Lajčak za RSE Vučić i Kurti će se sresti kada se u nečemu slože

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, specijalni predstavnik za dijalog Kosova i Srbije, govori o novom načinu vođenja tog procesa koji je rezultat, kako je rekao, nastale atmosfere i nepoverenja među stranama.

Potrvđuje da će organizovati susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija jedino kada se evropska strana uveri da će na tom susretu biti konkretnih rezultata.

Poručuje takođe da dijalog Prištine i Beograda nije o statusu Kosova.

RSE: Kosovske vlasti su, prema Evropskoj uniji, odbile predlog zemalja Kvinte u koje je čak i visoki predstavnik EU Žozep Borelj (Josep Borrell) bio uključen kako bi se pronašlo rešenje za pravo glasa kosovskih Srba na predstojećim izborima u Srbiji. S obzirom na momentum dijaloga, da li ovo odbijanje, prema EU, potpuno stavlja proces na led?

Lajčak: Ne, to nije stavljanje procesa na led. Barem se nadam da nije. Naravno, mi smo bili uključeni u pokušaje da se olakša dogovor o izborima, jer kakva god odluka da je bila doneta, imala bi uticaj na situaciju na terenu. I naravno, za mene kao medijatora, izuzetno je važno da zadržim konstruktivnu atmosferu, kako bismo mogli da nastavimo sa sastancima i da imamo obe strane spremne da se dogovore o stvarima.

Dakle, skoro dva meseca je postojao napor koji je predvodila Kvinta i uz aktivno učešće Evropske unije, u pokušajima da se pronađe formula koja bi zadovoljila osetljivosti obeju strana. Na kraju, predlog Kvinte nije prihvatila kosovska vlada, a to znači da nema dogovora i da neće biti izbora na teritoriji Kosova.

RSE: Da li možete da nam kažete šta je sadržavao taj predlog?

Lajčak: Da, predlog je sugerisao da se oficiri za vezu koriste kao jedini zvanični kanal komunikacije između Vlade Kosova i Vlade Srbije, za prenošenje zahteva Srbije kosovskim vlastima. Kosovska strana to nije smatrala zadovoljavajućim, ona je zahtevala direktnu komunikaciju vlade sa vladom.

Međutim, kao što sam rekao, postoji osetljivost na obe strane i kancelarije za vezu su jedini kanal komunikacije koji postoji između dve vlade. Da imamo normalnu međudržavnu komunikaciju Srbije i Kosova, ne bi bilo potrebe za dijalogom. Dakle, dijalog je tu da normalizuje odnose. Zato je Kvinta pokušavala da udovolji osetljivosti, ali to nažalost nije uspelo.

O modelu izbora Srbije na Kosovu

RSE: Ali dijalog je takođe jedan od kanala komunikacije. Čak je i EU, pred referendum u Srbiji 16. januara navela da ovo pitanje treba rešavati u kontekstu dijaloga. Zašto nije bilo moguće pozvati obe strane i pokušati postići dogovor u okviru procesa normalizacije odnosa?

Lajčak: Jer održavanje izbora Srbije na Kosovu nikada nije bilo deo dijaloga. Postoji aranžman koji su predložili Kvinta i OEBS. Taj aranžman je omogućio održavanje pet izbora Srbije na Kosovu u poslednjih 10 godina.

Dakle, poštovali smo da već postoji model i ponudili smo jednu stvar iz dijaloga, a to je kanal - oficiri za vezu, jer su oni uspostavljeni kao deo dijaloga.

Takođe smo ponudili naše usluge kako bismo olakšali proces, ali nismo želeli da stvaramo novi mehanizam. Zaista smo želeli da prilagodimo postojeći mehanizam, kako bismo odgovorili na zabrinutosti kosovske vlade. Zaista smo se trudili da to uradimo i naporno smo radili. Ali kao što sam rekao, na kraju konsenzus nije postignut.

Potencijalne posledice po dijalog

RSE: Kakve će sad ovo posledice imati? U svakom slučaju, bilo vam je veoma teško da okupite lidere ovde u Briselu. Održana su, u osnovi, dva neuspela sastanka prošlog leta. U svetlu novog razvoja situacije, koliko će vam biti teško da pokrenete proces napred, koji je ionako u neku ruku, zastao.

