Evropska unija ima za cilj da uđe u transformativnu brzinu velikih globalnih izazova, kao što su klimatske promene, trka za veštačku inteligenciju i definisanje istočnih granica transformativnom brzinom, ali se nalazi uhvaćena na Kosovu između propovedanja da se prevaziđe status kvo i njegovog održavanja. Korak, kao što je zatvaranje nelegalnih kancelarija srpskih struktura, je napravljen. Zapadni Balkan može poslužiti kao merna kutija za merenje brzine promena politike EU.
1. "Brzina", rekao je Gijom Klosa, francuski intelektualac, upitan na Bledskom strateškom forumu šta karakteriše vreme kroz koje prolazimo.
Njegovo objašnjenje za ovaj fenomen imalo je smisla. Živimo brzinom, na primer u klimatskim promenama. Ovo leto je bilo toplije nego što dugo pamtimo, letnji toplotni talasi su jači nego što se sećamo, a to nije evropski fenomen – razmere globalnih promena.
Zatim postoji drugi argument, onaj o tehnološkim promenama. Brzina kojom se razvija veštačka inteligencija prati brzinu kojom SAD i Kina razvijaju naučno-tehnološku trku, nešto što su neki mislioci nazvali "trenutak Lajka". Kao što je počela svemirska trka između SAD i Sovjetskog Saveza, kada je Sovjetski Savez poslao psa Lajku u svemir 1957. godine, smatra se da je tehnološka trka između SAD i Kine u nauci i informacionim tehnologijama već u toku.
Ova trka je najavljena, piše Mark Leonard, britanski intelektualac, u svojoj knjizi "Vreme nemira" otkako je lider Si Đinping najavio na Kongresu Komunističke partije Kine 2016. godine da bi Kina trebalo da bude jednaka američkim dostignućima u oblasti veštačke inteligencije do 2025. i da bude vodeća zemlja u 2030.
2. "Brzina", po objašnjenju gospodina Klose, treba da bude logičan razvoj argumenta, pošto imamo ubrzanje procesa sa globalnim uticajem (klimatske promene, tehnološka konkurencija kao novi hladni rat) – onda odgovorima na ove izazove potrebno je ubrzanje, zahtevaju hitnost; u ovom slučaju zahtevaju hitan slučaj na evropskom kontinentu. A, najbolja ilustracija je ruski rat u Ukrajini. Pokazalo se da je direktna pretnja evropskoj bezbednosti od strane Rusije mobilisala evropske države da brže pronađu odgovore na vizije ujedinjenja evropskog kontinenta. Kao rezultat toga, postoji više inicijativa za spoljnu i bezbednosnu politiku EU. Kao rezultat toga, to je dovelo do strateške odluke da se ponudi članstvo Ukrajini, Moldaviji i eventualno Gruziji u Evropskoj uniji, čime se definišu istočne granice EU. I, kao rezultat ove strateške odluke, dovela je do oživljavanja ideja za članstvo najmanje jedne države Zapadnog Balkana u EU do 2030. godine. I kao rezultat ove odluke, donela je upozorenje predsednice Fon der Lajen da će sledeća Evropska komisija biti sa određenim odeljenjem za proširenje.
"Brzina“, koju je definisao G.Klosa, onda bi značila da kao rezultat čitavog ovog lanca razvoja Kosovo i Srbija normalizuju odnose u, na primer, narednih dvanaest meseci. Dakle, kada deca krenu u školu u Srbiji i na Kosovu, učenici obe zemlje počinju sa jednim manje velikim problemom za svoje roditelje - nepredvidljivošću budućnosti odnosa dve zemlje.
Srbija i Kosovo 2025. godine, bez tereta međusobnih odnosa, mogli bi da usmere svoju društvenu i političku energiju na reformisanje i transformaciju svojih društava i država kako bi bili spremni za integraciju 2030. godine.
3. Ovako treba da izgleda brzina "brzine"; Evropa koja će do 2030. godine u velikoj meri odrediti svoju celinu, barem definiciju svojih granica.
Iz današnje perspektive, postoje mnoge sumnje u kapacitet ove brzine. Da se razumemo, sa Ukrajinom je teško zamisliti da će doći do vojne pobede bilo koje strane, pobede koja će okončati rat. Umesto vojnog kraja, mnogo je verovatnije privremeno primirje, koje bi onda moglo da se pretvori u produženo, nešto što se smatra trajnim. Ali takav prekid vatre ne garantuje stabilnost između Ukrajine, na kojoj god teritoriji da kontroliše, i Rusije na kojoj god teritoriji da kontroliše. A onda će doći Moldavija i Gruzija, nedovršene države zbog fizičke intervencije Rusije u njima.
