Izmjene Zakona o opštim izborima, koje je predložio Pokret Samoopredjeljenje, nisu usvojene na vanrednoj sjednici Skupštine Kosova.
Da bi se u hitnoj proceduri izglasao ovaj Zakon neophodna je podrška 2/3 ili 80 glasova poslanika a za Zakon je glasalo 65 poslanika dok je njih 39 bilo protiv.
Ovaj Zakon će se pred poslanicima Skupštine Kosova naći u redovnoj proceduri.
U suprotnom, rekao je Abdižiku, Kurti namerno šalje zemlju na vanredne izbore.
„Pozivam premijera Kurtija i parlamentarnu većinu da se odreknu današnje ucene protiv opozicije“, rekao je Abdidžiku.
Pokret Samoopredeljenje nema obezbeđen kvorum od 80 poslanika ukoliko u sali prilikom izbora predsednika Kosova ne ostane DSK.
Vršilac dužnosti predsednika Demokratske partije Kosova (DPS) Enver Hodžaj je na konferenciji za novinare rekao da Aljbin Kurti preti i ucenjuje novim izborima.
Kako je ocenio, Kurti je zainteresovan za krizu, nastavak zdravstvene i ekonomske katastrofe usledio pandemije, te da ga ne zanima mandat koji je dobio od građana.
„Albin Kurti je odgovoran ako zemlja ode na vanredne izbore. Izborna reforma ne može da se izvrši jednim zakonom, treba da bude deo paketa reformi koje se vrše u punoj koordinaciji sa civilnim društvom, OEBS-om (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) i Venecijanskom komisijom“, rekao je Hodžaj.
Međutim, vanredna sednica Skupštine Kosova za izbor novog predsednika može biti održana tek nakon sednice o izmeni Zakona o opštim izborima, koji je u petak uveče (2. aprila) na vanrednom zasedanju odobrila Vlada Kosova.
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je rekao da će izmene ovog zakona omogućiti građanima koji žive van Kosova da glasaju u kosovskim ambasadama a ne putem pošte, kako je do sada bila praksa. Istakao je da izmena Zakona o izborima nije nova ideja, već nešto što je ranije pokrenuto.
Zakon treba da ide Skupštini Kosova na usvajanje, a šefica parlamentarne grupe Pokreta Samoopredelje Mimoza Kusari Lilja je izjavila da je već upućen zvanični zahtev za izmenu ovog zakona po ubrzanoj proceduri.
Potom će, ako bude vremena, odmah u petak (2. aprila) biti sazvana i sednica o izboru novog predsednika, rekla je Mimoza Kusari Lilja na konferenciji za novinare u Prištini.
Za sazivanje sednice za izbor predsednika potrebni su potpisi najmanje 40 poslanika, a potom se saziva Predsedništvo Skupštine kako bi se utvrdilo vreme održavanja ove sednice.
On je kritikovao DSK što je tu inicijativu ocenio "ucenu" uoči sednice za izbor predsednika zemlje.
„Kako DSK može da kaže da je ovaj Zakon ucena za izbor predsednika!? Ta stranka je pre nekoliko dana zvanično odlučila da učestvuje u izboru (predsednika)“, rekao je Konjufca.
U petak je prethodno održana sednica Predsedništva Skupštine Kosova na kojoj je razmatran zahtev o izmeni Zakona o opštim izborima kome su se usprotivile sve tri opozicione albanske partije.
Bez prisustva poslanika opozicionog Demokratskog saveza Kosova je nemoguće da Skupština izabere budućeg predsednika Kosova, zbog nedostatka kvoruma.
U otvorenom pismu sedam nevladinih organizacija, Demokratija plus, Kosovski demokratski institut, Pokret FOL, Inicijativa za napredak, Kosovski institut za pravdu i Organizacija za borbu protiv korupcije Čohu, navode da su izborne reforme potrebne ali da to ne opravdava usvajanje Zakona po hitnom postupku.
U pismu se navodi da izmene, koje je predložio Pokret Samoopredeljenje, služe usko partijskim interesima.
"Zato pozivamo Samoopredeljenje, kao pokretača inicijative, da povuče zahtev za izmenu Zakona o opštim izborima", navodi se.
