Uoči prijevremenih parlamentarnih izbora na Kosovu, koji će biti održani 14. februara, pojavio se trend otvaranja novih naloga ili profila na društvenim mrežama koji su posvećeni kandidatima za premijera iz različitih političkih subjekata.
"Albin Kurti premijer", "Enver Hoxhaj premijer“, „Vjosa Osmani predsednik“, "Ramush Haradinaj predsjednik“ i slično, neki su od naloga koji su se nedavno pojavili na društvenoj mreži Facebook.
Slične stranice ili grupe su otvorene i u ime pojedinih političkih partija. Pristup većini njih je javan, ali postoje i privatne grupe za koje je potrebno poslati zahtev za učlanjenje.
Takvi nalozi se, kaže Hasku, koriste na dva načina.
Mogu ih sponatno otvoriti određeni ljudi, koji kreiraju stranice za određene pojedince ili stranke kako bi prikupili veći broj lajkova. Onda se te stranice prodaju a ime se menja.
Takođe, takvi nalozi se koriste i kao sredstvo propagande i ne zna se da li njima upravljaju različite partijske strukture ili kandidat za premijera i poslanika.
"Ali osim toga, razni nezvanični nalozi koji se otvaraju, čine im mnogo lakšim napade na druge ili za propagandu i tako dalje. U prvom trenutku, medij ili bilo ko, običan građanin, mogu se osetiti iziritirano objavama, nečim što nije poželjno da se uradi ili da bude službeni deo kampanje. Oni mogu jednostavno da se distanciraju i da kažu ‘ovo nije zvanična stranica, ne znamo ko ju je otvorio’. Dakle, još uvek nema potpune transparentnosti koja bi pokazala ko stoji iza različitih stranica. Jedina informacija koju nam Facebook nudi je da vidimo koliko ima administratora i zemlje iz kojih dolaze, ali se ne vide imena “, naglašava Hasku.
Škeljzen Osmani, direktor platforme za borbu protiv dezinformacija „Hibrid.info“,objašnjava da većina novootvorenih naloga pod imenima kandidata za premijera ili grupe posvećene političkim strankama, često objavljuju iste nformacije kao i zvanični nalozi. Ipak, postoje i slučajevi širenja lažnih vesti.
Osmani ističe da je uticaj tih naloga i profila na društvenim mrežama veliki jer se objavljuju senzacionalne informacije sa pristrasnim naslovima, kao mamac za privlačenje velikog broja čitalaca.
Ukazuje na još jedan problem, a to je da „sumnjivi“ mediji, odnosno portali, otvaraju naloge na društvenim mrežama.
"Dakle, ovi sumnjivi mediji otvaraju naloge, šire lažne vesti, sa tendencijom ili bez nje, da bi naneli štetu određenoj stranci. Dakle, većina njih cilja samo na koristi kroz objave. Međutim, postoje i neki drugi mediji koji prate političku agendu, bilo da se radi o unutrašnjim ili spoljnim političkim dešavanjima. Možemo reći da neki od njih slede diplomatsku agendu kosovskih spoljnopolitičkih faktora. Ali neki od njih su oni koji prate političke agende unutrašnjih faktora, uglavnom u predizbornom periodu“, kaže Osmani.
To, kaže Dardan Hasku, može biti jabuka razdora van društvenih mreža.
"To je post koji ohrabruje ljude da komentarišu ili da se sukobljavaju, izazivaju se razni komentari. Zatim, iz komentara može da dođe do pretnji ili batina u stvarnom životu. Pretnje na društvenim mrežama već su postale normalne. Svakodnevno se prijavljuju brojni slučajevi. Nemam informacije o statistici, ali sam vrlo siguran da je bilo slučajeva batinjanja i slično“, kaže Hasku.
Sa druge strane, Osmani napominje da nalozima na društvenim mrežama upravljaju anonimne osobe, te da javnost može samo da nagađa ko pokreće rasprave sa govorom mržnje.
"Ne znam da li bi to mogli biti političari ili ljudi koji su povezani sa politikom ili neko drugi ko to radi iz materijalne koristi. Međutim, upotreba govora mržnje između stranaka, između pristalica različitih stranaka, veoma je važan fenomen. Nadležni organi moraju ozbiljno da se bave ovom pojavom, jer je to društveni fenomen koji se dešava, ne samo u našoj zemlji, kako bi se napravile razlike između političkih partija“, poručuje Osmani.
Vladini službenici za sajber bezbednost nisu odgovorili na pitanje da li je pokrenutno rešavanje problema u vezi govora mržnje na društvenim mrežama i na takozvanim sumnjivim medijima.
Prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu biće održani 14. februara, a destodnevna predizborna kampanja počinje 3. februara.
Međutim, političke stranke su nezvanično već započele kampanju skupovima sa svojim simpatizerima, a na lokalnim medijima se već održavaju i predizborne debate između predstavnika političkih partija.
