Danilo Vučić, potomak srbijanskog predsjednika, ima neobično društvo za ‘primjerneog mladića’, kakvim ga predstavlja režim: riječ je hodajućim nedostacima dokaza, dilerima, huliganima…
Manje od nedelju dana trajala je medijska halabuka povodom ukazanja Danila Vučića, sina predsednika Srbije, na proslavi neustavnog praznika bh. entiteta Republika Srpska. Reakcije su bile očekivane, javnost je, preko novinara i opozicionara, zapitala šta Danilo Vučić traži u delegaciji Srbije, ali se brzo ispostavilo da je išao po pozivu predsednika RS-a Milorada Dodika, uz pripadajuće obezbeđenje (petorica naoružanih telohranitelja).
Opozicioni mediji su reagovali na protokolarni akt kojim je Ambasada Srbije u Sarajevu obavestila bh. vlasti da dolazi predsednikov sin, ali u njemu nije naveden nikakav zvaničan status Danila Vučića. Onda se zahuktalo tipično srbijansko vređanje, u kojem su najbliži saradnici predsednika Aleksandra Vučića ronili suze nad “jadnim” Danilom, naricali o napadima na predsedničku porodicu, karakterisali štampu i opoziciju kao fašističke.
Kazaće tada srbijanski predsednik da se mlađani Danilo (tada 18 godina) u tom društvu našao slučajno, primitivno menjajući teze konstatacijom da “Danilo ne navija za Partizan”, ali će se dve godine kasnije društvenim mrežama raširiti fotografija galerije razbojnika sa kojom se Vučić Danilo (20), eto slučajnosti, zatekao za stolom u Banjaluci 2020. godine, i tada proslavljajući pomenuti praznik. Bejahu tu ugledni hodajući nedostaci dokaza, huligani i pripadnici nasilničko-razbojničke skupine dilera i huligana “Janjičari”, poznatoj po zapovedništvu Aleksandra Stankovića – Saleta Mutavog, kriminalca ubijenog u tipskoj sačekuši, žrtve konkurentskog narko klana.
Na toj javnoj večeri, uz genseka Crvene zvezde Zvezdana Terzića, bila su dva predsednička sina, Danilo Vučić i Igor Dodik, a iskazano je i saborno, svesrpsko jedinstvo navijača Zvezde i Partizana, budući da su, uz Terzića, ostale zvanice, njih 12, bile vlasnici debelih krimi dosijea, huligani iz Partizanove grupe “Janjičari”. Neki od njih i slučajni poznanici Vučićevog sina iz Moskve, Aca Rošavi i Nemanja Srećković.
Ali, Danilo Vučić (24) je, kazaće predsednica Vlade Ana Brnabić, primeran mladić; njeni hvalospevi -konkurancija je oštra – kao da zasenjuju sve panegirike koje je naprednjačka elita izrekla samom predsedniku. “A Danilo je, kada je bio zaražen korona virusom, bio na Infektivnoj klinici. Tamo lekari nisu znali ko je Danilo. Verujte, ja znam tu priču. Zato što su mi pričali i znam doktorku koja je Danila lečila. Niko nije došao da kaže ‘ovo je predsednikov sin [čak ni premijerka nije kazala svojoj poznanici], treba mu poseban apartman’. Ne, Danilo je došao kao i svi ostali. Devojka je rekla da je Danilo, čim je ustao, rekao ‘ne mogu da ležim, dajte da vam pomognem nešto’. Ona je, ta devojka, doktorka, saznala da je on predsednikov sin kad je on izašao sa klinike. Žena je bila oduševljena.”
