Nekadašnji portparol NATO Jamie Shea pozvao je Kosovo i Srbiju da odustanu od zapaljive retorike i usredsrede se na pronalaženje rješenja za slobodu kretanja, prenosi Reporteri.
Shea je u intevjuu za RSE poručio Srbiji da je za bezbjednost na Kosovu odgovorna misija Kfora, koja sarađuje sa Policijom Kosova.
Kosovu i Srbiji ostalo je nekoliko dana do 1. septembra, da pronađu rješenje za slobodu kretanja. Srbija kaže da traži kompromis, ali premijer Kosova Albin Kurti rekao je u srijedu da će se držati prethodnih odluka o registarskim tablicama i putnim ispravama. Plašite li se eskalacije situacije na terenu, narednih dana, na sjeveru Kosova?
Tamo je Kfor. Preko 3.700 NATO vojnika na Kosovu je očigledno svijesno situacije. Postoje od kada je problem izbio u julu. Smješteni su na glavnim putevima, posebno na sjeveru, držeći oko na granicama i sarađujući sa Policijom Kosova. Nadamo se da neće biti problema, neće biti blokada puteva od lokalnih Srba. Ali, siguran sam da je Kfor, znajući rok do 1. septembra, dobro pripremljen. Nadam se, posebno posle sastanka u Briselu 18. avgusta, u organizaciji EU, da će strane [Kosovo i Srbija] odustati od svoje zapaljive retorike. Čuo sam (predsjednika Srbije) Aleksandra Vučića da kaže da Priština žele da srpsko stanovništvo napusti Kosovo. Ovo je totalna glupost. Svi znamo. Dakle, odustanite od ove retorike, koja podgrijeva situaciju.
Takođe se nadam, kako se približavamo roku od 1. septembra, da bi EU mogla da organizuje još jedan sastanak između [premijera Kosova Albina] Kurtija i Vučića, u nastojanju da se pronađe neka vrsta rješenja, posebno za modalitete primjene [odluka na terenu]. Mislim da su modaliteti implementacije ključni da bi se kriza smirila i da bismo mogli da idemo naprijed. Prisustvo NATO na Kosovu pokazuje da "situacija nije stabilna".
Bili ste portparol NATO tokom njegove intervencije za okončanje humanitarne krize na Kosovu 1999. Više od 23 godine kasnije, zbog pojačanih tenzija između Kosova i Srbije, NATO kaže da je spreman da interveniše ako stabilnost bude ugrožena. Koliko je to uznemirujuće?
NATO mirovna misija je još uvijek na Kosovu. NATO je napustio Afganistan, iako znam da je to druga priča. NATO je napustio Bosnu i Hercegovinu, koja je predata EU, prije mnogo godina. Ali NATO je još uvijek na Kosovu. Naravno, više nema 40.000 vojnika, ima ih [preko] 3.700. Ali činjenica da su tamo govori da situacija još nije u potpunosti stabilizovana i normalizovana. NATO u Briselu treba da ima rezervne trupe koje mogu brzo da budu poslate na Kosovo u slučaju krize. Trebalo bi da postoji i plan evakuacije. I da, kao portparol NATO 1999. godine, ja sam prvi kome je žao što nismo imali konačno rješenje između Kosova i Srbije, koje bi omogućilo da Kosovo postane nezavisno u punom smislu riječi, priznato od svojih susjeda. i ostatak međunarodne zajednice. Iako trenutno svi razmišljamo o Ukrajini i šest mjeseci od početka tamošnjeg ruskog rata, NATO takođe mora da pripazi na Balkan, naravno.
Mirovne trupe NATO su već povećale svoje prisustvo na sjeveru Kosova. Da li je ovo neki signal?
Kfor je morao da poveća svoje prisustvo na sjeveru, da bi mogao da se nosi sa svim problemima. Njegova je dužnost da održava bezbjednosno okruženje. Video sam da je Vučić izjavio da ako NATO ne može da sačuva mir, to ćemo učiniti mi Srbi. Ne hvala! Nema potrebe. Mislim da NATO treba da pokaže Beogradu da je u potpunosti sposoban da nastavi svoj mandat, a to je da održava bezbjednost, uključujući i Srbe, i da Beograd u tom pogledu nema nikakvu ulogu na Kosovu. To se odnosi i na Albina Kurtija, važno je ublažiti retoriku, posebno kada nema osnova, i djelovati pragmatično. Mislim da je sasvim razumno da ljudi koji žive kao građani Kosova voze automobile sa kosovskim registarskim tablicama i imaju [kosovske] lične karte.
Rusija je takođe optužila Vladu Kosova i njene zapadne saveznike da krše prava Srba i pokušavaju da podstaknu nasilje. Ranije je Moskva optužena za podsticanje nestabilnosti i nemira na Balkanu. Mislite li da je Rusija možda imala udjela u nedavnim protestima na Kosovu?