Civilni sektor predlaže da se u ovom trenutku fokus stavi na izbor novog predsednika Kosova.
„Imamo potvrdu da će procesu glasanja učestvovati 80 poslanika. Mada, ne možemo tačno znati šta će se dogoditi u narednih sat vremena i da li će oni stajati iza svojih reči“, rekla je ona.
Kada je u pitanju održavanje sednice o izmeni Zakona o izborima pre one o izboru predsednika države, Kusari Lilja kaže da to nije ucenjivanje nikoga, nego ispunjavanje "izbornog obećanja".
„U slučaju da predsednički izbori ne uspeju, neizbežno je izaći na birališta“, dodala je Kusari Lilja, čiji Pokret Samoopredeljenje ima veliku podršku dijaspore Kosova.
Na sastanku Predsedništva Skupštine, potpredsednik kosovskog parlameta iz Demokratske partije Kosova Bedri Hamza je rekao da razume važnost izbornih reformi ali se ne slaže sa tim da je to pitanje potrebno hitno rešiti.
Šef poslaničke grupe Alijansa za budućnost Kosova Besnik Tahiri je rekao da će se ta partija na sednici Skupštine usprotiviti ovoj inicijativi.
"Samo u totalitarnim sistemima, u sistemima u kojima postoje ozbiljni deficiti demokratije, donosi se zakon o izmenama i dopunama koji reguliše osnovno pravo da budemo birani i da biramo. Za nas je neprihvatljivo da se pod ovim okolnostima Zakon menja“, rekao je Tahiri.
Reagovao je i Demokratski savez Kosova, navodeći da izborne reforme ne smeju biti oružje za ucenu i biti korišćene za političke poene.
„DSK smatra da je današnja inicijativa da se glasa o Zakonu bez dogovora i rasprave ucenjivanje“, navodi se u saopštenju i dodaje kako ovi potezi Samoopredeljenja nisu dobronamerni već ucena sa pozicije moći.
Lider DSK Ljumir Abdidžiku je ranije naveo da će poslanici iz redova te partije učestvovati u izboru novog predsednika Kosova. On je 30. marta izjavio da takva odluka doneta na Predsedništvu DSK i izrazio uverenje da će svih 15 poslanika iz njegove stranke ispoštovati takvu odluku.
Sa druge strane, vršilac dužnosti predsednika Demokratske partije Kosova Enver Hodžaj i lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj su izjavili da neće podržati Vjosu Osmani u izboru za predsednicu Kosova. Hardinaj je i sam bio kandidat za predsednika na izborima 14. februara.
Inače, na izborima 14. februara, Pokret Samoopredeljenje je osvojio 58 poslaničkih mesta, Demokratska partija Kosova ima 19 poslanika a Alijansa za budućnost Kosova je dobila osam poslaničkih mandata.
Srpska lista je osvojila svih deset mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, i još deset mesta su dobile druge nevećinske zajednice koje žive na Kosovu.
Za izbor novog predsednika potrebno je 80 glasova poslanika, a ukoliko se u prva dva kruga glasanja on ne izabere organizuje se i treći krug u kome predsednik može biti izabran 61. glasom, ali je svakako potreban kvorum od 80 poslanika.
Kosovo je bez predsednika od 5. novembra 2020. godine kada je Hašim Tači podneo ostavku na tu poziciju jer su Specijalizovana veća protiv njega potvrdila optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Istog dana je Vjosa Osmani, kao predsednica Skupštine Kosova, preuzela funkciju vršiteljke dužnosti predsednice Kosova koju je potom 22. marta predala novom predsedniku kosovskog Parlamenta, Gljauku Konjufci.
Ovaj Zakon će se pred poslanicima Skupštine Kosova naći u redovnoj proceduri.
Opozicija: Kurti preti i ucenjuje novim izborima
Opozicioni Demokratski savez Kosova (DSK), na čelu sa liderom Ljumirom Abdižikuom (Lumir Abdixhiku) zatražio je od premijera Aljbina Kurtija (Albin) da odustane od izmena Izbornog zakona.U suprotnom, rekao je Abdižiku, Kurti namerno šalje zemlju na vanredne izbore.
„Pozivam premijera Kurtija i parlamentarnu većinu da se odreknu današnje ucene protiv opozicije“, rekao je Abdidžiku.
