Kosovska ekonomija zbog pandemije korona virusa pretrpela je štetu od 1,2 milijarde eura, kaže predsednik Privredne komore Kosova Berat (Rukiqi) Rukići u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).
On podvlači da ne postoji dovoljno rezervi u budžetu i kapitala koji bi Kosovu omogućili da se izbori sa posledicama.
Zato je, kaže, neophodno da se što pre usvoji zakon o ekonomskom oporavku.
"On (zakon) sadrži instrumente koji su veoma važni za ekonomski oporavak a u našem Parlamentu se odvija saga oko njegovog usvajanja", navodi Rukići i ističe da bi se politički interesi morali ostaviti po strani jer će u suprotnom nastati potpuni kolaps.
“Sada svi moraju da budu odgovorni jer od toga zavisi budućnost ekonomije i naših građana. Ako ne shvataju važnost svega ovoga suočićemo se sa velikim posledicama”, upozorava Rukići u trenutku u kom su poslanici državnog parlamenta zaglavljeni u raspravi o zakonu koji je po, mišljenju sagovornika RSE, od visokog značaja za spas kosovske privrede.
Poslednja sednica na kojoj je trebalo da se glasa o Nacrtu zakona za ekonomski oporavak odložena je 11. novembra jer su u sali bili prisutni samo poslanici iz redova Demokratskog saveza Kosova.
Uoči početka ove sednice, poslanici u Skupštini Kosova iz redova opozicione Demokratske partije Kosova (DPK) su saopštili da obustavljaju učešće u radu Parlamenta na nedelju dana, i pozvali lidere institucija i političkih partija da se pridruže toj njihovoj inicijativi.
Demokratska partija Kosova je sa 24 poslanika treća politička stranka po jačini u Skupštini.
Nakon toga, Arben (Gashi) Gaši, šef poslaničke grupe Demokratskog saveza Kosova (DSK), koja je na čelu vladajuće koalicije, je izjavio da “opozicija onemogućava Skupštini Kosova da se bavi ekonomskim problemima sa kojima se suočava kosovsko društvo, budući da je neodgovorna u svojim postupcima”.
Pored ostalog, u zakonu se navodi da je Kosovski fond za kreditne garancije ovlašćen da izdaje kreditne garancije sa procentom pokrića do osamdeset procenata (80%).
Inače, Kosovski fond za kreditne garancije je nezavisna institucija koja izdaje garancije finansijskim institucijama za pokrivanje kreditnog rizika za mala i srednja preduzeća.
Takođe, građani koji imaju svoje doprinose u Kosovskom fondu za penzijsku štednju, moći će da podignu deset procenata od ukupne sume koju imaju. Međutim, povlačenje ovih sredstava nije podržao Međunarodni monetarni fond koji je ocenio da će ta mera smanjiti buduće penzije građana Kosova.
U cilju ekonomskog oporavka, Nacrt zakona o ekonomskom oporavku predviđa i da se sredstva za privatizaciju mogu koristiti za sve kategorije rashoda, isključujući kategoriju plata.
Ministar finansija može da odloži i rok za plaćanje poreza do dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ukoliko bude izglasan, zakon o ekonomskom oporavku će biti na snazi do 31. decembra 2021. godine, kada će se sve odredbe iz ovog zakona biti automatski ukinute.
"Mislim da politčke partije moraju da znaju da ne mogu lični interesi da budu iznad državnih. Na prvom mestu treba da bude narod i ekonomski oporavak pa sve ostalo. Ima mnogo nesuglasica između pozicije i opozicije ali i među samih koalicionih partnera. Narod nije zaslužio ovakvo stanje", kaže on.
Grdžaljiu smatra da na Kosovu vlada vanredno stanje iako ono zvanično nije proglašeno i dodaje da se u ovakvoj situaciji svi moraju usmeriti na ekonomski oporavak.
"Sama činjenica da se na taj zakon (o ekonomskom oporavku) čeka mesecima dovodi do toga da se gube radna mesta i da se zatvaraju privredni subjekti", kaže Grdžaljiu.
Inače, Vlada Kosova je u okviru Fonda za ekonomski oporavak do sada izdvojila 60 miliona evra kako bi pomogla privrednicima.
Ovu pomoć je iskoristilo više od 90.000 preduzeća sa više od 200.000 zaposlenih.
Zato je, kaže, neophodno da se što pre usvoji zakon o ekonomskom oporavku.
"On (zakon) sadrži instrumente koji su veoma važni za ekonomski oporavak a u našem Parlamentu se odvija saga oko njegovog usvajanja", navodi Rukići i ističe da bi se politički interesi morali ostaviti po strani jer će u suprotnom nastati potpuni kolaps.
