verskih knjiga odstupaju od koncepta.
Kako se na vodi na zvaničnom sajtu, Muslimanski džemat Ahmedija je “globalna zajednica sa ogromnim brojem pristalica u okviru islama“, a koja propoveda „istinsko učenje islama i poruke mira“.
Ovu zajednicu je osnovao Mirza Ghulam Ahmed iz Indije 1889. godine. Navodi se i da „Ahmed muslimani veruju da je on dugo očekivani mesija i imam Mahdi, čiji je dolazak predvideo sam poslanik Muhamed“. Trenutni lider te zajednice Mirza Masrur Ahmed je peti halifa te kongregacije i dolazi iz Pakistana. Trenutno sedište džemata nalazi se u Engleskoj, gde takođe živi Mirza Masrur Ahmed. Ova organizacija tvrdi da okuplja 10 miliona ljudi iz 210 zemalja širom sveta. Navodi se da je to samofinansirajuća organizacija bez političkih namera.
Inače, Muslimanski džemat Ahmedija predstavlja organizacionu zajednicu kroz koju ostvaruju osnovna verska prava, obaveze i realizuju različite aktivnosti. U svetu deluje i preko humanitarne organizacije “Humanity First”, koja funkcioniše i na Kosovu.
Direktor Instituta za islamska istraživanja i studije Sabri Bajgora navodi da Muslimanski džemat Ahmedija na Kosovu „ne predstavlja ni Islamsku zajednicu a ni muslimane uopšte“.
"Oni su sekta koja potiče iz Indije i koja je zastupljena u nekim evropskim zemljama. Ali, možda su mislili da nađu plodno tlo ovde na Kosovu. Molim kosovske organe bezbednosti da obrate pažnju na takve grupe i sekte", kaže Bajgora.
"Oni poriču da je poslanik Muhamed poslednji poslanik, kako mi muslimani verujemo, i tvrde da je Ahmed ili osnivač ove sekte Ahmed poslednji poslanik i onaj koji će usrećiti svet uz njegove savete“, kaže Bajgora.
Bajgora navodi da je cilj ove sekte da prevođenjem knjiga iznenadi ljude i stvori zavere poput onih u kojima Kuran sadrži simbole, upozorava na razne stvari. On smatra da distribucija njihove literature može da dovede do podele među stanovništvom i da doprinese idejama koje se ne podudaraju sa onim što radi Islamska zajednica Kosova.
Objekat u kojem funkcioniše organizacija Ahmedija nalazi se u jednom od naselja Prištine u blizini bolnice.
"Policija Kosova je obaveštena o toj lokaciji“, kaže Bajgora.
Iz ovog džemata navode da su oni nevladina organizacija koja je registrovana na Kosovu. Dodaju da je organizacija osnovana na osnovu statuta koji je odobren na Kosovu i tvrde da nisu sekta.
"Muslimanski džemat Ahmedija je u potpunosti posvećen širenju poruka mira kroz islam sa svojim čuvenim motom ‘Ljubav prema svima, mržnja prema nikome “, navode u pismenom, elektronskom odgovoru za RSE, nakon što su odbili da se lično intervjuišu.
Tvrde da Kuran ili drugu literaturu ne distribuiraju tajno i da su „sve suprotne tvrdnje Islamske zajednice ili bilo koga drugog, kleveta i laž“. Napominje se da oni distribuiraju literaturu koja odražava istinsko učenje islama.
"Muslimanski džemat Ahmedija čvrsto veruje u 5 stubova islama i 6 stubova vere. Takođe, naša verska Knjiga je sveti Kuran, a naš izaslanik je Hazrat Muhammad. Kuran, koji je objavila muslimanska zajednica Ahmed od a do š (na arapskom) identičan je bilo kojem drugom izdanju Kurana na svetu. Prevod Kurana na albanski varira u zavisnosti od nivoa i stila prevodioca“, navodi se pored ostalog u pisanom odgovoru za RSE.
"Cilj je humanost u odnosu na sve ostalo. Džemat Kosova sarađuje sa Humanity First of Germany i uspešno je realizovano niz projekata u saradnji sa državnim i opštinskim organima na Kosovu ali i sa drugim nevladinim organizacijama“, navodi se.
