Dešifrovanje stava EU o inicijativi Otvoreni Balkan izgleda kao dešifrovanje Da Vinčijevog koda. Da je EU htjela, mogla bi jednostavno da kaže da podržava ovu inicijativu ili ne. Ali EU ne govori ništa od ovoga, piše u autorskom tekstu za Kohu Augustin Palokaj.
Po njegovim riječima, može se zaključiti da EU "i podržava“ i "ne podržava“ ovu inicijativu.
"Tipično za EU. Trenutno je najbliže shvatanje istine da EU nije za inicijativu "Otvoreni Balkan“, uprkos stavovima komesara Olivera Verhelyja koji je podržava", smatra Palokaj i ističe da diplomate treba da budu vješte u izražavanju svojih stavova kada ih pitaju o nečemu delikatnom.
"Ne treba da govore direktno, već "na rolnice“, kako narod kaže. Kada je britanski diplomata, na ceremoniji promocije piva u jednoj mediteranskoj zemlji, upitan "koliko je naše pivo dobro“, odgovorio je: Imate jako dobra vina“. Nije ih uvredio, ali je izneo mišljenje da ne voli pivo. Jer pitanje uopšte nije bilo o vinima. Na albanskom na ovo kažu: Ja za hrastove, a ti za metle. Ovako danas izgledaju odgovori zvaničnika EU na jednostavno pitanje da li Evropska unija podržava inicijativu "Otvoreni Balkan”, dodao je dopisnik Kohe.
Svima koji su pratili rad EU jasno je da EU ne podržava ovu inicijativu, ističe Palokaj.
Njegov tekst dalje prenosimo u cjelosti.
"EU smatra da se radi o "otmici" stvari koje su se već radile kroz druge regionalne inicijative. Kao i da je to izraz ličnog nezadovoljstva i razočarenja premijera Albanije Edija Rame i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića. EU smatra da je to nepotrebno umnožavanje procesa i, prije svega, da nije inkluzivno, jer ne samo simbolički, već i sadržajno više ide u prilog nekim državama, a manje nekim drugim državama.
Ali EU nikada ne može jasno reći da je protiv ove ideje.
Prvo zato što EU nije i ne može biti protiv nijedne ideje koja ima za cilj regionalnu saradnju.
Drugo, zato što među državama EU, kao i za mnoge druge stvari, nema jedinstva u stavovima.
Dovoljno je da Njemačka, na primer, bude protiv, ali Mađarska za (što jeste) da nema zvaničan stav EU.
To najbolje znamo iz naših stavova o statusu Kosova. Kosovo su priznale 22 od 27 država članica, ali pošto ga ostalih 5 nije priznalo, EU ima „neutralan stav“ o statusu Kosova, ili još gore, „nema stav“ o njegovom statusu.
Shodno tome, Kosovo kao država za EU ne postoji. To dovodi do toga da EU, kao i u mnogim drugim stvarima, koristi jezičke akrobacije kako ne bi prejudicirala „stavu država članica o statusu”.
Dakle, oni govore o "šest partnera“ na Zapadnom Balkanu, ne pominju države, jer za njih Kosovo nije država.
Dešifrovanje stava EU o inicijativi "Otvoreni Balkan" izgleda kao dešifrovanje Da Vinčijevog koda. Ako EU želi, može jednostavno da kaže da podržava ovu inicijativu ili ne. Ali on ne govori ništa od ovoga. Dakle, može se zaključiti da ona „ili podržava“ ili „ne podržava“ ovu inicijativu. Tipično za EU. U ovom trenutku, najbliže shvatanje istine je da EU nije za inicijativu „Otvoreni Balkan“, uprkos stavovima komesara Olivra Verhelyja koji je podržava.
Ovako je portparol Evropske komisije za pitanja proširenja odgovorio na jednostavno pitanje „Da li je zvanični stav EU da podržava inicijativu „Otvoreni Balkan“? Kao što je često slučaj, pitanje se ignoriše:
Regionalna integracija, zasnovana na pravilima EU je zaista inkluzivna. To može doneti koristi Balkanu i Evropskoj uniji. Zato je EU toliko stalo do regionalne saradnje", odgovorio je Varhelye.
Pitanje uopšte nije bilo o regionalnoj saradnji. Bila je to formalna inicijativa sa tačnim imenom.