Lajčak: Pre svega, proces nije u zastoju, već se odvija uglavnom na nivou glavnih pregovarača. Dakle, razgovaramo o praktičnim pitanjima sa glavnim ciljem da pripremimo sledeći - treći susret dvojice lidera. Ali, za to nam je potrebna konstruktivna atmosfera. Potrebna nam je mirna atmosfera. Nažalost, naravno, kako smo imali krizu sa tablicama, imali smo situacije koje nisu pogodovale ovoj atmosferi.

Dijalog i pitanja koja su predmet dijaloga su veoma osetljivi. Za ovo vam je, naravno, potrebna atmosfera u kojoj možete donekle verovati svojim partnerima, možete verovati da će ono što je dogovoreno biti sprovedeno i tako dalje. Videli smo reakciju Beograda, neposrednu reakciju na ovu novu realnost.

Naravno, to neće pomoći da se popravi atmosfera, ali u isto vreme dijalog mora da se nastavi. Nemamo luksuz da nemamo dijalog, jer je to jedina platforma kada na Kosovu i u Srbiji razgovaraju jedni sa drugima, a ne jedni o drugima.

Zato ćemo morati da radimo u ovim okolnostima koje nisu povoljne. Zato smo i mi bili uključeni u ovaj proces, jer kao što sam rekao, kakva god odluka da je bila doneta, to bi pozitivno ili negativno uticalo na dijalog. Dakle, moramo da živimo sa realnošću i da budemo sigurni da će se proces nastaviti.

RSE: Ali, pominjete sastanke glavnih pregovarača, što me neminovno dovodi do sledećeg pitanja. Savladali ste posebnu vrstu posredovanja - održavanje sastanka glavnih pregovarača, gde su se oni nalazili u istoj zgradi u isto vreme, postigli dogovor, kao što je to bio slučaj 30. septembra, a da se nisu fizički susreli.

Lajčak: Da, tu smo gde smo. To je realnost. Ponavljam, zato što nije bilo moguće da se sastanu zbog preduslova koje su dve strane postavile za takav sastanak. I opet, nije moj stil da kažem da ne možemo ništa da uradimo. Dakle, imamo dva tima ovde u zgradi i razgovaramo sa njima odvojeno. Daleko je od idealnog. Naravno, mnogo je manje efikasan i zahteva više vremena, ali nam je pomoglo da se pomerimo.

Dakle, proces je tu. Mi se krećemo. Krećemo se u pravom smeru, ali sigurno ne idemo adekvatnom brzinom i to treba da se promeni ako želimo da imamo sveobuhvatan dogovor. Nemamo sve to vreme da nastavimo da se krećemo ovom brzinom koju smo imali u poslednjih godinu dana.

Takođe želim da kažem da, sada nakon izbora u Srbiji ulazimo u jedinstven period kada neće biti planiranih izbora ni u zemljama koje učestvuju u dijalogu, niti velikih izbora u Evropskoj uniji ili Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). To znači da je ostatak 2022. godine, a zatim i cela 2023. jedinstvena prilika kada treba da se fokusiramo na dijalog.

Ne može nas omesti politički kalendar i treba nešto da postignemo, jer ako to ne učinimo, onda 2024. godine ulazimo u potpuno novu situaciju sa evropskim izborima, sa izborima u SAD. Dijalog svakako neće biti u centru pažnje.

Kako napredovati u dijalogu?

RSE: Pomenuli ste nedostatak poverenja, koje se u prethodnim vremenima, kada su drugi lideri vodili dijalog u ime svojih zemalja, nije pominjalo na ovaj način. Mnoge zemlje članice EU koje dobijaju izveštaje direktno iz vašeg kabineta, smatraju premijera Kosova Aljbina Kurtija odgovornim za nedostatak konstruktivnosti i nedostatak povoljne atmosfere u dijalogu.

Lajčak: Vidite, ja sigurno nisam ovde da etiketiram svoje partnere i sagovornike. Činjenica je da su i predsednik Vučić i premijer Kurti imali veoma jak politički mandat od svojih birača. A činjenica je i da aktuelna Vlada Kosova takođe ima veoma čvrste stavove o dijalogu. Zbog toga mi smo morali da provedemo dosta vremena razgovarajući o parametrima procesa. Dakle, za proteklih 10 godina, ovo se podrazumevalo: o čemu je proces i kako treba da se vodi?

Sada razgovaramo o tome kako da napredujemo u dijalogu. Dakle, poslednjih godinu dana više smo bili u režimu prevencije krize ili u upravljanju krizom. Bilo je mnogo posla, dosta sastanaka, puno telefonskih poziva, dosta razmene papira, što nije toliko vidljivo u javnosti. Imali smo dva sastanka lidera i takođe smo se dogovorili da za treći sastanak treba da se uverimo da će biti konkretnih rezultata i to je ono na čemu radimo.