Na Facebook profilu ove organizacije može se videti kako je delila donacije kosovskim opštinama, te da su održani sastanci sa gradonačelnicima poput onog sa gradonačelnikom Prištine Špendom Ahmetijem (Shpend Ahmeti) i Ćendronom Kastratijem (Qendron Kastrati) iz Kamenice.
Njima je ova organizacija donirala tablet računare a tu je i pomoć školama. Predstavnici organizacije Ahmedija na Kosovu su se sastali i sa bivšom predsednicom Kosova Atifete Jahjagom i tako dalje.
Nekoliko metara od sedišta Ahmedija nalazi se džamija „Bedri Kamberi“. Imam te džamije Ljabinot Maljići (Labinot Maliqi) u izjavi za RSE kaže da je sekta Ahmedija počela da širi svoju versku i humanitarnu aktivnost u „ime Islama“ i da objekat u kome su smešteni nazivaju džamijom.
"Oni neprestano pokušavaju da namame stanovnike ekonomskom pomoći, a takođe i studente, da ih približe svojoj sekti. Ono što sekta Ahmedija propagira je suprotno tradicionalnom islamu. U Kuranu, prevedenom na albanski, koji ova sekta distribuira, ima odstupanja i izmišljotina i kao takav uvodi dileme i sumnje i izaziva zabunu i podelu među našim ljudima “, poručuje Maljići.
Radio Slobodna Evropa je poslao upit Policiji Kosova o radu i delovanju ove organizacije na Kosovu, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Islamska zajednica Kosova navodi da nije protiv bilo kakvih verskih uverenja i dodaje da svako ima pravo da veruje u šta želi, ali napominje da se Kosovo treba držati podalje od ekstremističkih i ideja koje dele narod.
Sabri Bajgora smatra da je ta organizacija opasna jer napada toleranciju među religijama na Kosovu.
Sa druge strane, sociolog Šemsi Krasnići (Shemsi Krasniqi), profesor na Univerzitetu u Prištini, navodi da sve publikacije, koje su van kontrole određene institucije, mogu da predstavljati problem.
"Ako su [knjige] kontradiktorne ili su van kontrole, treba ih uzimati sa rezervom ili skepticizmom, jer može doći do infiltracija ideološkog sadržaja koji mogu biti krajnje radikalni i da razdvajaju zajednice i koji mogu biti opasni za formiranje generacije, novina za vernike i građane", rekao je Krasnići.
Izveštaj Stejt departmenta o verskim slobodama za 2020. godinu navodi da „sve religije i njihove zajednice na Kosovu, uključujući Islamsku zajednicu Kosova, Srpsku pravoslavnu crkvu, Katoličku crkvu, Jevrejsku zajednicu i Evangelističku crkvu (pet zajednica), imaju zaštitu i uživaju prava i slobodu, predviđene Zakonom [Zakon o verskoj slobodi na Kosovu]”.
Ustav Kosova garantuje prava i zaštitu svih građana, uključujući verske slobode i jezik.
Ustav takođe predviđa da verske zajednice na Kosovu imaju prava da osnuju verske škole i humanitarne organizacije uz mogućnost da od Vlade dobiju finansijsku pomoć „u skladu sa međunarodnim zakonom i standardima“.
Sa druge strane, Muslimanski džemat (džemat je organizacioni oblik zajednice muslimana, op.a.) Ahmedija na Kosovu demantuje navode da vrši distribuciju neovlašćenih knjiga, te objašnjava da oni distribuiraju literaturu koja odražava istinsko i mirovno učenje islama. Ova zajednica na Kosovu takođe deluje kroz humanitarnu organizaciju “Humanity First”.
Direktor Instituta za islamska istraživanja i studije Sabri Bajgora, koji je i član Islamske zajednice Kosova, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) napominje da vernici treba da vode računa koji Kuran čitaju. Kako kaže, “prave knjige” su isključivo one koje imaju amblem ili pečat Islamske zajednice, dok drugi prevodi Kurana i drugih verskih knjiga odstupaju od koncepta.