“Sada svi moraju da budu odgovorni jer od toga zavisi budućnost ekonomije i naših građana. Ako ne shvataju važnost svega ovoga suočićemo se sa velikim posledicama”, upozorava Rukići u trenutku u kom su poslanici državnog parlamenta zaglavljeni u raspravi o zakonu koji je po, mišljenju sagovornika RSE, od visokog značaja za spas kosovske privrede.
Rasprava duga mesec dana
Poslanici Skupštine Kosova još nisu usvojili Nacrt zakona o ekonomskom oporavku u drugom čitanju usled pandemije korona virusa jer na sednicama ne postoji kvorum. Ovaj nacrt zakona je u prvom čitanju usvojen 12. oktobra tek iz šestog pokušaja.Poslednja sednica na kojoj je trebalo da se glasa o Nacrtu zakona za ekonomski oporavak odložena je 11. novembra jer su u sali bili prisutni samo poslanici iz redova Demokratskog saveza Kosova.
Uoči početka ove sednice, poslanici u Skupštini Kosova iz redova opozicione Demokratske partije Kosova (DPK) su saopštili da obustavljaju učešće u radu Parlamenta na nedelju dana, i pozvali lidere institucija i političkih partija da se pridruže toj njihovoj inicijativi.
Demokratska partija Kosova je sa 24 poslanika treća politička stranka po jačini u Skupštini.
Nakon toga, Arben (Gashi) Gaši, šef poslaničke grupe Demokratskog saveza Kosova (DSK), koja je na čelu vladajuće koalicije, je izjavio da “opozicija onemogućava Skupštini Kosova da se bavi ekonomskim problemima sa kojima se suočava kosovsko društvo, budući da je neodgovorna u svojim postupcima”.
Šta predviđa zakon o ekonomskom oporavku
Nacrt zakona o ekonomskom oporavku usled pandemije korona virusa predviđa niz mera koje će preduzetu institucije u cilju olakšavanja posledica na ekonomiju i život građana, kao i da omogući preraspodelu resursa i stimuliše rast privrednih aktivnosti.Pored ostalog, u zakonu se navodi da je Kosovski fond za kreditne garancije ovlašćen da izdaje kreditne garancije sa procentom pokrića do osamdeset procenata (80%).
Inače, Kosovski fond za kreditne garancije je nezavisna institucija koja izdaje garancije finansijskim institucijama za pokrivanje kreditnog rizika za mala i srednja preduzeća.
Takođe, građani koji imaju svoje doprinose u Kosovskom fondu za penzijsku štednju, moći će da podignu deset procenata od ukupne sume koju imaju. Međutim, povlačenje ovih sredstava nije podržao Međunarodni monetarni fond koji je ocenio da će ta mera smanjiti buduće penzije građana Kosova.
U cilju ekonomskog oporavka, Nacrt zakona o ekonomskom oporavku predviđa i da se sredstva za privatizaciju mogu koristiti za sve kategorije rashoda, isključujući kategoriju plata.
Ministar finansija može da odloži i rok za plaćanje poreza do dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ukoliko bude izglasan, zakon o ekonomskom oporavku će biti na snazi do 31. decembra 2021. godine, kada će se sve odredbe iz ovog zakona biti automatski ukinute.
Politička nestabilnost, ekonomska kriza i pandemija
Ekonomista Safet (Gërxhaliu) Grdžaljiu podvlači da politička nestabilnost u velikoj meri utiče na ekonomski oporavak i smatra da se čak i sama pandemija koristi u političke svrhe."Mislim da politčke partije moraju da znaju da ne mogu lični interesi da budu iznad državnih. Na prvom mestu treba da bude narod i ekonomski oporavak pa sve ostalo. Ima mnogo nesuglasica između pozicije i opozicije ali i među samih koalicionih partnera. Narod nije zaslužio ovakvo stanje", kaže on.
Grdžaljiu smatra da na Kosovu vlada vanredno stanje iako ono zvanično nije proglašeno i dodaje da se u ovakvoj situaciji svi moraju usmeriti na ekonomski oporavak.
"Sama činjenica da se na taj zakon (o ekonomskom oporavku) čeka mesecima dovodi do toga da se gube radna mesta i da se zatvaraju privredni subjekti", kaže Grdžaljiu.
Inače, Vlada Kosova je u okviru Fonda za ekonomski oporavak do sada izdvojila 60 miliona evra kako bi pomogla privrednicima.
Ovu pomoć je iskoristilo više od 90.000 preduzeća sa više od 200.000 zaposlenih.
