“Nama sirotinji sreća je promenljiva, a nesreća konstanta.”
Ove reči makedonskog pisca Petre M Andreevskog u romanu Pirej za stanje prosečnog Makedonca na početku prošlog stoljeća, na žalost, aktualne su i dan–danas. Stvari na jugu Balkana se nisu mnogo promijenile ni nakon jednog veka. Nesreća i tragedija u Makedoniji su konstanta.
U petak su u Makedoniji donesena tela 45 poginulih u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na autoputu u Bugarskoj, kada se makedonski autobus zapalio. Samo sedmero od 52 putnika je preživjelo, a među žrtvama je bilo i 12 djece. Bilo je i ideja da se tragediji doda i patološka dimenzija, te da mediji direktno prenose sprovod nastradalih, ali su na kraju ipak uslišene molbe rodbine da im se ostavi malo privatnosti u njihovoj tuzi.
Ma kako bile velike tragedije, dosad nitko nije odgovarao za nepoštovanje propisa i dovođenje u rizik života desetine putnika.
Prije izvesnog vremena desila se velika saobraćajna nesreća na autoputu Skoplje-Tetovo, kada je tehnički neispravan autobus izletio sa ceste, 15 ljudi je poginulo na licu mjesta, a desetine je bilo povrijeđenih. Epiloga još uvijek nema, stvar je zaglavljena po sudskim lavirintima. Ono što se znalo još na početku je to da je tehničku kontrolu za ispravnost autobusa vršila ista firma koja prevozi putnike, odnosno da ne postoji realna kontrola za tehničku ispravnost autobusa.
U poslednjem slučaju sa autobusom koji se zapalio na autocesti u Bugarskoj, šokantni podatak je da autobus nije imao licencu za izlazak iz Makedonije. Sasvim je nejasno kako je bez licence putovao čak do Istanbula, kako je uspio proći makedonsku carinu bez dokumentacije i kako ga je bugarska država pustila da uđe na njenoj teritoriji. Pri tome, autobus bez licence je putovao stalno, tako da je sasvim opravdana sumnja da se radi o korupciji državnih organa nadležnih da sprovode kontrolu.
A ovih dana je javnost bila dopunski šokirana. Osuđeni kriminalac za reket Zoran Milevski -Kičeec je preticajući sa velikom brzinom na punu traku izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je jedna osoba poginula, a sedmoro je bilo povrijeđeno. To je učinio dok je odsluživao zatvorsku kaznu za reketiranje, ali je bio pušten iz zatvora sa nekakvom potvrdom da je teški srčani bolesnik- što je naravno farsa, uzimajući u obzir da ja sjeo za volanom i bahato vozio na cesti Ohrid-Skoplje.
U međuvremenu, osuđenik se nagodio sa tužilaštvom i, iako potpuno kriv za prometnu nesreću, dobio je samo 6 mjeseci zatvora. Jer to cijena ljudskog života? Bes javnosti se izlio na socijalnim mrežama, i ostalo je na tome. Ljudi su pomireni da se okoreli kriminalci mogu nagoditi za tužilaštvom i dobijaju male kazne čak i kada se radi o ljudskim životima, dok za običnu sirotinju sleduju drakonske kazne za sitne prekršaje. Poster te nepravde koja je postala trademark makedonskog pravosuđa je izvesni siromah iz grada Veles, koji je dobio tri godine zatvora zato što je, dok je bio gladan, ukrao ćevape!
Javnost je oguglala na inflaciju ljudskih života. Prije nekoliko godina kada su pušteni u javnost prisluškivani razgovori političara, u kojim su sudijama naručivane presude kao konobarima u kafani, ljudi su bili zaprepašćeni. Bilo im je svega dosta, pa su izašli na ulice protestujući pod parolom “Nema pravde, nema mira”. Tako se dogodila makedonska “šarena revolucija”. Demonstranti su u znak revolta prskali makedonske korumpirane institucije. To je bio glavni triger i za promenu vlade. Epilog svega toga je da ima mira, ali ne i pravde.
Šarena revolucija je ubrzo bila iskompromitovana. Neki od njenih vođa su postali političari. Specijalno tužilaštvo koje je vodila istražiteljica Katica Janeva, samo sebe je iskompromitovalo, pošto je lično Janeva trgovala sa pritvorima i presudama. Ubrzo je bila uhvaćena u reketiranju biznismena i na kraju je i sama završila u zatvoru. Kompromitovano specijalno javno tužilaštvo je zvanično ukinuto. Ideja da se u Makedoniji može doći do pravde je ukinuta nezvanično.
Ove reči makedonskog pisca Petre M Andreevskog u romanu Pirej za stanje prosečnog Makedonca na početku prošlog stoljeća, na žalost, aktualne su i dan–danas. Stvari na jugu Balkana se nisu mnogo promijenile ni nakon jednog veka. Nesreća i tragedija u Makedoniji su konstanta.
