Od kada je preuzeo vlast nad državom i strankom predsjedniku Srbije su bliski ljudi rijetko okretali leđa, a onda su se desila tri značajna ‘prebjega’.
Od kada je u svoje ruke čvrsto preuzeo vlast nad Srpskom naprednom strankom i Srbijom, Aleksandar Vučić se nije suočio sa okretanjem leđa ljudi koji su mu bili bliski. U proteklom periodu desila su se tri “prebega”, ali i činjenica da je mnogo ljudi napustilo njegov miting u Beogradu i pre nego što je svoj govor počeo. Uvek, doduše, može da krivi kišu za to, ali činjenica je da se reka ljudi “odlivala” iz centra Beograda ka autobusima.
Godinama unazad SNS je važio za stranku koju niko ne napušta, gde su svi zadovoljni i gde svako nađe sebe i po nešto za sebe. Samo jedan čovek, medijski atraktivan, napustio je SNS do ovih novih. Bio je to Vladimir Cvijan, velika nada i samog Vučića kada je njegova politička budućnost u pitanju. Cvijan se, međutim, drznuo, i najavio da će biti Vučićev protivkandidata na stranačkim izborima 2014. godine. Optužio je Vučića za samovolju, da o svemu odlučuje, da je napravio spisak za hapšenje biznismena i političara i da je SNS pretvorio u sve ono protiv čega su se borili.
Da li zbog toga kako je prošao Cvijan, godinama niko nije ni pomislio da napusti SNS ili da iznutra kritikuje nedodirljivog Vučića. Tek kada nije izabrana za ministra u Vladi Srbije, posle nekoliko uzastopnih mandata, izlazak iz SNS-a najavila je Zorana Mihajlović. Nekadašnja funkcionerka G17 sada se predstavlja kao borac za demokratiju i sve što uz to ide. Pitanje je da li bi i dalje bila “na toj liniji” da je kojim slučajem uspela da izbori još jedna mandat u kabinetu Ane Brnabić. Njen izlazak nije mnogo potresao ni SNS i Vučića.
Kao da su svi, pa i njeni doskorašnji partijski drugari, očekivali to. I dok je bila u SNS-u bila je često meta napada tvrdog naprednjačkog krila. Nije im ostajala dužna. Sada je na drugoj strani, ali i dalje bez konkretnih argumenata – i o onome šta se dešavalo u državi, i u stranci koju je verno služila sve ove godine. Odlazak nekadašnje ministarke nije Bog zna kako naudilo njenoj bivšoj stranci.
Kada je reč o izlasku Stanislave Pak, nekadašnje savetnice za medije bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića , to je već neka druga priča. Za razliku od Zorane Mihajlović i Šormaza, Stanislava Pak je pošteno protresla naprednjake, jer je, za razliku od prvo dvoje, otvoreno pričala o načinu na koji funkcioniše SNS i doskorašnji predsednik. Ono što je bio okidač za otvoreni napada njenih doskorašnjih partijskih kolega na nju jeste tvrdnja da Vučić sam uređuje medije u Srbije, određuje redosled vesti i emisija na televizijama i da ne zna kako stiže bilo šta drugo da uradi od uređivanja medija.
Sve ovo je sigurno veoma uticalo na Vučića. Tri odlaska u kratkom periodu nije baš dobro za SNS. U startu je ideja bila da, kada se povuče sa mesta predsednika SNS-a, stranku poveri tročlanom predsedništvu, ali je u poslednjem trenutku prelomio i zauzeo “čvršći” stav. Stranku je, definitivno, predao u ruke bratu Andreju, iako je formalno za predsednika SNS-a izabran Miloš Vučević, doskorašnji gradonačelnik Novog Sada i aktuelni ministar odbrane. To je, između ostalog, potvrdila Stanislava Pak, koja je to javno rekla i podsetila na višegodišnje “druženje”, povezanost i bliskost predsednikovog brata i Vučevića. Ako je neko bio na licu mesta, odnosno u Predsedništvu Srbije, bila je ona, i to ukupno pet godina. Neće biti da nije obaveštena.
U situaciji kada se svake nedelje suočava sa desetinama hiljada nezadovoljnih građana na ulicama, jasno je da to više nije ona situacija u kojoj Vučić kontroliše sve, pa i svoju partiju. Da li će se ovaj trend nastaviti videćemo, ali je jasno su i partija i on načeti.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Godinama unazad SNS je važio za stranku koju niko ne napušta, gde su svi zadovoljni i gde svako nađe sebe i po nešto za sebe. Samo jedan čovek, medijski atraktivan, napustio je SNS do ovih novih. Bio je to Vladimir Cvijan, velika nada i samog Vučića kada je njegova politička budućnost u pitanju. Cvijan se, međutim, drznuo, i najavio da će biti Vučićev protivkandidata na stranačkim izborima 2014. godine. Optužio je Vučića za samovolju, da o svemu odlučuje, da je napravio spisak za hapšenje biznismena i političara i da je SNS pretvorio u sve ono protiv čega su se borili.
Kako niko tri godine nije čuo za smrt Cvijana?