Slične stranice ili grupe su otvorene i u ime pojedinih političkih partija. Pristup većini njih je javan, ali postoje i privatne grupe za koje je potrebno poslati zahtev za učlanjenje.
Hasku: Nalozi za nezvaničnu kampanju
Dardan Hasku, menadžer za društvene medije, navodi u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je obično normalno otvarati naloge na društvenim mrežama. Međutim, otvaranje neformalnih naloga i grupa na društvenim mrežama, političkim partijama može da posluži i kao kampanja kako bi se obratili široj javnosti.Takvi nalozi se, kaže Hasku, koriste na dva načina.
Mogu ih sponatno otvoriti određeni ljudi, koji kreiraju stranice za određene pojedince ili stranke kako bi prikupili veći broj lajkova. Onda se te stranice prodaju a ime se menja.
Takođe, takvi nalozi se koriste i kao sredstvo propagande i ne zna se da li njima upravljaju različite partijske strukture ili kandidat za premijera i poslanika.
"Ali osim toga, razni nezvanični nalozi koji se otvaraju, čine im mnogo lakšim napade na druge ili za propagandu i tako dalje. U prvom trenutku, medij ili bilo ko, običan građanin, mogu se osetiti iziritirano objavama, nečim što nije poželjno da se uradi ili da bude službeni deo kampanje. Oni mogu jednostavno da se distanciraju i da kažu ‘ovo nije zvanična stranica, ne znamo ko ju je otvorio’. Dakle, još uvek nema potpune transparentnosti koja bi pokazala ko stoji iza različitih stranica. Jedina informacija koju nam Facebook nudi je da vidimo koliko ima administratora i zemlje iz kojih dolaze, ali se ne vide imena “, naglašava Hasku.
Osmani: "Sumnjivi" mediji sa lažnim vestima
Škeljzen Osmani, direktor platforme za borbu protiv dezinformacija „Hibrid.info“,objašnjava da većina novootvorenih naloga pod imenima kandidata za premijera ili grupe posvećene političkim strankama, često objavljuju iste nformacije kao i zvanični nalozi. Ipak, postoje i slučajevi širenja lažnih vesti.
Osmani ističe da je uticaj tih naloga i profila na društvenim mrežama veliki jer se objavljuju senzacionalne informacije sa pristrasnim naslovima, kao mamac za privlačenje velikog broja čitalaca.
Ukazuje na još jedan problem, a to je da „sumnjivi“ mediji, odnosno portali, otvaraju naloge na društvenim mrežama.
"Dakle, ovi sumnjivi mediji otvaraju naloge, šire lažne vesti, sa tendencijom ili bez nje, da bi naneli štetu određenoj stranci. Dakle, većina njih cilja samo na koristi kroz objave. Međutim, postoje i neki drugi mediji koji prate političku agendu, bilo da se radi o unutrašnjim ili spoljnim političkim dešavanjima. Možemo reći da neki od njih slede diplomatsku agendu kosovskih spoljnopolitičkih faktora. Ali neki od njih su oni koji prate političke agende unutrašnjih faktora, uglavnom u predizbornom periodu“, kaže Osmani.
Govor mržnje koji prevazilazi društvene mreže
Hasku i Osmani ocenjuju da objave na društvenim mrežama, koje se objavljuju u ime kandidata za premijera ili političkih partija na stranicama takozvanih sumnjivih medija, često sadrže govor mržnje.To, kaže Dardan Hasku, može biti jabuka razdora van društvenih mreža.
"To je post koji ohrabruje ljude da komentarišu ili da se sukobljavaju, izazivaju se razni komentari. Zatim, iz komentara može da dođe do pretnji ili batina u stvarnom životu. Pretnje na društvenim mrežama već su postale normalne. Svakodnevno se prijavljuju brojni slučajevi. Nemam informacije o statistici, ali sam vrlo siguran da je bilo slučajeva batinjanja i slično“, kaže Hasku.
Sa druge strane, Osmani napominje da nalozima na društvenim mrežama upravljaju anonimne osobe, te da javnost može samo da nagađa ko pokreće rasprave sa govorom mržnje.
"Ne znam da li bi to mogli biti političari ili ljudi koji su povezani sa politikom ili neko drugi ko to radi iz materijalne koristi. Međutim, upotreba govora mržnje između stranaka, između pristalica različitih stranaka, veoma je važan fenomen. Nadležni organi moraju ozbiljno da se bave ovom pojavom, jer je to društveni fenomen koji se dešava, ne samo u našoj zemlji, kako bi se napravile razlike između političkih partija“, poručuje Osmani.
Vladini službenici za sajber bezbednost nisu odgovorili na pitanje da li je pokrenutno rešavanje problema u vezi govora mržnje na društvenim mrežama i na takozvanim sumnjivim medijima.
Prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu biće održani 14. februara, a destodnevna predizborna kampanja počinje 3. februara.
Međutim, političke stranke su nezvanično već započele kampanju skupovima sa svojim simpatizerima, a na lokalnim medijima se već održavaju i predizborne debate između predstavnika političkih partija.