RSE: Kako ćete to realizovati, uzimajući u obzir vaše iskustvo sa oba lidera? Prošlo je već godinu dana otkako postoji nova vlada na Kosovu. Kako možete da zamislite i u kom trenutku vašeg mandata, koji ističe u avgustu, još jedan susret Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija u Briselu?

Lajčak: Želim da budem siguran da će sastanak doneti neke pozitivne vesti za građane. Želim da ovaj sastanak pokaže da Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić umeju da sednu i da se dogovore o stvarima. Obojica javno i privatno govore da su voljni da dođu u Brisel.

RSE: Ali?

Lajčak: Ali, to nije dovoljno. Već su dva puta bili ovde (u Briselu). I mi za treći sastanak takođe želimo da budemo sigurni da će taj sastanak doneti nešto. To je ono što ljudi očekuju. Dijalog nema alternativu. Vrlo je jasno da bez normalizacije odnosa, pre svega, Kosovo i Srbija neće napredovati na evropskoj agendi.

Drugo, to će nastaviti da utiče na atmosferu u regionu, jer je to očigledno regionalna stvar. Dakle, ovo je jedina platforma na kojoj se oni sastaju, gde razgovaraju jedni sa drugima kao ravnopravni, i stoga dijalog ne treba da čeka. Status quo nije od pomoći. I na kraju krajeva, na kraju mandata ovih vlada one će se ocenjivati i oko toga koliki su napredak postigle u dijalogu. Dakle, to su faktori koji jasno ukazuju na to da napretka mora biti.

RSE: Kako smatrate strane ravnopravnim? Srbija ne priznaje Kosovo, EU ima savršenu facilitatorsku ulogu, sa jedne strane, govoreći delegaciji Kosova da su 22 države priznale Kosovo. Nema šanse da će one povući svoju odluku, ali možete reći Srbiji da još uvek pet država nije priznalo Kosovo. Samim tim, sva pitanja su trenutno otvorena. Kako balansirate tu jednakost kada sedite za stolom sa stranama (u dijalogu) ili kada komunicirate sa njima?

Lajčak: Dijalog uz posredovanje EU je jedina platforma gde su Kosovo i Srbija jednaki. To znači da nema zastava. Pominju se kao Kosovo i Srbija ili Priština i Beograd. Obe strane imaju istovetna prava. To su dve jednake strane u dijalogu. Zovemo ih strane u dijalogu. Tako da ne znam ni za jedan drugi forum ili platformu gde je takav slučaj. Nema zvezdice, nema fusnote.

Reč je o dve strane koje su jednake i imaju jednaka prava da izađu sa predlozima u vezi sa pitanjima o kojima razgovaramo i naravno, jednaku odgovornost za implementaciju.

Evropska unija je logičan facilitator, ne samo zbog toga što imamo mandat Ujedinjenih nacija, već i zbog toga što je ovaj proces povezan sa evropskom budućnošću i Kosova i Srbije. Stoga smo mi tu takođe da osiguramo da sve što je dogovoreno bude izgrađeno na evropskim standardima, evropskim normama i evropskim vrednostima.

Dijalog i status Kosova

RSE: Postavljeno vam je direktno pitanje tokom vaše zadnje posete Prištini i Beogradu, na koje ste dali dva različita odgovora. Da li se dijalog vodi o statusu Kosova?

Lajčak: Ne, dijalog je o budućim odnosima između Srbije i Kosova. To je dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova.

RSE: Šta je vaša vizija? Gde vidite pozitivan aspekt ili epilog procesa? Ne tražim od vas sada da otkrijete elemente sveobuhvatnog sporazuma, ali šta je vaša vizija potpune normalizacije odnosa između Srbije i Kosova?

Lajčak: Reći ću vam šta je moja vizija kada stignemo dotle, jer ja sam ovde da posredujem. Naravno, imam svoju viziju i trudim se da vodim proces u tom smeru. Ali, na kraju, dve strane su te koje će doneti odluku. A kada stignemo do kraja puta, tada ću Vam reći da li se to podudara sa mojom vizijom, mojim očekivanjima ili ne. Ali, ne mislim da će pomoći ako predstavim svoju viziju za proces zato što sam ja facilitator. Tako da su strane te koje bi trebalo da imaju svoju viziju, a ja bi trebalo da mogu da se složim sa jednom zajedničkom vizijom.