O sebi kažu: Globalna zajednica u okviru islama
Kako se na vodi na zvaničnom sajtu, Muslimanski džemat Ahmedija je “globalna zajednica sa ogromnim brojem pristalica u okviru islama“, a koja propoveda „istinsko učenje islama i poruke mira“.
Ovu zajednicu je osnovao Mirza Ghulam Ahmed iz Indije 1889. godine. Navodi se i da „Ahmed muslimani veruju da je on dugo očekivani mesija i imam Mahdi, čiji je dolazak predvideo sam poslanik Muhamed“. Trenutni lider te zajednice Mirza Masrur Ahmed je peti halifa te kongregacije i dolazi iz Pakistana. Trenutno sedište džemata nalazi se u Engleskoj, gde takođe živi Mirza Masrur Ahmed. Ova organizacija tvrdi da okuplja 10 miliona ljudi iz 210 zemalja širom sveta. Navodi se da je to samofinansirajuća organizacija bez političkih namera.
Inače, Muslimanski džemat Ahmedija predstavlja organizacionu zajednicu kroz koju ostvaruju osnovna verska prava, obaveze i realizuju različite aktivnosti. U svetu deluje i preko humanitarne organizacije “Humanity First”, koja funkcioniše i na Kosovu.
Direktor Instituta za islamska istraživanja i studije Sabri Bajgora navodi da Muslimanski džemat Ahmedija na Kosovu „ne predstavlja ni Islamsku zajednicu a ni muslimane uopšte“.
"Oni su sekta koja potiče iz Indije i koja je zastupljena u nekim evropskim zemljama. Ali, možda su mislili da nađu plodno tlo ovde na Kosovu. Molim kosovske organe bezbednosti da obrate pažnju na takve grupe i sekte", kaže Bajgora.
"Oni poriču da je poslanik Muhamed poslednji poslanik, kako mi muslimani verujemo, i tvrde da je Ahmed ili osnivač ove sekte Ahmed poslednji poslanik i onaj koji će usrećiti svet uz njegove savete“, kaže Bajgora.
Bajgora navodi da je cilj ove sekte da prevođenjem knjiga iznenadi ljude i stvori zavere poput onih u kojima Kuran sadrži simbole, upozorava na razne stvari. On smatra da distribucija njihove literature može da dovede do podele među stanovništvom i da doprinese idejama koje se ne podudaraju sa onim što radi Islamska zajednica Kosova.
Nema kontrole objavljivanja verskih knjiga
Bajgora navodi da je Islamska zajednica Kosova zatražila od Saveta za nacionalnu bezbednost da kontroliše objavljivanje svake verske knjige na Kosovu, do čega nije došlo uz izgovor da to predstavlja kršenje ljudskih prava ili prava čitalaca.Objekat u kojem funkcioniše organizacija Ahmedija nalazi se u jednom od naselja Prištine u blizini bolnice.
"Policija Kosova je obaveštena o toj lokaciji“, kaže Bajgora.
Iz ovog džemata navode da su oni nevladina organizacija koja je registrovana na Kosovu. Dodaju da je organizacija osnovana na osnovu statuta koji je odobren na Kosovu i tvrde da nisu sekta.
"Muslimanski džemat Ahmedija je u potpunosti posvećen širenju poruka mira kroz islam sa svojim čuvenim motom ‘Ljubav prema svima, mržnja prema nikome “, navode u pismenom, elektronskom odgovoru za RSE, nakon što su odbili da se lično intervjuišu.
Tvrde da Kuran ili drugu literaturu ne distribuiraju tajno i da su „sve suprotne tvrdnje Islamske zajednice ili bilo koga drugog, kleveta i laž“. Napominje se da oni distribuiraju literaturu koja odražava istinsko učenje islama.