A najveći su zlikovci oni koji su se usudili da, eto, pišu o javnoj ličnosti i njenim naklonostima te prijateljima među kriminalcima: “To je brutalni fašizam s njihove strane. Ti napadi su samo bezobzirniji. To prestati neće. Ali, ja sam juče rekla: Gospodo koja dopuštate ovo, radite ovo milion puta, mi ćemo milion puta odgovoriti, jer time ne čuvamo samo Danila i čitavu porodicu Vučić, nego se borimo za normalnu i pristojnu Srbiju, u kojoj nije civilizovano da ovako gonite jednog mladog čoveka samo zato što mu je otac predsednik Srbije (…) Danilo je, jadan, tu samo kolateralna šteta i bezgranično mi ga je žao, jer je do te mere divan, vaspitan i požrtvovan mladić i svako ko ga zna, zna i to da ti napisi nemaju veze sa istinom”, odlučna je i tužna premijerka.
Tu dolazimo do razlike između Danila Vučića i Marka Miloševića, koji je, zahvaljujući preduzetničkom daru, uprkos lošem startu, uspeo da u Požarevcu otvori diskoteku “Madona”, sastajalište viđenijeg kriminogenog ološa, i “Bambi park”. Tadašnji šef Državne bezbednosti Srbije Radomir Marković (doživotna robija), jedan od ozbiljnijih srbijanskih zločinaca, vodio ga je u lov i učio da puca iz pištolja,”heklera”, pumparice. U smiraj vladavine Slobodana Miloševića, 2. maja 2000. godine, banda Marka Miloševića u Požarevcu pretukla je pripadnike antirežimskog pokreta Otpor.
Zli jezici su ga povezivali sa švercom droge, a izvesno je jedino to da je na trenizima i trkama slupao dvocifreni broj automobila. I to da je 6. oktobra pobegao u Moskvu glavom bez obzira, noseći solidnu količinu novca (govorilo se o milijardama dolara). Demonstranti su 5. oktobra demolirali parfimeriju usred Beograda, na Terazijama, ostavljajući poruku “Žali se tati!”. Možda se odnosila i na Miloševića sina. Vučić mlađi ne govori za medije, bavi se politikom, što je legitimno (odlazak u RS je politički čin), ostaje, nakon još jedne epizode u kojoj je glavni akter, loš utisak da srbijanski nerežimski mediji nisu, blago rečeno, bili dovoljno profesionalni, iako su stavovi njihovih komentatora, kao i stavovi većine sagovornika, bili tačni.
Svako, naravno, treba da odgovara samo za svoje postupke, teret koji nosi Danilo Vučić je veliki i on ne sme da snosi posledice postupaka svoga oca. Mediji će svakako pratiti ponašanje javne ličnosti, to je legitimno i profesionalno. Trebalo bi da bude i pažljivo, greške nisu dozvoljene. Utemeljeni komentari su poželjni, a dovoljna bi bila i samo istina.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Opozicioni mediji su reagovali na protokolarni akt kojim je Ambasada Srbije u Sarajevu obavestila bh. vlasti da dolazi predsednikov sin, ali u njemu nije naveden nikakav zvaničan status Danila Vučića. Onda se zahuktalo tipično srbijansko vređanje, u kojem su najbliži saradnici predsednika Aleksandra Vučića ronili suze nad “jadnim” Danilom, naricali o napadima na predsedničku porodicu, karakterisali štampu i opoziciju kao fašističke.
Slučajnost za stolom u Banjoj Luci 2020. godine
A beše u Istočnom Sarajevu prisustvo Vučića mlađeg dirljivo, kao i na ranijim fotografijama predsednikovog “deteta” (Vučić na Instagramu, ispod fotografije sa sinom: “Slikali smo se u okolini manastira Hilandar pre dva dana. Odmah posle toga krenuli su najodvratniji napadi na moje dete zato što je otišao na proslavu Dana Republike Srpske u Banja Luku i Istočno Sarajevo”). Slikao se Danilo Vučić i sa nešto manje opasnim zlikovcima, recimo na Mundijalu u Rusiji 2018. godine, gde je snimljen sa pripadnikom bande “Janjičari” Acom Rošavim. Sa njima je tada bio i Boris Karapandžić, kasnije uhapšen sa ubicama iz bande koju je predvodio Veljko Belivuk.Kazaće tada srbijanski predsednik da se mlađani Danilo (tada 18 godina) u tom društvu našao slučajno, primitivno menjajući teze konstatacijom da “Danilo ne navija za Partizan”, ali će se dve godine kasnije društvenim mrežama raširiti fotografija galerije razbojnika sa kojom se Vučić Danilo (20), eto slučajnosti, zatekao za stolom u Banjaluci 2020. godine, i tada proslavljajući pomenuti praznik. Bejahu tu ugledni hodajući nedostaci dokaza, huligani i pripadnici nasilničko-razbojničke skupine dilera i huligana “Janjičari”, poznatoj po zapovedništvu Aleksandra Stankovića – Saleta Mutavog, kriminalca ubijenog u tipskoj sačekuši, žrtve konkurentskog narko klana.