Zatim je drugi odgovor: "Nedostatak napretka u implementaciji zajedničkog evropskog tržišta omeo je neke važne pogodnosti, posebno za preduzeća, investitore i potrošače".
Ovdje se nije radilo o zajedničkom regionalnom tržištu, već o inicijativi „Otvoreni Balkan“.
Protivnici inicijative „Otvoreni Balkan” pozvani su na „zajedničko regionalno tržište”. Čak se i takav odgovor može protumačiti kao protivljenje „Otvorenom Balkanu“.
Zatim, u odgovoru EU, koji su sa sigurnošću pripremili saradnici komesara Verhelyja, dakle ne mogu biti protiv njegovih stavova, ali s druge strane ne može biti potpuno isto, kaže se: „Pozdravljamo učesnike. Posvećeni su promovisanju povećane regionalne integracije. Opet, spremnost je dobrodošla, a ne inicijativa".
„Ostaje jasno da najveće koristi dolaze kada ih ima šest. Lideri Zapadnog Balkana treba da ostvare napredak u implementaciji zajedničkog regionalnog tržišta, postavljenog na Samitu u Sofiji 2020. godine, uz konstruktivnu posvećenost svih strana. Ovo je važno da bi se ostvarile pune prednosti regionalne integracije, kako bi se što bolje iskoristile investicije iz ekonomskog i investicionog plana i bolje povezao ceo region sa jedinstvenim tržištem EU".
Opet gomila dobrih riječi, ali nemaju veze sa pitanjem „Da li EU podržava ’Otvoreni Balkan’.
I ovdje se mogu naći dijelovi koji mogu poslužiti kao argumenti da je EU protiv „Otvorenog Balkana“. Zato što se govori o „šestorici“, a u ovoj inicijativi su sada samo tri „partnera“. Ponovo se ističe da bi prioritet trebalo da bude zajedničko regionalno tržište a ne „Otvoreni Balkan“.
Na kraju odgovora, ne osvrćući se ni na jedan dio na jednostavno pitanje „Da li EU podržava inicijativu 'Otvoreni Balkan'?“ kaže: „EU će nastaviti da podržava Savjet za regionalnu saradnju, CEFTA-u, Transportnu zajednicu i energetiku u stvaranju koristi za ceo Zapadni Balkan i šire kroz povećanu regionalnu saradnju”.
Opet ni riječi podrške „Otvorenom Balkanu“, što je bilo jednostavno pitanje novinara. To je kao da pitate „Volite li naše pivo“ a da odgovorite „Volimo naša vina, rakiju, sok od breskve i ajvar“.
Da EU zvanično podržava inicijativu „Otvoreni Balkan“ tumačenje je koje su nametnuli premijer Albanije Edi Rama i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, koristeći javno izraženu podršku komesara za proširenje Olivera Verhelyja. Ako bi se neko pitao: „Zar Verhelji ne govori u ime cijele EU?“, jednostavan odgovor je ne.
U ime EU, u pitanjima spoljne politike, govori samo Savjet EU i to samo kada ima jedinstven stav.
Možda EU podržava, a možda ne inicijativu „Otvoreni Balkan“. Ovo još ne znamo. Ali znamo da Kosovo nema konsenzus ni o jednoj temi, osim što nije dio ove inicijative. Zato što Kosovo zna da postoji trik iz Srbije. Mediji su čak upali u zamku učesnika, pišući da je predsjednik Srbije Aleksandar Vujić pozvao Kosovo da se pridruži ovoj inicijativi. Nikada nije pomenuo „Kosovo“, već samo „Prištinu“ ili „vlasti u Prištini“. Ovu inicijativu koristi da dokaže da "svi možemo da trgujemo i sarađujemo", dok je za nesuglasice oko statusa "u pitanju dijalog".
Što se tiče stavova Albanije o Kosovu, oni su možda zabrinuti, ali nemaju šta da rade. Albanija je suverena država. Čak su i protesti Salija Berishe bili više protiv Edija Rame nego protiv inicijative.
Kosovo vidi koliko prepreka Srbija postavlja čak i u formalnim, zvaničnim inicijativama koje podržava i finansira čak i EU, kad god Kosovo pokuša da u njima učestvuje kao ravnopravna država. Jedina inicijativa u kojoj Kosovo učestvuje kao država je Berlinski proces. Dakle, Srbija želi da ima još jednu inicijativu tamo gdje nema Njemačke i Francuske i gdje bez posljedica može da spreči tretman Kosova kao države, zaključio je Palokaj.
