.jpg)
Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu su zakazani za 14. februar ali nakon konačne odluke Ustavnog suda, kojom je osporena legitimnost vlade Avdullaha Hotija, pitanje je da li će svi politički akteri imati pravo da učestvuju na njima.
Raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora je usledilo nakon što je Ustavni sud Kosova 6. januara objavio u cijelosti odluku kojom je ocijenjeno da Hotijeva vlada nije legitimna jer je glas poslanika Etema Arifija nevažeći, imajući u vidu da je bio pravosnažno osuđen na godinu dana i tri mjeseca zatvora zbog malverzacija sa subvencijama kada je glasao za izbor vlade.
Bivši predsjednik Ustavnog suda Enver Hasani ocijenjuje da lider Kurti neće moći da se kandiduje za poslanika na parlamentarnim izborima zakazanim za 14. februar.
"Jasno je šta je rekao Ustavni sud“, podvlači Hasani za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Lider Samoopredjeljenja, koje je i zatražilo ocjenu ustavnosti Hotijeve vlade, i još neki od njegovih stranačkih kolega, su 3. januara 2018. godine osuđeni na uslovnu kaznu zbog bacanja suzavca u Skupštini Kosova. U septembru iste godine Apelacioni sud je potvrdio te kazne.
Međutim, Hasani objašnjava da Kurti ipak može da bude premijer ako njegova stranka pobjedi na predstojećim izborima.
"To nema nikakve veze (sa kandidovanjem za poslanika)”, kaže Hasani i objašnjava da se Ustavni sud prilikom ocjene ustavnosti Hotijeve vlade nije bavio pitanjem izbora premijera Kosova, već mandatom poslanika u Skupštini Kosova.
Zbog toga, ne isključuje mogućnost da i eventualni izbor Kurtija za premijera bude osporen, imajući u vidu da se Vlada bira glasovima poslanika u Skupštini.
U međuvremenu, član rukovodstva Pokreta Samoopredjeljenje Albulena Haxhiu je navela da će njihov lider Albin Kurti biti nosilac liste na vanrednim izborima. A Kurti je poručio da je odluka Ustavnog suda potvrdila da je Vlada Kosova, koju je predvodio Avdullah Hoti, bila "nelegalna i neustavna“.
"Izgubili smo mnogo godina, a ne samo mjeseci. Ovi izbori nisu preuranjeni, već su odloženi“, napisao je Kurti na svom Facebook nalogu.
“Član 63. Krivičnog zakonika kaže da sud ima pravo da liši slobode nekoga da bude biran ako je osuđen za krivično djelo. Sud njima nije izrekao ovu dopunsku kaznu. Međutim u Zakonu o izborima piše da neko lice ne može da bude birano ako je osuđeno za krivično djelo u posljednje tri godine. Tu imamo nesaglasnost”, napominje Salihu.
Na iste stvari je u svom obrazloženju ukazao i Ustavni sud Kosova.
“Sud primjećuje objašnjenje CIK-a (Centralna izborna komisija) da se presudom Vrhovnog suda od 19. septembra 2017. godine nikome ne može uskratiti pravo da učestvuje na izborima ako mu takvo pravo nije oduzeto sudskom odlukom, što znači da kandidat mora da bude proglašen krivim pravosnažnom odlukom i da mu je sud izrekao dopunsku kaznu ’oduzimanja prava da bude biran’”, navodi se.
Takođe, Ustavni sud je napomenuo da Zakon o opštim izborima ne zahjteva da se osobama osuđenim za krivična djela nužno izriče i dodatna kazna “oduzimanje prava da bude biran”, tako da im se ne dozvoli da se kandiduju na parlamentarnim izborima.
Ustavni sud Kosova je podvukao da se slične situacije moraju izbjegavati u budućnosti, te da je neophodna koordinacija nadležnih institucija kada je u pitanju trka na izborima i obavljanje poslaničkog mandata od strane lica osuđenih za krivična djela.
I profesor krivičnog prava Ismet Salihu smatra da se u što skorijem roku moraju usaglasiti odredbe Zakona o izborima sa Krivičnim zakonikom.
“Krivični zakonik je jači od ostalih Zakona, tako da drugi zakoni moraju da se usklade sa Krivičnim zakonikom. Zbog neusaglašenosti sada dolazi do različitih tumačenja oko toga ko može da učestvuje na izborima”, objašnjava Salihu.
Inače, građani Kosova će 14. februara po drugi put izaći na izbore za godinu i po dana dok će poslanici u Skupštini po treći put birati saziv nove vlade.
Posljednji izbori su održani oktobra. 2019. godine nakon što je Ramush Haradinaj podnio ostavku na mjesto premijera, da bi već u martu 2020. bilo izglasano nepovjerenje Vladi Albina Kurtija. Kosovo tada nije išlo na vanredne izbore već su poslanici u junu glasali za izbor nove vlade na čelu sa Avdullahom Hotijem, koja je krajem decembra proglašena nelegitimnom od strane Ustavnog suda.