Evropska "brzina" nije u interesu Rusije, i kao što je pokazala da može da ometa evropsko ujedinjenje, nastaviće da to čini, izazivajući Evropu na terenu brutalnog odnosa snaga.
Odgovor na ovu brutalnost, da se u Ukrajini brani sistem evropskih vrednosti, danas nema veliku važnost. Kolektivno kažnjavanje palestinskog naroda u Gazi od strane države Izrael nakon kolektivnog napada Hamasa na jevrejske građane Izraela 7. oktobra testiralo je evropske vrednosti i u ovom testu EU nije pokazana doslednost.
Industrijski progon žena i dece, civila muškaraca u Gazi, ostavio je većinu zemalja članica EU u stanju srama prema vrednostima na koje se ponose i za koje se zalažu.
4. E, onda dolazimo do odgovarajuće opaske date Evropskoj uniji na Bliskom istoku: pre nego što nam držite predavanja šta bi trebalo da se radi na Bliskom istoku, zašto ne popravite stvari u svojoj bašti, u Bosni i Hercegovini, u odnosima Kosova i Srbije?
Duga je lista odgovora iz prošlosti zašto se EU pokazala nesposobnom da reguliše svoje poslove, ali danas mi se čini da će morati da se suoči sa dilemom da identifikuje kolika je brzina na Zapadnom Balkanu? Jer epohalna promena kroz koju Evropa mora da prođe novom brzinom (klimatska kriza, rat tehnološko-veštačke inteligencije između Kine i evroatlantskog sveta, geopolitičko trvenje između evroatlantskog i evroazijskog sveta) znači i konsolidaciju Zapadnog Balkana kao sastavnog dela evroatlantskog sveta.
Pa, koliko je EU ozbiljna, lako je shvatiti iz malih detalja. EU godinama s pravom izjavljuje da je status kvo štetan na Zapadnom Balkanu i da se moraju izvršiti odgovarajuće promene.
To, metaforički, izjavljuju ujutru, a zatim popodne nakon što je preduzeta pozitivna akcija protiv statusa kvo – kao što je zatvaranje kancelarija srpskih institucija na Kosovu, koje su nelegalne od 12. juna 1999. – izjavljuje da se status kvo ne razbija, da se stanje zadrži takvo kakvo jeste.
Možda Kosovo, Srbija i Bosna i Hercegovina – ceo zapadni Balkan – služe EU kao "provera realnosti", test realnosti, da pokaže kolika je brzina "brzine".
Piše za Kohu: Veton Surroi, publicista i novinar
Njegovo objašnjenje za ovaj fenomen imalo je smisla. Živimo brzinom, na primer u klimatskim promenama. Ovo leto je bilo toplije nego što dugo pamtimo, letnji toplotni talasi su jači nego što se sećamo, a to nije evropski fenomen – razmere globalnih promena.
Zatim postoji drugi argument, onaj o tehnološkim promenama. Brzina kojom se razvija veštačka inteligencija prati brzinu kojom SAD i Kina razvijaju naučno-tehnološku trku, nešto što su neki mislioci nazvali "trenutak Lajka". Kao što je počela svemirska trka između SAD i Sovjetskog Saveza, kada je Sovjetski Savez poslao psa Lajku u svemir 1957. godine, smatra se da je tehnološka trka između SAD i Kine u nauci i informacionim tehnologijama već u toku.
Ova trka je najavljena, piše Mark Leonard, britanski intelektualac, u svojoj knjizi "Vreme nemira" otkako je lider Si Đinping najavio na Kongresu Komunističke partije Kine 2016. godine da bi Kina trebalo da bude jednaka američkim dostignućima u oblasti veštačke inteligencije do 2025. i da bude vodeća zemlja u 2030.
2. "Brzina", po objašnjenju gospodina Klose, treba da bude logičan razvoj argumenta, pošto imamo ubrzanje procesa sa globalnim uticajem (klimatske promene, tehnološka konkurencija kao novi hladni rat) – onda odgovorima na ove izazove potrebno je ubrzanje, zahtevaju hitnost; u ovom slučaju zahtevaju hitan slučaj na evropskom kontinentu. A, najbolja ilustracija je ruski rat u Ukrajini. Pokazalo se da je direktna pretnja evropskoj bezbednosti od strane Rusije mobilisala evropske države da brže pronađu odgovore na vizije ujedinjenja evropskog kontinenta. Kao rezultat toga, postoji više inicijativa za spoljnu i bezbednosnu politiku EU. Kao rezultat toga, to je dovelo do strateške odluke da se ponudi članstvo Ukrajini, Moldaviji i eventualno Gruziji u Evropskoj uniji, čime se definišu istočne granice EU. I, kao rezultat ove strateške odluke, dovela je do oživljavanja ideja za članstvo najmanje jedne države Zapadnog Balkana u EU do 2030. godine. I kao rezultat ove odluke, donela je upozorenje predsednice Fon der Lajen da će sledeća Evropska komisija biti sa određenim odeljenjem za proširenje.