RSE: Strane su se saglasile oko 33 sporazuma od Briselskog sporazuma iz 2013. Imate li neke statističke podatke? Za koliko sporazuma nedostaje implementacija, bilo sa strane Srbije, bilo Kosova?

Lajčak: Da, naravno. Imamo veoma preciznu evidenciju o stanju implementacije ovih sporazuma i razgovaramo o tome sa obe strane. Svaki put kada razgovaramo, obe strane znaju koliko je dugačka lista neispunjenih obaveza sa njihove strane. Takođe, informišemo države članice o tome, tako da tačno znaju gde stoje i ponavljamo da sve što je dogovoreno u prošlosti mora biti implementirano, jer je to osnovni princip međunarodnih i bilo kojih drugih pregovora.

RSE: Ali, kada ih uporedite, koja strana primenjuje (sporazume) manje, a koja više?

Lajčak: Na to je vrlo teško dati odgovor, zato što nije reč samo o dužini liste, već i o ozbiljnosti pitanja. Tako da, znate, neka od pitanja su više tehnička, neka pitanja su više politička. Tako da ne bih išao na tu stranu. Kao što sam rekao, strane znaju tačno šta je na njihovoj listi i šta se od njih očekuje da urade.

RSE: Zato to kada slušate zvanične izjave evropskih zvaničnika, neko bi mogao pomisliti da postoji jedan kamen spoticanja i da je to zajednica srpskih opština na Kosovu, da je to jedina stvar koja nije implementirana i da Kosovo nije implementiralo ono što je trebalo. Da li je ovo isprava utisak?

Lajčak: Ne, ne. To nije istina. Kao što sam rekao, obe strane, i Kosovo i Srbija imaju svoju listu obaveza na čekanju. O ovoj se govori javno i zato je takva percepcija prisutna, jer se o tome toliko govori u javnosti. Ali, naravno, mi radije govorimo o tim pitanjima privatno. Tako se sprovodi diplomatija.

Ne želimo da to postane politički instrument između dve strane. Njihova je odgovornost prema facilitatoru, prema EU i takođe prema sopstvenim građanima da implementiraju ono što je dogovoreno, ono što su potpisali ili ono što su dogovorili u Briselu. I mi preferiramo tihu diplomatiju.

Uticaj rata u Ukrajini na Zapadni Balkan

RSE: Kada govorimo o zajednici srpskih opština u svetlu onoga što se dešava na našem kontinentu, ratu u Ukrajini, čak ni dijalog ne može biti imun na geopolitičke okolnosti. Šta se tu dešava? Da li bi to bila lekcija za vas da stvaranje jednoentičkih tela, naročito na Balkanu, može biti naredna vremenska bomba?

Lajčak: Znate, ono što je lekcija iz ruske agresije na Ukrajinu za mene je da su mir, stabilnost, pomirenje važniji nego ikad. Upravo zbog toga moramo da ostvarimo napredak u dijalogu zato što će to naravno značajno ojačati mir i stabilnost na Balkanu. To je zaista važno.

Drugo, uvek govorim da smo mi ovde da promovišemo evropska rešenja zato što želimo da pomognemo da se ubrza integracija Kosova i Srbije u EU. Tako da možete biti uvereni da će šta god da bude dogovoreno biti u skladu sa najvišim evropskim standardima. Ne želimo da stvaramo posebne standarde za Balkan. Ima mnogo mogućnosti kako da rešavamo ova pitanja istovremeno poštujući evropske standarde i Ustav Kosova.

RSE: Osim što ste specijalni predstavnik za dijalog, vi ste takođe nadležni i za regionalna pitanja. Moje naredno pitanje tiče se situaciji u Bosni i Hercegovini (BiH). Mnogi se pribojavaju da je upravo Bosna i Hercegovina savršen teren za Putinov (predsednik Rusije Vladimir Putin) naredni specijalni rat. Na agendi države koje će učestvovati na predstojećem samitu diskutovaće o situaciji u toj zemlji. Da li delite tu bojazan da je BiH i dalje u opasnosti od Putinove agresije?

Lajčak: Ne bih to tako rekao. Rekao bih da Putinova agresija u Ukrajini, svakako, otkriva mnoge stvari, da smo uzeti zdravo za gotovo ili da nismo posvetili dovoljno pažnje.