Na toj javnoj večeri, uz genseka Crvene zvezde Zvezdana Terzića, bila su dva predsednička sina, Danilo Vučić i Igor Dodik, a iskazano je i saborno, svesrpsko jedinstvo navijača Zvezde i Partizana, budući da su, uz Terzića, ostale zvanice, njih 12, bile vlasnici debelih krimi dosijea, huligani iz Partizanove grupe “Janjičari”. Neki od njih i slučajni poznanici Vučićevog sina iz Moskve, Aca Rošavi i Nemanja Srećković.
Za premijerku je ‘divan, vaspitan i požrtvovan mladić’
“Janjičari” se mogu tretirati kao režimska banda, upotrebljiva u graničnim situacijama promocije demokratije u Srbiji, o čemu svedoče njihove veze sa pravosuđem i policijom; prvi zapovednik Sale Mutavi osuđen je 2013. godine kao organizator distribucije heroina, ali mu je sud 12 puta odlagao odlazak na odsluženje kazne zbog zdravstvenih problema (zbog njih je možda sve to vreme predvodio navijačke obračune). Ubijenog vođu zamenio je svetski poznati Veljko Belivuk”, a “Janjičari” su se iskazali i prilikom predsedničke inauguracije Aleksandra Vučića, kada su se starali da nezadovoljnici ispred Skupštine Srbije ne budu glasni i bili nasilni prema novinarima. Obučavali su se, saopštiće Vojni sindikat, u vojnoj streljani, a društvo im je pravio generalni sekretar Vlade Novak Nedić.Ali, Danilo Vučić (24) je, kazaće predsednica Vlade Ana Brnabić, primeran mladić; njeni hvalospevi -konkurancija je oštra – kao da zasenjuju sve panegirike koje je naprednjačka elita izrekla samom predsedniku. “A Danilo je, kada je bio zaražen korona virusom, bio na Infektivnoj klinici. Tamo lekari nisu znali ko je Danilo. Verujte, ja znam tu priču. Zato što su mi pričali i znam doktorku koja je Danila lečila. Niko nije došao da kaže ‘ovo je predsednikov sin [čak ni premijerka nije kazala svojoj poznanici], treba mu poseban apartman’. Ne, Danilo je došao kao i svi ostali. Devojka je rekla da je Danilo, čim je ustao, rekao ‘ne mogu da ležim, dajte da vam pomognem nešto’. Ona je, ta devojka, doktorka, saznala da je on predsednikov sin kad je on izašao sa klinike. Žena je bila oduševljena.”
A najveći su zlikovci oni koji su se usudili da, eto, pišu o javnoj ličnosti i njenim naklonostima te prijateljima među kriminalcima: “To je brutalni fašizam s njihove strane. Ti napadi su samo bezobzirniji. To prestati neće. Ali, ja sam juče rekla: Gospodo koja dopuštate ovo, radite ovo milion puta, mi ćemo milion puta odgovoriti, jer time ne čuvamo samo Danila i čitavu porodicu Vučić, nego se borimo za normalnu i pristojnu Srbiju, u kojoj nije civilizovano da ovako gonite jednog mladog čoveka samo zato što mu je otac predsednik Srbije (…) Danilo je, jadan, tu samo kolateralna šteta i bezgranično mi ga je žao, jer je do te mere divan, vaspitan i požrtvovan mladić i svako ko ga zna, zna i to da ti napisi nemaju veze sa istinom”, odlučna je i tužna premijerka.
