Jedna od prvih konkretiziranih stvari koja je iznikla iz usmeno prihvaćenog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova jeste prihvatanje aplikacije Kosova za članstvo u Vijeće Evrope.
Jedna od prvih konkretizovanih stvari koja je iznikla iz usmeno prihvaćenog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine jeste prihvatanje aplikacije Kosova za članstvo u Savet Evrope (SE).
Dugo je ova međunarodna institucija za zaštitu ljudskih prava i sloboda odolevala želji Prištine za ravnopravnim članstvom. Bez obzira na činjenicu da je Kosovo odavno imalo većinu za svoje članstvo u SE, to se pitanje stalno odlagalo i nikada nije došlo na dnevni red. Do skora. Elem, radi se o tome da se SE pridržavao nepisanog pravila da o ovako ozbiljnoj stvari nije najmerodavniji odnos glasova u Skupštini SE, već da se mora razumeti i situacija u kojoj se našla članica SE – Srbija.
Na pitanje šta se to desilo ovoga puta i zašto je kosovski zahtev za članstvo u SE prihvaćeno, odgovor leži u obrazloženju odluke da se do ovakve odluke došlo na osnovu prihvaćenog sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine od 27. februara u Briselu, i prihvaćenog aneksa o implementaciji tog sporazuma od 18. marta u Ohridu.
Nadležni u SE su se rukovodili time da su i Beograd i Priština prihvatili predlog sporazuma, kao što je to objavio zvanični Brisel i da više nema prepreka za članstvo Kosova. Očigledno je da su i neke države članice SE glasale upravo imajući u vidu pristanak Beograda na takav sporazum u kojem u tački četiri piše da se Beograd neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Prema nekim informacijama, sledeća međunarodna organizacija koja će primiti Kosovo pod svoje svodove biće UNESCO.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić za to vreme ubeđuje građane da on nije prihvatio taj sporazum, već njegov koncept. Za to vreme, sporazum se polako primenjuje. Srbija je, doduše, glasala protiv i to je Evropska unija prihvatila k znanju, ali za sada nema nikakvih posledica po Beograd. Verovatno će tako i da ostane, jer je jasno da Srbija nema podršku za odbijanje kosovskog članstva u SE.
Srpski šef diplomatije Ivica Dačić je rekao da Srbija ima problema zbog svog principijelnog stava o teritorijalnom integritetu Ukrajine, a Kijev je na tu “odbranu” odgovorio uzdržanim glasom.
“Pogledajte koliko mi problema imamo da branimo teritorijalni integritet Ukrajine, koliko se napinjemo i glasamo svuda i pravdamo se zato što neko nas optužuje da ne podržavamo dovoljno teritorijalni integritet Ukrajine, a Ukrajina glasa uzdržano kada je reč o našem teritorijalnom integritetu. Apsolutno neprihvatljivo. Jermenija, takođe, nije bila u sali kada je bilo glasanje. Nismo očekivali takve poteze od tih zemalja”, rekao je Dačić.
Kada je reč o BiH, Dačić je optužio suseda da je svojim glasanjem “direktno učestvuje u rasturanju teritorijalnog integriteta Srbije”. U nastavku svog reagovanja, Dačić se “zahvalio” Crnoj Gori koji je glasala za prijem Kosova u SE i da će to svakako da ostavi snažne posledice po odnose dve države.
Uostalom, Srbija je prihvatila Briselski sporazum i svojim potpisom 2013. godine ukinula srpske institucije na Kosovu. Na taj način je u velikoj meri omogućila Prištini da zaokruži svoju nezavisnost. sada je navodno, spreman da menja spoljnu politiku zbog glasanja u SE.
Sa kojim pravom se Beograd ljuti na Kijev, Sarajevo, ili Podgoricu, kada je sam pristao na ono što se dešavalo u Briselu i Ohridu? Biće da je opet u pitanju još jedna u nizu predstava za sopstveni narod koja za cilj ima da se pred domaćim biračima ostavi utisak beskompromisne borbe za opstanak Kosova u sastavu Srbije. Vučić se minulih nedelja nalazi u mnogo kriznih situacija, a tek dolazi vreme još konkretnijih poteza koji će zahtevati izuzetnu političku manipulaciju sa kojom bi morao da posegne kako bi sačuvao svoj rejting.
Ovakve reakcije Beograda možemo da očekujemo i u narednim mesecima primene sporazuma o normalizaciji, jer će Vučićeva vlast morati da okrivi nekoga za situacije u kojima će se Srbija tek naći. To je, sam po sebi, najveći apsurd, jer što bi se bilo ko pravdao Srbiji za bilo kakvo glasanje ako je Beograd preuzeo na sebe takvu obavezu.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Dugo je ova međunarodna institucija za zaštitu ljudskih prava i sloboda odolevala želji Prištine za ravnopravnim članstvom. Bez obzira na činjenicu da je Kosovo odavno imalo većinu za svoje članstvo u SE, to se pitanje stalno odlagalo i nikada nije došlo na dnevni red. Do skora. Elem, radi se o tome da se SE pridržavao nepisanog pravila da o ovako ozbiljnoj stvari nije najmerodavniji odnos glasova u Skupštini SE, već da se mora razumeti i situacija u kojoj se našla članica SE – Srbija.