Teško je reći. Sa moje današnje pozicije, kao akademika, a ne kao zvaničnika NATO, teško je to sa bilo kakvim dokazom ili sigurnošću reći. Ali istina je da je Rusija na strani Srbije. Pomogla je Srbiji da spriječi članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, podržala kampanju Srbije za nepriznavanje Kosova.
Visoki ruski zvaničnik rekao je 1. avgusta da Rusija može da ponudi vojnu podršku Srbiji, ako bude potrebno. Da li bi to moglo da podstakne Beograd da postane agresivan?
Nadam se da ne. Tačno je da je Srbija poslednjih godina dosta novca potrošila na naoružavanje i da je Rusija poklonila Srbiji neke avione MiG. Ali Srbija dobija moderniju opremu iz Kine. Kina je značajan snabdjevač Beograda, posebno dronova. I moglo bi se zapitati zašto mala zemlja poput Srbije, koja želi u EU i treba da razvija svoju ekonomiju, troši toliko novca na vojsku.
Zašto tako dugo traje normalizacija odnosa Kosova i Srbije? Strane su počele pregovore od 2011. godine.
Svi znamo da je kompromis težak. Vrlo malo ljudi je nagrađeno što su heroji kompromisa. Tako da, nažalost, moramo priznati da mirovnjaci, pomiritelji, nisu uvijek ljudi koji bivaju nagrađeni. S druge strane, premijer Kurti je izabran velikom većinom [glasova], a Vučić je takođe velikom većinom pobjedio na predsjedničkim izborima. Dakle, obojica su u moćnoj političkoj poziciji, koja je neophodna za postizanje mira. Sve što možemo da uradimo u međunarodnoj zajednici je da upotrebimo sve poluge koje imamo da ih gurnemo u tom pravcu.
Postoji li nešto što međunarodna zajednica može da uradi, a što do sada nije uradila, da zbliži strane?
Mi ne možemo da volimo mir više od njih. Oni to sami moraju da vole. I istina je da to može potrajati. Moramo jasno staviti do znanja i Kosovu i Srbiji da ako žele da budu dio EU, dio NATO, iako Srbija ne traži članstvo u NATO, moraju da se ponašaju kao Evropljani.
Kako vidite rješenje između Kosova i Srbije? Šta treba da sadrži sporazum između njih?
Srbija zaista ne može da bude dio EU dok ne prizna Kosovo. Takođe EU mora da uslovljava pomoć Kosovu njegovom spremnošću da ide naprijed.
Izvor: Kosovo Online/Reporteri
Kosovu i Srbiji ostalo je nekoliko dana do 1. septembra, da pronađu rješenje za slobodu kretanja. Srbija kaže da traži kompromis, ali premijer Kosova Albin Kurti rekao je u srijedu da će se držati prethodnih odluka o registarskim tablicama i putnim ispravama. Plašite li se eskalacije situacije na terenu, narednih dana, na sjeveru Kosova?
Tamo je Kfor. Preko 3.700 NATO vojnika na Kosovu je očigledno svijesno situacije. Postoje od kada je problem izbio u julu. Smješteni su na glavnim putevima, posebno na sjeveru, držeći oko na granicama i sarađujući sa Policijom Kosova. Nadamo se da neće biti problema, neće biti blokada puteva od lokalnih Srba. Ali, siguran sam da je Kfor, znajući rok do 1. septembra, dobro pripremljen. Nadam se, posebno posle sastanka u Briselu 18. avgusta, u organizaciji EU, da će strane [Kosovo i Srbija] odustati od svoje zapaljive retorike. Čuo sam (predsjednika Srbije) Aleksandra Vučića da kaže da Priština žele da srpsko stanovništvo napusti Kosovo. Ovo je totalna glupost. Svi znamo. Dakle, odustanite od ove retorike, koja podgrijeva situaciju.
Takođe se nadam, kako se približavamo roku od 1. septembra, da bi EU mogla da organizuje još jedan sastanak između [premijera Kosova Albina] Kurtija i Vučića, u nastojanju da se pronađe neka vrsta rješenja, posebno za modalitete primjene [odluka na terenu]. Mislim da su modaliteti implementacije ključni da bi se kriza smirila i da bismo mogli da idemo naprijed. Prisustvo NATO na Kosovu pokazuje da "situacija nije stabilna".
Bili ste portparol NATO tokom njegove intervencije za okončanje humanitarne krize na Kosovu 1999. Više od 23 godine kasnije, zbog pojačanih tenzija između Kosova i Srbije, NATO kaže da je spreman da interveniše ako stabilnost bude ugrožena. Koliko je to uznemirujuće?