Razlike između Danila Vučića i Marka Miloševića
Po kriminogenom društvu, ali i po “struci”, Danilo Vučić unekoliko podseća na Marka Miloševića, sina nekadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Kazaće Slobodan Milošević o sinu: “Otišao je u naš rodni grad da nosi gajbe za jednu kafanu sa praznim i punim flašama, za 5.000 dinara mesečno…” Danilo Vučić ima sličan posao: “Primećeni su pripadnici stranih tajnih službi kako ga slikaju na radnom mestu. A običan je radnik, radi za platu od 500 evra”, kazaće njegov otac. A na Sajmu vina slučajno se zadržao kod štanda sinovljevih poslodavaca: “Trebalo je i moj sin da vam pomaže danas, ali se izgleda nešto ulenjio… Sine, posluži goste, daj te čaše, posluži vino…” Nije lako mladom čoveku u Beogradu sa skromnim prihodima, izazovi su veliki. A Vučić mlađi, kaže njegov otac, nema ni apartmane u Londonu, ni kafiće u Beogradu, kako priča dokona čaršija.Tu dolazimo do razlike između Danila Vučića i Marka Miloševića, koji je, zahvaljujući preduzetničkom daru, uprkos lošem startu, uspeo da u Požarevcu otvori diskoteku “Madona”, sastajalište viđenijeg kriminogenog ološa, i “Bambi park”. Tadašnji šef Državne bezbednosti Srbije Radomir Marković (doživotna robija), jedan od ozbiljnijih srbijanskih zločinaca, vodio ga je u lov i učio da puca iz pištolja,”heklera”, pumparice. U smiraj vladavine Slobodana Miloševića, 2. maja 2000. godine, banda Marka Miloševića u Požarevcu pretukla je pripadnike antirežimskog pokreta Otpor.
Zli jezici su ga povezivali sa švercom droge, a izvesno je jedino to da je na trenizima i trkama slupao dvocifreni broj automobila. I to da je 6. oktobra pobegao u Moskvu glavom bez obzira, noseći solidnu količinu novca (govorilo se o milijardama dolara). Demonstranti su 5. oktobra demolirali parfimeriju usred Beograda, na Terazijama, ostavljajući poruku “Žali se tati!”. Možda se odnosila i na Miloševića sina. Vučić mlađi ne govori za medije, bavi se politikom, što je legitimno (odlazak u RS je politički čin), ostaje, nakon još jedne epizode u kojoj je glavni akter, loš utisak da srbijanski nerežimski mediji nisu, blago rečeno, bili dovoljno profesionalni, iako su stavovi njihovih komentatora, kao i stavovi većine sagovornika, bili tačni.
Svako treba da odgovara samo za svoje postupke
Danilo Vučić nije bio član zvanične delegacije, jeste imao pratnju, ona je uobičajena i neophodna, kao što je uobičajen i akt Ambasade Srbije u Sarajevu. Bez neistine, koja je nedopustiva i unekoliko delegitimiše opravdanu pažnju, snažnije bi zvučalo sve ostalo, činjenice koje ukazuju na to da Danilo Vučić nije nikakav primeran mladić, već pripadnik sumnjivog društva koje treba izbegavati. Da nije vaspitno zapušteno dete, jer se, očito, ponaša kako ga je otac vaspitao. Između ostalog, da ne izbegava kriminalce.Svako, naravno, treba da odgovara samo za svoje postupke, teret koji nosi Danilo Vučić je veliki i on ne sme da snosi posledice postupaka svoga oca. Mediji će svakako pratiti ponašanje javne ličnosti, to je legitimno i profesionalno. Trebalo bi da bude i pažljivo, greške nisu dozvoljene. Utemeljeni komentari su poželjni, a dovoljna bi bila i samo istina.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