Izvor: Koha ditore/Kosovoonline
"Tipično za EU. Trenutno je najbliže shvatanje istine da EU nije za inicijativu "Otvoreni Balkan“, uprkos stavovima komesara Olivera Verhelyja koji je podržava", smatra Palokaj i ističe da diplomate treba da budu vješte u izražavanju svojih stavova kada ih pitaju o nečemu delikatnom.
"Ne treba da govore direktno, već "na rolnice“, kako narod kaže. Kada je britanski diplomata, na ceremoniji promocije piva u jednoj mediteranskoj zemlji, upitan "koliko je naše pivo dobro“, odgovorio je: Imate jako dobra vina“. Nije ih uvredio, ali je izneo mišljenje da ne voli pivo. Jer pitanje uopšte nije bilo o vinima. Na albanskom na ovo kažu: Ja za hrastove, a ti za metle. Ovako danas izgledaju odgovori zvaničnika EU na jednostavno pitanje da li Evropska unija podržava inicijativu "Otvoreni Balkan”, dodao je dopisnik Kohe.
Svima koji su pratili rad EU jasno je da EU ne podržava ovu inicijativu, ističe Palokaj.
Njegov tekst dalje prenosimo u cjelosti.
"EU smatra da se radi o "otmici" stvari koje su se već radile kroz druge regionalne inicijative. Kao i da je to izraz ličnog nezadovoljstva i razočarenja premijera Albanije Edija Rame i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića. EU smatra da je to nepotrebno umnožavanje procesa i, prije svega, da nije inkluzivno, jer ne samo simbolički, već i sadržajno više ide u prilog nekim državama, a manje nekim drugim državama.
Ali EU nikada ne može jasno reći da je protiv ove ideje.
Prvo zato što EU nije i ne može biti protiv nijedne ideje koja ima za cilj regionalnu saradnju.
Drugo, zato što među državama EU, kao i za mnoge druge stvari, nema jedinstva u stavovima.
Dovoljno je da Njemačka, na primer, bude protiv, ali Mađarska za (što jeste) da nema zvaničan stav EU.
To najbolje znamo iz naših stavova o statusu Kosova. Kosovo su priznale 22 od 27 država članica, ali pošto ga ostalih 5 nije priznalo, EU ima „neutralan stav“ o statusu Kosova, ili još gore, „nema stav“ o njegovom statusu.
Shodno tome, Kosovo kao država za EU ne postoji. To dovodi do toga da EU, kao i u mnogim drugim stvarima, koristi jezičke akrobacije kako ne bi prejudicirala „stavu država članica o statusu”.
Dakle, oni govore o "šest partnera“ na Zapadnom Balkanu, ne pominju države, jer za njih Kosovo nije država.
Dešifrovanje stava EU o inicijativi "Otvoreni Balkan" izgleda kao dešifrovanje Da Vinčijevog koda. Ako EU želi, može jednostavno da kaže da podržava ovu inicijativu ili ne. Ali on ne govori ništa od ovoga. Dakle, može se zaključiti da ona „ili podržava“ ili „ne podržava“ ovu inicijativu. Tipično za EU. U ovom trenutku, najbliže shvatanje istine je da EU nije za inicijativu „Otvoreni Balkan“, uprkos stavovima komesara Olivra Verhelyja koji je podržava.
Ovako je portparol Evropske komisije za pitanja proširenja odgovorio na jednostavno pitanje „Da li je zvanični stav EU da podržava inicijativu „Otvoreni Balkan“? Kao što je često slučaj, pitanje se ignoriše:
Regionalna integracija, zasnovana na pravilima EU je zaista inkluzivna. To može doneti koristi Balkanu i Evropskoj uniji. Zato je EU toliko stalo do regionalne saradnje", odgovorio je Varhelye.
Pitanje uopšte nije bilo o regionalnoj saradnji. Bila je to formalna inicijativa sa tačnim imenom.
Zatim je drugi odgovor: "Nedostatak napretka u implementaciji zajedničkog evropskog tržišta omeo je neke važne pogodnosti, posebno za preduzeća, investitore i potrošače".