"Muslimanski džemat Ahmedija čvrsto veruje u 5 stubova islama i 6 stubova vere. Takođe, naša verska Knjiga je sveti Kuran, a naš izaslanik je Hazrat Muhammad. Kuran, koji je objavila muslimanska zajednica Ahmed od a do š (na arapskom) identičan je bilo kojem drugom izdanju Kurana na svetu. Prevod Kurana na albanski varira u zavisnosti od nivoa i stila prevodioca“, navodi se pored ostalog u pisanom odgovoru za RSE.
Humanitarne aktivnosti
Ova zajednica je potvrdila da ima humanitarnu organizaciju pod nazivom „Humanity First“ koja, kako navode, funkcioniše u skladu sa njenim odobrenim statutom. Dodaju da ta organizacija pokušava da pomogne ljudima u nevolji širom Kosova."Cilj je humanost u odnosu na sve ostalo. Džemat Kosova sarađuje sa Humanity First of Germany i uspešno je realizovano niz projekata u saradnji sa državnim i opštinskim organima na Kosovu ali i sa drugim nevladinim organizacijama“, navodi se.
Na Facebook profilu ove organizacije može se videti kako je delila donacije kosovskim opštinama, te da su održani sastanci sa gradonačelnicima poput onog sa gradonačelnikom Prištine Špendom Ahmetijem (Shpend Ahmeti) i Ćendronom Kastratijem (Qendron Kastrati) iz Kamenice.
Njima je ova organizacija donirala tablet računare a tu je i pomoć školama. Predstavnici organizacije Ahmedija na Kosovu su se sastali i sa bivšom predsednicom Kosova Atifete Jahjagom i tako dalje.
Nekoliko metara od sedišta Ahmedija nalazi se džamija „Bedri Kamberi“. Imam te džamije Ljabinot Maljići (Labinot Maliqi) u izjavi za RSE kaže da je sekta Ahmedija počela da širi svoju versku i humanitarnu aktivnost u „ime Islama“ i da objekat u kome su smešteni nazivaju džamijom.
"Oni neprestano pokušavaju da namame stanovnike ekonomskom pomoći, a takođe i studente, da ih približe svojoj sekti. Ono što sekta Ahmedija propagira je suprotno tradicionalnom islamu. U Kuranu, prevedenom na albanski, koji ova sekta distribuira, ima odstupanja i izmišljotina i kao takav uvodi dileme i sumnje i izaziva zabunu i podelu među našim ljudima “, poručuje Maljići.
Radio Slobodna Evropa je poslao upit Policiji Kosova o radu i delovanju ove organizacije na Kosovu, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Islamska zajednica Kosova navodi da nije protiv bilo kakvih verskih uverenja i dodaje da svako ima pravo da veruje u šta želi, ali napominje da se Kosovo treba držati podalje od ekstremističkih i ideja koje dele narod.
Sabri Bajgora smatra da je ta organizacija opasna jer napada toleranciju među religijama na Kosovu.
Sa druge strane, sociolog Šemsi Krasnići (Shemsi Krasniqi), profesor na Univerzitetu u Prištini, navodi da sve publikacije, koje su van kontrole određene institucije, mogu da predstavljati problem.
"Ako su [knjige] kontradiktorne ili su van kontrole, treba ih uzimati sa rezervom ili skepticizmom, jer može doći do infiltracija ideološkog sadržaja koji mogu biti krajnje radikalni i da razdvajaju zajednice i koji mogu biti opasni za formiranje generacije, novina za vernike i građane", rekao je Krasnići.
Izveštaj Stejt departmenta o verskim slobodama za 2020. godinu navodi da „sve religije i njihove zajednice na Kosovu, uključujući Islamsku zajednicu Kosova, Srpsku pravoslavnu crkvu, Katoličku crkvu, Jevrejsku zajednicu i Evangelističku crkvu (pet zajednica), imaju zaštitu i uživaju prava i slobodu, predviđene Zakonom [Zakon o verskoj slobodi na Kosovu]”.
Ustav Kosova garantuje prava i zaštitu svih građana, uključujući verske slobode i jezik.
Ustav takođe predviđa da verske zajednice na Kosovu imaju prava da osnuju verske škole i humanitarne organizacije uz mogućnost da od Vlade dobiju finansijsku pomoć „u skladu sa međunarodnim zakonom i standardima“.