NATO mirovna misija je još uvijek na Kosovu. NATO je napustio Afganistan, iako znam da je to druga priča. NATO je napustio Bosnu i Hercegovinu, koja je predata EU, prije mnogo godina. Ali NATO je još uvijek na Kosovu. Naravno, više nema 40.000 vojnika, ima ih [preko] 3.700. Ali činjenica da su tamo govori da situacija još nije u potpunosti stabilizovana i normalizovana. NATO u Briselu treba da ima rezervne trupe koje mogu brzo da budu poslate na Kosovo u slučaju krize. Trebalo bi da postoji i plan evakuacije. I da, kao portparol NATO 1999. godine, ja sam prvi kome je žao što nismo imali konačno rješenje između Kosova i Srbije, koje bi omogućilo da Kosovo postane nezavisno u punom smislu riječi, priznato od svojih susjeda. i ostatak međunarodne zajednice. Iako trenutno svi razmišljamo o Ukrajini i šest mjeseci od početka tamošnjeg ruskog rata, NATO takođe mora da pripazi na Balkan, naravno.
Mirovne trupe NATO su već povećale svoje prisustvo na sjeveru Kosova. Da li je ovo neki signal?
Kfor je morao da poveća svoje prisustvo na sjeveru, da bi mogao da se nosi sa svim problemima. Njegova je dužnost da održava bezbjednosno okruženje. Video sam da je Vučić izjavio da ako NATO ne može da sačuva mir, to ćemo učiniti mi Srbi. Ne hvala! Nema potrebe. Mislim da NATO treba da pokaže Beogradu da je u potpunosti sposoban da nastavi svoj mandat, a to je da održava bezbjednost, uključujući i Srbe, i da Beograd u tom pogledu nema nikakvu ulogu na Kosovu. To se odnosi i na Albina Kurtija, važno je ublažiti retoriku, posebno kada nema osnova, i djelovati pragmatično. Mislim da je sasvim razumno da ljudi koji žive kao građani Kosova voze automobile sa kosovskim registarskim tablicama i imaju [kosovske] lične karte.
Rusija je takođe optužila Vladu Kosova i njene zapadne saveznike da krše prava Srba i pokušavaju da podstaknu nasilje. Ranije je Moskva optužena za podsticanje nestabilnosti i nemira na Balkanu. Mislite li da je Rusija možda imala udjela u nedavnim protestima na Kosovu?
Teško je reći. Sa moje današnje pozicije, kao akademika, a ne kao zvaničnika NATO, teško je to sa bilo kakvim dokazom ili sigurnošću reći. Ali istina je da je Rusija na strani Srbije. Pomogla je Srbiji da spriječi članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, podržala kampanju Srbije za nepriznavanje Kosova.
Visoki ruski zvaničnik rekao je 1. avgusta da Rusija može da ponudi vojnu podršku Srbiji, ako bude potrebno. Da li bi to moglo da podstakne Beograd da postane agresivan?
Nadam se da ne. Tačno je da je Srbija poslednjih godina dosta novca potrošila na naoružavanje i da je Rusija poklonila Srbiji neke avione MiG. Ali Srbija dobija moderniju opremu iz Kine. Kina je značajan snabdjevač Beograda, posebno dronova. I moglo bi se zapitati zašto mala zemlja poput Srbije, koja želi u EU i treba da razvija svoju ekonomiju, troši toliko novca na vojsku.
Zašto tako dugo traje normalizacija odnosa Kosova i Srbije? Strane su počele pregovore od 2011. godine.
Svi znamo da je kompromis težak. Vrlo malo ljudi je nagrađeno što su heroji kompromisa. Tako da, nažalost, moramo priznati da mirovnjaci, pomiritelji, nisu uvijek ljudi koji bivaju nagrađeni. S druge strane, premijer Kurti je izabran velikom većinom [glasova], a Vučić je takođe velikom većinom pobjedio na predsjedničkim izborima. Dakle, obojica su u moćnoj političkoj poziciji, koja je neophodna za postizanje mira. Sve što možemo da uradimo u međunarodnoj zajednici je da upotrebimo sve poluge koje imamo da ih gurnemo u tom pravcu.
Postoji li nešto što međunarodna zajednica može da uradi, a što do sada nije uradila, da zbliži strane?
Mi ne možemo da volimo mir više od njih. Oni to sami moraju da vole. I istina je da to može potrajati. Moramo jasno staviti do znanja i Kosovu i Srbiji da ako žele da budu dio EU, dio NATO, iako Srbija ne traži članstvo u NATO, moraju da se ponašaju kao Evropljani.
Kako vidite rješenje između Kosova i Srbije? Šta treba da sadrži sporazum između njih?
Srbija zaista ne može da bude dio EU dok ne prizna Kosovo. Takođe EU mora da uslovljava pomoć Kosovu njegovom spremnošću da ide naprijed.
Izvor: Kosovo Online/Reporteri
