‘Historijski’ govor

Svaki korak i detalj boravka predsjednika Aleksandra Vučića u New Yorku imao je za cilj slanje poruke da je Srbija ljuta na gotovo cijeli svijet.

Treba biti veoma netalentovan političar i ne pri velikoj pameti pa da u New Yorku, na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država, tokom ili po završetku Generalnog zasedanja Ujedinjenih nacija, potpisati neki dokument sa Rusijom i hvaliti se fotografijom kako jedete boršč, tradicionalno rusko nacionalno jelo. Nije ništa strašno jesti boršč, pa i u SAD-u. Taman posla. Problem je u tome što je ovaj ručak predsednik Srbije Aleksandar Vučić iskoristio da stavi tačku na “i” kada je reč o nastupu Srbije u UN-u.

Slučajno ili ne, ovaj Vučićev potez će ogromna većina shvatiti kao ozbiljnu provokaciju, bez obzira na “istorijski” govor predsednika Srbije. Šalu na stranu, Vučić, a i njegovi podanici listom, veruju da je predsednik Srbije održao istorijsku besedu za skupštinskom govornicom UN-a, da je svim svetskim liderima sasuo istinu u oči i da mnogi tako misle, ali nemaju petlju poput njega da to kažu na tako značajnom mestu.

Otišao u New York i UN da bi se svađao

Ako i dalje nećemo da se šalimo, valjalo bi napomenuti da je jedan od glavnih argumenata glavoklimača da je Vučićev govor “razvalio” taj što je njegovo izlaganje, pazite sada, na YouTube kanalu UN-a gledalo duplo više ljudi nego, na primer, nastup predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.

No, vratimo se na suštinu. I pre nego što je otišao na Generalno zasedanje UN-a, bilo je jasno da Vučić ide u New York da bi se “svađao”, a ne da bi Srbiju približio modernom svetu. Govorio je o tome da je prvi ratni sukob u Evropi bilo NATO bombardovanje tadašnje Savezne republike Jugoslavije 1999. godine, a ne ovaj u Ukrajini. Zaboravio je, slučajno ili ne, sve one ratne strahote u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i, na kraju, na Kosovu. Iskreno, malo je ličio na svog imenjaka Vulina.

Kada je video da je taj njegov govor zavredeo mlak aplauz u UN-u, e onda je u njemu proradio čuveni srpski inat kako bi se, ipak, nekako našao u centru pažnje. Njegov ministar inostranih poslova Nikola Selaković, u sred New Yorka, potpisao je neki sporazum, koji nam je predstavljen kao “Plan konsultacija”, sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovim. U danima kada se izbegava popiti kafu na istom mestu sa predstavnicima Rusije, zbog klasične agresije na Ukrajinu, koju je i Srbija osudila, Vučić šalje svog šefa diplomatije da sa Lavrovim potpiše neki međunarodni dokument. Naravno da su mnogi skočili kao opareni.

‘Istorijski’ govor i ručak s ‘čuvenim tapšačem’

Po prvi put se jasno i sve glasnije čuje poziv da se Srbiji zamrznu pregovori sa Evropskom unijom sve dok ne uvede sankcije Rusiji. Poruke su jasne i nedvosmislena – put u EU ne vodi preko Moskve. Vučić kulira, ne razume hajku koju je izazvao i kojoj se nadao. Njegovi poslušnici tvrde da se radi o osveti velikih zbog njegovog “istorijskog” govora u New Yorku. Na sve to, u jednom njujorškom bistrou, Vučić i njegov “čuveni tapšač”, ambasador Srbije u SAD-u Marko Đurić, ručaju boršč. Predsednik Srbije to objavljuje na svom Instagram nalogu, doduše uz opasku da se radi o “istočnom jelu”. Time, utisak je, zamrzava evropsku perspektivu Srbije.

Svaki korak i detalj njegovog boravka u New Yorku imao je za cilj slanje poruke da je Srbija ljuta na taj svet, da taj svet ne poštuje međunarodno pravo, da neće da uvodi sankcije Rusiji, da neće da glasa za izbacivanje Rusije iz UN-a, i da ga “boli uvo” za ulazak Srbije u EU. Da nije tako drugačije bi izgledao tok prisustva Srbije u New Yorku. Ostatak sveta je primio sve poruke k znanju.

Dok su se drugi predstavnici regiona sastajali i slikali sa predsednikom SA-a Jozefom Bidenom na prijemu koji je organizovao povodom 77. Generalnog zasedanja UN-a, Vučićev najveći domet je bio boršč u bistrou. Video se, ipak, sa zamenicom državnog sekretara SAD-a Victorijom Nuland i savetnikom predsednika SAD-a za nacionalnu bezbednost Jakeom Sulluvanom, kongresmenom u Predstavničkom domu Kongresa Erikom Swalwellom, kongresmenkom Claudijom Tenney i sa predsednicom Američko-izraelskog odbora za javne poslove AIPAC Betsy Korn.

Predsjednik protiv interesa vlastite zemlje

Bidena ovoga puta mogao je da vidi samo na Instagramu kod svojih kolega. Predsednica Kosova Vjosa Osmani, primera radi, učestvovala na zvaničnom prijemu u organizaciji predsednika SAD-a, gde se sastala i sa američkim državnim sekretarom Antonyjem Blinkenom. Ko god da je mogao, izbegavao je susret i slikanje sa njim. U trenutku kada ceo svet osuđuje Iran zbog ubistva žene koja se drznula da bude slobodna, Vučić prijateljski razgovara sa predsednikom te zemlje Ebrahimom Raisijem. Savršen tajming.

Nije nemoguće da tolika pamet i visprenost, kojom samog sebe Vučić kiti, zna nešto što niko drugi ne zna, ali valja podsetiti da je, zahvaljući tim svojim kvalitetima, predsednik Srbije svojevremeno podržao Hillary Clinton protiv Donalda Trumpa zato što je pametan. Interes Srbije je, kako on kaže, članstvo u EU. Šta li bi tek bilo i kakvu bi politiku vodio da to nije cilj, možemo samo da zamislimo. Nemoguće je da neki predsednik države toliko radi protiv interesa svoje zemlje. Srbija od Rusije ima jeftin gas, ali od EU-a ima novac, na stotine fabrika i na desetine hiljada zaposlenih u tim fabrikama.

Srbiju sada, posle Vučićevog učinka u New Yorku, ne očekuje samo zimsko smrzavanje, već i zamrzavanje pregovora sa Briselom. Ostaje nada da mu je, barem, onaj boršč prijao.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.