"Brzina“, koju je definisao G.Klosa, onda bi značila da kao rezultat čitavog ovog lanca razvoja Kosovo i Srbija normalizuju odnose u, na primer, narednih dvanaest meseci. Dakle, kada deca krenu u školu u Srbiji i na Kosovu, učenici obe zemlje počinju sa jednim manje velikim problemom za svoje roditelje - nepredvidljivošću budućnosti odnosa dve zemlje.
Srbija i Kosovo 2025. godine, bez tereta međusobnih odnosa, mogli bi da usmere svoju društvenu i političku energiju na reformisanje i transformaciju svojih društava i država kako bi bili spremni za integraciju 2030. godine.
3. Ovako treba da izgleda brzina "brzine"; Evropa koja će do 2030. godine u velikoj meri odrediti svoju celinu, barem definiciju svojih granica.
Iz današnje perspektive, postoje mnoge sumnje u kapacitet ove brzine. Da se razumemo, sa Ukrajinom je teško zamisliti da će doći do vojne pobede bilo koje strane, pobede koja će okončati rat. Umesto vojnog kraja, mnogo je verovatnije privremeno primirje, koje bi onda moglo da se pretvori u produženo, nešto što se smatra trajnim. Ali takav prekid vatre ne garantuje stabilnost između Ukrajine, na kojoj god teritoriji da kontroliše, i Rusije na kojoj god teritoriji da kontroliše. A onda će doći Moldavija i Gruzija, nedovršene države zbog fizičke intervencije Rusije u njima.
Evropska "brzina" nije u interesu Rusije, i kao što je pokazala da može da ometa evropsko ujedinjenje, nastaviće da to čini, izazivajući Evropu na terenu brutalnog odnosa snaga.
Odgovor na ovu brutalnost, da se u Ukrajini brani sistem evropskih vrednosti, danas nema veliku važnost. Kolektivno kažnjavanje palestinskog naroda u Gazi od strane države Izrael nakon kolektivnog napada Hamasa na jevrejske građane Izraela 7. oktobra testiralo je evropske vrednosti i u ovom testu EU nije pokazana doslednost.
Industrijski progon žena i dece, civila muškaraca u Gazi, ostavio je većinu zemalja članica EU u stanju srama prema vrednostima na koje se ponose i za koje se zalažu.
4. E, onda dolazimo do odgovarajuće opaske date Evropskoj uniji na Bliskom istoku: pre nego što nam držite predavanja šta bi trebalo da se radi na Bliskom istoku, zašto ne popravite stvari u svojoj bašti, u Bosni i Hercegovini, u odnosima Kosova i Srbije?
Duga je lista odgovora iz prošlosti zašto se EU pokazala nesposobnom da reguliše svoje poslove, ali danas mi se čini da će morati da se suoči sa dilemom da identifikuje kolika je brzina na Zapadnom Balkanu? Jer epohalna promena kroz koju Evropa mora da prođe novom brzinom (klimatska kriza, rat tehnološko-veštačke inteligencije između Kine i evroatlantskog sveta, geopolitičko trvenje između evroatlantskog i evroazijskog sveta) znači i konsolidaciju Zapadnog Balkana kao sastavnog dela evroatlantskog sveta.
Pa, koliko je EU ozbiljna, lako je shvatiti iz malih detalja. EU godinama s pravom izjavljuje da je status kvo štetan na Zapadnom Balkanu i da se moraju izvršiti odgovarajuće promene.
To, metaforički, izjavljuju ujutru, a zatim popodne nakon što je preduzeta pozitivna akcija protiv statusa kvo – kao što je zatvaranje kancelarija srpskih institucija na Kosovu, koje su nelegalne od 12. juna 1999. – izjavljuje da se status kvo ne razbija, da se stanje zadrži takvo kakvo jeste.
Možda Kosovo, Srbija i Bosna i Hercegovina – ceo zapadni Balkan – služe EU kao "provera realnosti", test realnosti, da pokaže kolika je brzina "brzine".
Piše za Kohu: Veton Surroi, publicista i novinar