Poslanička kandidatura i premijerska funkcija
Takođe, u obrazloženju odluke Ustavnog suda se precizira da osoba koja je pravosnažno osuđena za krivično djelo u posljednje tri godine ne može da se kandiduje za poslanika na izborima niti da ima važeći mandat u Skupštini Kosova. Ova odluka pokrenula je pitanje može li da se kandiduje lider Samoopredjeljenja Albin Kurti, bivši premijer Kosova.Bivši predsjednik Ustavnog suda Enver Hasani ocijenjuje da lider Kurti neće moći da se kandiduje za poslanika na parlamentarnim izborima zakazanim za 14. februar.
"Jasno je šta je rekao Ustavni sud“, podvlači Hasani za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Lider Samoopredjeljenja, koje je i zatražilo ocjenu ustavnosti Hotijeve vlade, i još neki od njegovih stranačkih kolega, su 3. januara 2018. godine osuđeni na uslovnu kaznu zbog bacanja suzavca u Skupštini Kosova. U septembru iste godine Apelacioni sud je potvrdio te kazne.
Međutim, Hasani objašnjava da Kurti ipak može da bude premijer ako njegova stranka pobjedi na predstojećim izborima.
"To nema nikakve veze (sa kandidovanjem za poslanika)”, kaže Hasani i objašnjava da se Ustavni sud prilikom ocjene ustavnosti Hotijeve vlade nije bavio pitanjem izbora premijera Kosova, već mandatom poslanika u Skupštini Kosova.
Zbog toga, ne isključuje mogućnost da i eventualni izbor Kurtija za premijera bude osporen, imajući u vidu da se Vlada bira glasovima poslanika u Skupštini.
U međuvremenu, član rukovodstva Pokreta Samoopredjeljenje Albulena Haxhiu je navela da će njihov lider Albin Kurti biti nosilac liste na vanrednim izborima. A Kurti je poručio da je odluka Ustavnog suda potvrdila da je Vlada Kosova, koju je predvodio Avdullah Hoti, bila "nelegalna i neustavna“.
"Izgubili smo mnogo godina, a ne samo mjeseci. Ovi izbori nisu preuranjeni, već su odloženi“, napisao je Kurti na svom Facebook nalogu.
Neusklađenost krivičnog i zakona o izborima
Profesor krivičnog prava Ismet Salihu napominje da pravni okvir na Kosovu nije usklađen i da zbog toga postoje brojne nedoumice oko toga ko sve može da učestvuje u izbornoj trci 14. februara. Ukazuje da je Kurti osuđen na uslovnu kaznu i da mu sud nije oduzeo pravo “da bude biran”.“Član 63. Krivičnog zakonika kaže da sud ima pravo da liši slobode nekoga da bude biran ako je osuđen za krivično djelo. Sud njima nije izrekao ovu dopunsku kaznu. Međutim u Zakonu o izborima piše da neko lice ne može da bude birano ako je osuđeno za krivično djelo u posljednje tri godine. Tu imamo nesaglasnost”, napominje Salihu.
Na iste stvari je u svom obrazloženju ukazao i Ustavni sud Kosova.
“Sud primjećuje objašnjenje CIK-a (Centralna izborna komisija) da se presudom Vrhovnog suda od 19. septembra 2017. godine nikome ne može uskratiti pravo da učestvuje na izborima ako mu takvo pravo nije oduzeto sudskom odlukom, što znači da kandidat mora da bude proglašen krivim pravosnažnom odlukom i da mu je sud izrekao dopunsku kaznu ’oduzimanja prava da bude biran’”, navodi se.
Takođe, Ustavni sud je napomenuo da Zakon o opštim izborima ne zahjteva da se osobama osuđenim za krivična djela nužno izriče i dodatna kazna “oduzimanje prava da bude biran”, tako da im se ne dozvoli da se kandiduju na parlamentarnim izborima.
Ustavni sud Kosova je podvukao da se slične situacije moraju izbjegavati u budućnosti, te da je neophodna koordinacija nadležnih institucija kada je u pitanju trka na izborima i obavljanje poslaničkog mandata od strane lica osuđenih za krivična djela.
I profesor krivičnog prava Ismet Salihu smatra da se u što skorijem roku moraju usaglasiti odredbe Zakona o izborima sa Krivičnim zakonikom.
“Krivični zakonik je jači od ostalih Zakona, tako da drugi zakoni moraju da se usklade sa Krivičnim zakonikom. Zbog neusaglašenosti sada dolazi do različitih tumačenja oko toga ko može da učestvuje na izborima”, objašnjava Salihu.
Inače, građani Kosova će 14. februara po drugi put izaći na izbore za godinu i po dana dok će poslanici u Skupštini po treći put birati saziv nove vlade.
Posljednji izbori su održani oktobra. 2019. godine nakon što je Ramush Haradinaj podnio ostavku na mjesto premijera, da bi već u martu 2020. bilo izglasano nepovjerenje Vladi Albina Kurtija. Kosovo tada nije išlo na vanredne izbore već su poslanici u junu glasali za izbor nove vlade na čelu sa Avdullahom Hotijem, koja je krajem decembra proglašena nelegitimnom od strane Ustavnog suda.