Na kraju, Cvijan nije bio protivkandidat Vučiću, koji je za predsednika SNS izabran glasovima 3.800 delegata, bez ijednog glasa protiv ili uzdržanog. Od sredine 2014. godine za Cvijana niko nije čuo. Nestao je iz javnosti. Tek 2021. godine saznalo se da je tri godine ranije preminuo. Zvanično je saopšteno da je u pitanju samoubistvo, odnosno da se utopio u Dunavu. Njegovo telo je pronađeno 5. januara 2018. godine. Do danas je ostalo nejasno kako niko nije znao za njegovu smrt tri godine.Da li zbog toga kako je prošao Cvijan, godinama niko nije ni pomislio da napusti SNS ili da iznutra kritikuje nedodirljivog Vučića. Tek kada nije izabrana za ministra u Vladi Srbije, posle nekoliko uzastopnih mandata, izlazak iz SNS-a najavila je Zorana Mihajlović. Nekadašnja funkcionerka G17 sada se predstavlja kao borac za demokratiju i sve što uz to ide. Pitanje je da li bi i dalje bila “na toj liniji” da je kojim slučajem uspela da izbori još jedna mandat u kabinetu Ane Brnabić. Njen izlazak nije mnogo potresao ni SNS i Vučića.
Kao da su svi, pa i njeni doskorašnji partijski drugari, očekivali to. I dok je bila u SNS-u bila je često meta napada tvrdog naprednjačkog krila. Nije im ostajala dužna. Sada je na drugoj strani, ali i dalje bez konkretnih argumenata – i o onome šta se dešavalo u državi, i u stranci koju je verno služila sve ove godine. Odlazak nekadašnje ministarke nije Bog zna kako naudilo njenoj bivšoj stranci.
Kako stigne išta raditit osim uređivanja medija
Nekadašnji funkcioner Demokratske stranke Srbije, još iz vremena Vojislava Koštunice, Dragan Šormaz skoro godinu unazad je kritikovao politiku SNS-a čiji je član Glavnog odbora bio do skora. U pravom smislu reči zagovornik članstva Srbije u NATO-u i u Evropskoj uniji, nije nailazio na odobravanje unutra SNS-a. Njega niko nikada nije napadao od stranačkih kolega kao što su Zoranu Mihajlović, ali bilo je jasno da solira. Na kraju, i on je napustio SNS i priključio se protestu “Srbija protiv nasilja”. Vučić je opravdanje za Šormazovo napuštanje SNS-a našao u činjenici da je tražio da bude državni sekretar u nekom od ministarstava, ali do toga nije došlo i napustio je SNS. Njegov odlazak iz SNS-a nije, takođe, mnogo poremetio stranku.Kada je reč o izlasku Stanislave Pak, nekadašnje savetnice za medije bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića , to je već neka druga priča. Za razliku od Zorane Mihajlović i Šormaza, Stanislava Pak je pošteno protresla naprednjake, jer je, za razliku od prvo dvoje, otvoreno pričala o načinu na koji funkcioniše SNS i doskorašnji predsednik. Ono što je bio okidač za otvoreni napada njenih doskorašnjih partijskih kolega na nju jeste tvrdnja da Vučić sam uređuje medije u Srbije, određuje redosled vesti i emisija na televizijama i da ne zna kako stiže bilo šta drugo da uradi od uređivanja medija.
Sve ovo je sigurno veoma uticalo na Vučića. Tri odlaska u kratkom periodu nije baš dobro za SNS. U startu je ideja bila da, kada se povuče sa mesta predsednika SNS-a, stranku poveri tročlanom predsedništvu, ali je u poslednjem trenutku prelomio i zauzeo “čvršći” stav. Stranku je, definitivno, predao u ruke bratu Andreju, iako je formalno za predsednika SNS-a izabran Miloš Vučević, doskorašnji gradonačelnik Novog Sada i aktuelni ministar odbrane. To je, između ostalog, potvrdila Stanislava Pak, koja je to javno rekla i podsetila na višegodišnje “druženje”, povezanost i bliskost predsednikovog brata i Vučevića. Ako je neko bio na licu mesta, odnosno u Predsedništvu Srbije, bila je ona, i to ukupno pet godina. Neće biti da nije obaveštena.
To više nije ona situacija u kojoj kontroliše sve
Jasno je da se radi o nameri Vučiča da se stranka stavi pod još jaču kontrolu i da je, pod čvrstom rukom, uvede u pokret za državu Srbiju ili kako će se već zvati. Iluzorno je pomisliti da će bilo ko drugi, do njega, biti na čelu tog pokreta, ali je jasno da ne želi nikakva soliranja. SNS i dalje nije doživeo udarac sličan onome kakav je Nebojša Čović, svojevremeno, zadao Slobodanu Miloševiću i Socijalističkoj partiji Srbije, ali je činjenica da su ovo presedani koji su ga načeli.U situaciji kada se svake nedelje suočava sa desetinama hiljada nezadovoljnih građana na ulicama, jasno je da to više nije ona situacija u kojoj Vučić kontroliše sve, pa i svoju partiju. Da li će se ovaj trend nastaviti videćemo, ali je jasno su i partija i on načeti.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.