Pokret Samoopredeljenje nema obezbeđen kvorum od 80 poslanika ukoliko u sali prilikom izbora predsednika Kosova ne ostane DSK.
Vršilac dužnosti predsednika Demokratske partije Kosova (DPS) Enver Hodžaj je na konferenciji za novinare rekao da Aljbin Kurti preti i ucenjuje novim izborima.
Kako je ocenio, Kurti je zainteresovan za krizu, nastavak zdravstvene i ekonomske katastrofe usledio pandemije, te da ga ne zanima mandat koji je dobio od građana.
„Albin Kurti je odgovoran ako zemlja ode na vanredne izbore. Izborna reforma ne može da se izvrši jednim zakonom, treba da bude deo paketa reformi koje se vrše u punoj koordinaciji sa civilnim društvom, OEBS-om (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) i Venecijanskom komisijom“, rekao je Hodžaj.
Šta se ranije desilo na sednici?
Ranije je Samoopredeljenje prikupilo potrebne potpise za sazivanje vanredne sednice Skupštine za izbor novog predsednika Kosova.Međutim, vanredna sednica Skupštine Kosova za izbor novog predsednika može biti održana tek nakon sednice o izmeni Zakona o opštim izborima, koji je u petak uveče (2. aprila) na vanrednom zasedanju odobrila Vlada Kosova.
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je rekao da će izmene ovog zakona omogućiti građanima koji žive van Kosova da glasaju u kosovskim ambasadama a ne putem pošte, kako je do sada bila praksa. Istakao je da izmena Zakona o izborima nije nova ideja, već nešto što je ranije pokrenuto.
Zakon treba da ide Skupštini Kosova na usvajanje, a šefica parlamentarne grupe Pokreta Samoopredelje Mimoza Kusari Lilja je izjavila da je već upućen zvanični zahtev za izmenu ovog zakona po ubrzanoj proceduri.
Potom će, ako bude vremena, odmah u petak (2. aprila) biti sazvana i sednica o izboru novog predsednika, rekla je Mimoza Kusari Lilja na konferenciji za novinare u Prištini.
Za sazivanje sednice za izbor predsednika potrebni su potpisi najmanje 40 poslanika, a potom se saziva Predsedništvo Skupštine kako bi se utvrdilo vreme održavanja ove sednice.
Konjufca: Inicijativa o Zakonu nema veze sa izborom predsednika
U međuvremenu, predsednik Skupštine Kosova i vršilac dužnosti predsednika Kosova Gljauk Konjufca je izjavio da inicijativa o promeni Zakona o opštim izborima nema veze sa izborom predsednika.On je kritikovao DSK što je tu inicijativu ocenio "ucenu" uoči sednice za izbor predsednika zemlje.
„Kako DSK može da kaže da je ovaj Zakon ucena za izbor predsednika!? Ta stranka je pre nekoliko dana zvanično odlučila da učestvuje u izboru (predsednika)“, rekao je Konjufca.
U petak je prethodno održana sednica Predsedništva Skupštine Kosova na kojoj je razmatran zahtev o izmeni Zakona o opštim izborima kome su se usprotivile sve tri opozicione albanske partije.
Bez prisustva poslanika opozicionog Demokratskog saveza Kosova je nemoguće da Skupština izabere budućeg predsednika Kosova, zbog nedostatka kvoruma.
Civilni sektor pozvao Samoopredeljenje da povuče zakon
Civilni sektor na Kosovu je pozvao Pokret Samoopredeljenje da povuče izmene Zakona o izborima.U otvorenom pismu sedam nevladinih organizacija, Demokratija plus, Kosovski demokratski institut, Pokret FOL, Inicijativa za napredak, Kosovski institut za pravdu i Organizacija za borbu protiv korupcije Čohu, navode da su izborne reforme potrebne ali da to ne opravdava usvajanje Zakona po hitnom postupku.
U pismu se navodi da izmene, koje je predložio Pokret Samoopredeljenje, služe usko partijskim interesima.
"Zato pozivamo Samoopredeljenje, kao pokretača inicijative, da povuče zahtev za izmenu Zakona o opštim izborima", navodi se.
Civilni sektor predlaže da se u ovom trenutku fokus stavi na izbor novog predsednika Kosova.