Na pitanje šta se to desilo ovoga puta i zašto je kosovski zahtev za članstvo u SE prihvaćeno, odgovor leži u obrazloženju odluke da se do ovakve odluke došlo na osnovu prihvaćenog sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine od 27. februara u Briselu, i prihvaćenog aneksa o implementaciji tog sporazuma od 18. marta u Ohridu.
Nadležni u SE su se rukovodili time da su i Beograd i Priština prihvatili predlog sporazuma, kao što je to objavio zvanični Brisel i da više nema prepreka za članstvo Kosova. Očigledno je da su i neke države članice SE glasale upravo imajući u vidu pristanak Beograda na takav sporazum u kojem u tački četiri piše da se Beograd neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Prema nekim informacijama, sledeća međunarodna organizacija koja će primiti Kosovo pod svoje svodove biće UNESCO.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić za to vreme ubeđuje građane da on nije prihvatio taj sporazum, već njegov koncept. Za to vreme, sporazum se polako primenjuje. Srbija je, doduše, glasala protiv i to je Evropska unija prihvatila k znanju, ali za sada nema nikakvih posledica po Beograd. Verovatno će tako i da ostane, jer je jasno da Srbija nema podršku za odbijanje kosovskog članstva u SE.
Začuđujuća reakcija
Ono što čudi, jeste reakcija zvaničnog Beograda na glasanje pojedinih članica SE. Od 46 članica 33 podržalo, sedam je bilo protiv, pet uzdržano, a jedna zemlja nije učestvovala u glasanju. Među onima koji su bili protiv, najveće iznenađenje je glasanje Mađarske, bez obzira na činjenicu da je zvanična Budimpešta priznala Kosovo kao državu. Zvanični Beograd se poprilično naljutio na pojedine države, a pre svega na Ukrajinu, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, zbog toga što su poput Slovačke i Grčke, bile uzdržane prilikom glasanja o aplikaciji Kosova.Srpski šef diplomatije Ivica Dačić je rekao da Srbija ima problema zbog svog principijelnog stava o teritorijalnom integritetu Ukrajine, a Kijev je na tu “odbranu” odgovorio uzdržanim glasom.
“Pogledajte koliko mi problema imamo da branimo teritorijalni integritet Ukrajine, koliko se napinjemo i glasamo svuda i pravdamo se zato što neko nas optužuje da ne podržavamo dovoljno teritorijalni integritet Ukrajine, a Ukrajina glasa uzdržano kada je reč o našem teritorijalnom integritetu. Apsolutno neprihvatljivo. Jermenija, takođe, nije bila u sali kada je bilo glasanje. Nismo očekivali takve poteze od tih zemalja”, rekao je Dačić.
Kada je reč o BiH, Dačić je optužio suseda da je svojim glasanjem “direktno učestvuje u rasturanju teritorijalnog integriteta Srbije”. U nastavku svog reagovanja, Dačić se “zahvalio” Crnoj Gori koji je glasala za prijem Kosova u SE i da će to svakako da ostavi snažne posledice po odnose dve države.
Najava promjena
Posle ovakvog glasanja, iz Beograda su mogle da se čuju poruke da će Srbija u značajnoj meri promeniti svoju spoljnu politiku. Tako nešto, moramo priznati, još nismo videli, ali aktuelnoj vlasti u Srbiji je mnogo lakše da okrivi sve druge neko samu sebe. Vučić je, međutim, jasno poručio da Srbija neće zbog jednog glasanja da menja odnos sa celim svetom, ali da ako neko ne poštuje teritorijalni integritet Srbije, neće ni Srbija njihov.Uostalom, Srbija je prihvatila Briselski sporazum i svojim potpisom 2013. godine ukinula srpske institucije na Kosovu. Na taj način je u velikoj meri omogućila Prištini da zaokruži svoju nezavisnost. sada je navodno, spreman da menja spoljnu politiku zbog glasanja u SE.
Sa kojim pravom se Beograd ljuti na Kijev, Sarajevo, ili Podgoricu, kada je sam pristao na ono što se dešavalo u Briselu i Ohridu? Biće da je opet u pitanju još jedna u nizu predstava za sopstveni narod koja za cilj ima da se pred domaćim biračima ostavi utisak beskompromisne borbe za opstanak Kosova u sastavu Srbije. Vučić se minulih nedelja nalazi u mnogo kriznih situacija, a tek dolazi vreme još konkretnijih poteza koji će zahtevati izuzetnu političku manipulaciju sa kojom bi morao da posegne kako bi sačuvao svoj rejting.
Ovakve reakcije Beograda možemo da očekujemo i u narednim mesecima primene sporazuma o normalizaciji, jer će Vučićeva vlast morati da okrivi nekoga za situacije u kojima će se Srbija tek naći. To je, sam po sebi, najveći apsurd, jer što bi se bilo ko pravdao Srbiji za bilo kakvo glasanje ako je Beograd preuzeo na sebe takvu obavezu.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