Da, naravno, pitanja bezbednosti i odbrane su postala značajnija. Naša sposobnost da zaštitimo sebe, potreba za jedinstvom je veoma jasna. Ona takođe pokazuje da je biti deo procesa evropskih integracija nešto što je izgrađeno na veri u evropske vrednosti. To je izuzetno politički proces.

Ovo je takođe vreme za sve naše partnere da pokažu u šta veruju i šta su principi za koje se zalažu. I to je izuzetno važno. A što se ostalog tiče, BiH se suočava sa nekoliko kriza. Rekao bih čak da je ovo trenutno najozbiljnija situacija od kraja rata i od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Zaista je važno da odgovorimo na ove krize i nađemo rešenje za njih i ne treba da budemo uplašeni potencijalne opasnosti i da ignorišemo postojeću krizu na terenu. To bi bio moj pristup.

RSE: Uskoro, za otprilike nedelju dana, navršiće se dve godine od vašeg imenovanja. Vaš mandat ističe u avgustu ove godine sa mogućnošću produženja. Šta možete reći o vašim dostignućima ili o onome što niste postigli, van očigledne glavobolje koju su vam zadali lideri u ovom procesu?

Lajčak: Pre svega, ne mislim da je prikladno govoriti o mojim dostignućima, jer su moja dostignuća u stvari dostignuća Kosova i Srbije.

RSE: Pitam vas to zato što bi neko mogao reći da je Miroslav Lajčak aktivan samo na Tviteru. Ne vidimo da radi bilo šta drugo osim tvitovanja.

Lajčak: Da, neko bi to mogao reći, ali ne bi bo u pravu. Miroslav Lajčak radi 12 sati dnevno. Toliko se toga dešava iza scene. Nekada ćete to videti, naročito kada imamo nesrećnu situaciju kao što je kriza sa registarskim tablicama, koju smo uspeli da rešimo. Ili ste svesni toga kada glavni pregovarači dođu ovde (u Brisel).

Da, činjenica je da smo u ovde dve godine, prve godine bili uključeni uglavnom u rešavanje budućeg sporazuma o normalizaciji, a tokom druge godine, uglavnom smo bili zauzeti oko rešavanja kriza, prevenciji krize i stvaranja uslova za početak dijaloga o normalizaciji, dogovora oko principa normalizacije. Tako da je to manje vidljivo, manje spektakularno. Rekao bih da to oduzima daleko više vremena i energije.

Na kraju, ne radi se o Miroslavu Lajčaku. Radi se o Kosovu i Srbiji. I kao što sam rekao, ja sam ovde. Moj tim je ovde u Briselu, u Prištini, u Beogradu. Mi smo spremni 24 sata sedam dana u nedelji. Ali, ako dve strane nisu spremne da se dogovore oko nekih stvari, ja ih ne mogu na to naterati. Tako da ili zajedno nešto postižemo ili zajedno doživljavamo neuspeh. Tako je kako je. Ovo nije proces Miroslava Lajčaka i možete biti uvereni da Miroslav Lajčak ulaže sve svoje veštine i iskustvo i znanje i dobru volju kako bi ovaj proces uspeo.

RSE: Pomenuli ste registarske tablice i ovo je moje poslednje pitanje. Rok za radne grupe je 21. april 2022, prvi sastanak je bio 21. oktobra. Do tada, radne grupe bi trebalo da predstave rešenje na najvišem političkom nivou. Da li stvari idu u dobrom smeru, tako da ćemo imati makar još jedan sastanak ili pozitivan rezultat dijaloga?

Lajčak: Da, radna grupa je zaista radna grupa. Sastali su se do sada šest puta i imamo zakazana dva ili tri dodatna sastanka, u zavisnosti od toga kakva bude situacija.

Sastanke smo koristili kako bi obe strane detaljno predstavile svoje pozicije, da kažemo svoje crvene linije i svoje predloge za rešenje. Imamo jasnu mapu svih postojećih opcija, uključujući i demarkaciju koje su od tih opcija trajne, koje ne, koje su od tih opcija u skladu sa evropskom praksom, koje nisu.

Ono što sada očekujemo od strana jeste da suze listu tih opcija i da se dogovore oko jedne ili dve koje će biti predložene političkim liderima. Imamo još neke četiri nedelje za to. Naravno, nastavićemo taj proces i ja sam optimističan. Nadam se da će do 21. aprila radna grupa biti u mogućnosti da predstavi makar jedan predlog, jedan zajednički predlog za rešenje ovog pitanja.