U petak su u Makedoniji donesena tela 45 poginulih u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na autoputu u Bugarskoj, kada se makedonski autobus zapalio. Samo sedmero od 52 putnika je preživjelo, a među žrtvama je bilo i 12 djece. Bilo je i ideja da se tragediji doda i patološka dimenzija, te da mediji direktno prenose sprovod nastradalih, ali su na kraju ipak uslišene molbe rodbine da im se ostavi malo privatnosti u njihovoj tuzi.
Ma kako bile velike tragedije, dosad nitko nije odgovarao za nepoštovanje propisa i dovođenje u rizik života desetine putnika.
Prije izvesnog vremena desila se velika saobraćajna nesreća na autoputu Skoplje-Tetovo, kada je tehnički neispravan autobus izletio sa ceste, 15 ljudi je poginulo na licu mjesta, a desetine je bilo povrijeđenih. Epiloga još uvijek nema, stvar je zaglavljena po sudskim lavirintima. Ono što se znalo još na početku je to da je tehničku kontrolu za ispravnost autobusa vršila ista firma koja prevozi putnike, odnosno da ne postoji realna kontrola za tehničku ispravnost autobusa.
U poslednjem slučaju sa autobusom koji se zapalio na autocesti u Bugarskoj, šokantni podatak je da autobus nije imao licencu za izlazak iz Makedonije. Sasvim je nejasno kako je bez licence putovao čak do Istanbula, kako je uspio proći makedonsku carinu bez dokumentacije i kako ga je bugarska država pustila da uđe na njenoj teritoriji. Pri tome, autobus bez licence je putovao stalno, tako da je sasvim opravdana sumnja da se radi o korupciji državnih organa nadležnih da sprovode kontrolu.
Devalvacija ljudskog života
Ljudski život je u Makedoniji strahovito devalvirao. Prije tri meseca se zapalila modularna bolnica u Tetovu. U nesreći su živi izgoreli 15 ljudi. Nakon nekoliko dana ministar zdravlja Venko Filipče, i direktor tetovske bolnice ponudili su ostavke zbog moralne odgovornosti za tragediju, ali premijer Zaev nije prihvatio ostavke, pošto je istraga utvrdila da se nije radilo o propustima institucija, već se zapetljala oko dovoda struje.A ovih dana je javnost bila dopunski šokirana. Osuđeni kriminalac za reket Zoran Milevski -Kičeec je preticajući sa velikom brzinom na punu traku izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je jedna osoba poginula, a sedmoro je bilo povrijeđeno. To je učinio dok je odsluživao zatvorsku kaznu za reketiranje, ali je bio pušten iz zatvora sa nekakvom potvrdom da je teški srčani bolesnik- što je naravno farsa, uzimajući u obzir da ja sjeo za volanom i bahato vozio na cesti Ohrid-Skoplje.
U međuvremenu, osuđenik se nagodio sa tužilaštvom i, iako potpuno kriv za prometnu nesreću, dobio je samo 6 mjeseci zatvora. Jer to cijena ljudskog života? Bes javnosti se izlio na socijalnim mrežama, i ostalo je na tome. Ljudi su pomireni da se okoreli kriminalci mogu nagoditi za tužilaštvom i dobijaju male kazne čak i kada se radi o ljudskim životima, dok za običnu sirotinju sleduju drakonske kazne za sitne prekršaje. Poster te nepravde koja je postala trademark makedonskog pravosuđa je izvesni siromah iz grada Veles, koji je dobio tri godine zatvora zato što je, dok je bio gladan, ukrao ćevape!
Javnost je oguglala na inflaciju ljudskih života. Prije nekoliko godina kada su pušteni u javnost prisluškivani razgovori političara, u kojim su sudijama naručivane presude kao konobarima u kafani, ljudi su bili zaprepašćeni. Bilo im je svega dosta, pa su izašli na ulice protestujući pod parolom “Nema pravde, nema mira”. Tako se dogodila makedonska “šarena revolucija”. Demonstranti su u znak revolta prskali makedonske korumpirane institucije. To je bio glavni triger i za promenu vlade. Epilog svega toga je da ima mira, ali ne i pravde.
Šarena revolucija je ubrzo bila iskompromitovana. Neki od njenih vođa su postali političari. Specijalno tužilaštvo koje je vodila istražiteljica Katica Janeva, samo sebe je iskompromitovalo, pošto je lično Janeva trgovala sa pritvorima i presudama. Ubrzo je bila uhvaćena u reketiranju biznismena i na kraju je i sama završila u zatvoru. Kompromitovano specijalno javno tužilaštvo je zvanično ukinuto. Ideja da se u Makedoniji može doći do pravde je ukinuta nezvanično.