Ovdje se nije radilo o zajedničkom regionalnom tržištu, već o inicijativi „Otvoreni Balkan“.
Protivnici inicijative „Otvoreni Balkan” pozvani su na „zajedničko regionalno tržište”. Čak se i takav odgovor može protumačiti kao protivljenje „Otvorenom Balkanu“.
Zatim, u odgovoru EU, koji su sa sigurnošću pripremili saradnici komesara Verhelyja, dakle ne mogu biti protiv njegovih stavova, ali s druge strane ne može biti potpuno isto, kaže se: „Pozdravljamo učesnike. Posvećeni su promovisanju povećane regionalne integracije. Opet, spremnost je dobrodošla, a ne inicijativa".
„Ostaje jasno da najveće koristi dolaze kada ih ima šest. Lideri Zapadnog Balkana treba da ostvare napredak u implementaciji zajedničkog regionalnog tržišta, postavljenog na Samitu u Sofiji 2020. godine, uz konstruktivnu posvećenost svih strana. Ovo je važno da bi se ostvarile pune prednosti regionalne integracije, kako bi se što bolje iskoristile investicije iz ekonomskog i investicionog plana i bolje povezao ceo region sa jedinstvenim tržištem EU".
Opet gomila dobrih riječi, ali nemaju veze sa pitanjem „Da li EU podržava ’Otvoreni Balkan’.
I ovdje se mogu naći dijelovi koji mogu poslužiti kao argumenti da je EU protiv „Otvorenog Balkana“. Zato što se govori o „šestorici“, a u ovoj inicijativi su sada samo tri „partnera“. Ponovo se ističe da bi prioritet trebalo da bude zajedničko regionalno tržište a ne „Otvoreni Balkan“.
Na kraju odgovora, ne osvrćući se ni na jedan dio na jednostavno pitanje „Da li EU podržava inicijativu 'Otvoreni Balkan'?“ kaže: „EU će nastaviti da podržava Savjet za regionalnu saradnju, CEFTA-u, Transportnu zajednicu i energetiku u stvaranju koristi za ceo Zapadni Balkan i šire kroz povećanu regionalnu saradnju”.
Opet ni riječi podrške „Otvorenom Balkanu“, što je bilo jednostavno pitanje novinara. To je kao da pitate „Volite li naše pivo“ a da odgovorite „Volimo naša vina, rakiju, sok od breskve i ajvar“.
Da EU zvanično podržava inicijativu „Otvoreni Balkan“ tumačenje je koje su nametnuli premijer Albanije Edi Rama i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, koristeći javno izraženu podršku komesara za proširenje Olivera Verhelyja. Ako bi se neko pitao: „Zar Verhelji ne govori u ime cijele EU?“, jednostavan odgovor je ne.
U ime EU, u pitanjima spoljne politike, govori samo Savjet EU i to samo kada ima jedinstven stav.
Možda EU podržava, a možda ne inicijativu „Otvoreni Balkan“. Ovo još ne znamo. Ali znamo da Kosovo nema konsenzus ni o jednoj temi, osim što nije dio ove inicijative. Zato što Kosovo zna da postoji trik iz Srbije. Mediji su čak upali u zamku učesnika, pišući da je predsjednik Srbije Aleksandar Vujić pozvao Kosovo da se pridruži ovoj inicijativi. Nikada nije pomenuo „Kosovo“, već samo „Prištinu“ ili „vlasti u Prištini“. Ovu inicijativu koristi da dokaže da "svi možemo da trgujemo i sarađujemo", dok je za nesuglasice oko statusa "u pitanju dijalog".
Što se tiče stavova Albanije o Kosovu, oni su možda zabrinuti, ali nemaju šta da rade. Albanija je suverena država. Čak su i protesti Salija Berishe bili više protiv Edija Rame nego protiv inicijative.
Kosovo vidi koliko prepreka Srbija postavlja čak i u formalnim, zvaničnim inicijativama koje podržava i finansira čak i EU, kad god Kosovo pokuša da u njima učestvuje kao ravnopravna država. Jedina inicijativa u kojoj Kosovo učestvuje kao država je Berlinski proces. Dakle, Srbija želi da ima još jednu inicijativu tamo gdje nema Njemačke i Francuske i gdje bez posljedica može da spreči tretman Kosova kao države, zaključio je Palokaj.
Izvor: Koha ditore/Kosovoonline