Kandidati Osmani i Bejta
Kusari Ljilja je potvrdila da su već obezbeđeni potpisi za sazivanje sednice o izboru predsednika zemlje i da će kandidati biti Vjosa Osmani i Nasuf Bejta.„Imamo potvrdu da će procesu glasanja učestvovati 80 poslanika. Mada, ne možemo tačno znati šta će se dogoditi u narednih sat vremena i da li će oni stajati iza svojih reči“, rekla je ona.
Kada je u pitanju održavanje sednice o izmeni Zakona o izborima pre one o izboru predsednika države, Kusari Lilja kaže da to nije ucenjivanje nikoga, nego ispunjavanje "izbornog obećanja".
„U slučaju da predsednički izbori ne uspeju, neizbežno je izaći na birališta“, dodala je Kusari Lilja, čiji Pokret Samoopredeljenje ima veliku podršku dijaspore Kosova.
Raniji navodi opozicije
U petak u poslepodnevnim časovima bio je sastanak Predsedništva Skupštine Kosova na kome se razmatrao zahtev o izmeni Zakona o opštim izborima kome su se usprotivile sve tri opozicione albanske partije.Na sastanku Predsedništva Skupštine, potpredsednik kosovskog parlameta iz Demokratske partije Kosova Bedri Hamza je rekao da razume važnost izbornih reformi ali se ne slaže sa tim da je to pitanje potrebno hitno rešiti.
Šef poslaničke grupe Alijansa za budućnost Kosova Besnik Tahiri je rekao da će se ta partija na sednici Skupštine usprotiviti ovoj inicijativi.
"Samo u totalitarnim sistemima, u sistemima u kojima postoje ozbiljni deficiti demokratije, donosi se zakon o izmenama i dopunama koji reguliše osnovno pravo da budemo birani i da biramo. Za nas je neprihvatljivo da se pod ovim okolnostima Zakon menja“, rekao je Tahiri.
Reagovao je i Demokratski savez Kosova, navodeći da izborne reforme ne smeju biti oružje za ucenu i biti korišćene za političke poene.
„DSK smatra da je današnja inicijativa da se glasa o Zakonu bez dogovora i rasprave ucenjivanje“, navodi se u saopštenju i dodaje kako ovi potezi Samoopredeljenja nisu dobronamerni već ucena sa pozicije moći.
Osmani sa podrškom DSK
Vjosa Osmani se na februarskim izborima kandidovala za predsednicu Kosova na listi Pokreta Samoopredeljenje i dobila preko 300.000 glasova građana.Lider DSK Ljumir Abdidžiku je ranije naveo da će poslanici iz redova te partije učestvovati u izboru novog predsednika Kosova. On je 30. marta izjavio da takva odluka doneta na Predsedništvu DSK i izrazio uverenje da će svih 15 poslanika iz njegove stranke ispoštovati takvu odluku.
Sa druge strane, vršilac dužnosti predsednika Demokratske partije Kosova Enver Hodžaj i lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj su izjavili da neće podržati Vjosu Osmani u izboru za predsednicu Kosova. Hardinaj je i sam bio kandidat za predsednika na izborima 14. februara.
Inače, na izborima 14. februara, Pokret Samoopredeljenje je osvojio 58 poslaničkih mesta, Demokratska partija Kosova ima 19 poslanika a Alijansa za budućnost Kosova je dobila osam poslaničkih mandata.
Srpska lista je osvojila svih deset mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, i još deset mesta su dobile druge nevećinske zajednice koje žive na Kosovu.
Za izbor novog predsednika potrebno je 80 glasova poslanika, a ukoliko se u prva dva kruga glasanja on ne izabere organizuje se i treći krug u kome predsednik može biti izabran 61. glasom, ali je svakako potreban kvorum od 80 poslanika.
Kosovo je bez predsednika od 5. novembra 2020. godine kada je Hašim Tači podneo ostavku na tu poziciju jer su Specijalizovana veća protiv njega potvrdila optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Istog dana je Vjosa Osmani, kao predsednica Skupštine Kosova, preuzela funkciju vršiteljke dužnosti predsednice Kosova koju je potom 22. marta predala novom predsedniku kosovskog Parlamenta, Gljauku Konjufci.
