Da li je Albin Kurti ponizio specijalne policijske jedinice ROSU i KFOR-u predao suverenitet na sjeveru Kosova, kako ga optužuje dio kosovske javnosti i opozicija, ili je, pak, dogovorom u Briselu, prema sopstvenom tumačenju odigranog sastanka predstavnika Beograda i Prištine i postizanja sporazuma o registarskim tablicama počela „era privikavanja Srbije na reciprocitet“, pitanje je koje i u Srbiji nailazi na različite odgovore.
Razumije se, u zavisnosti od interesa, koji, sa pozicija političkih aktera, ne uzima u obzir obične, siromašne i obespravljene ljude čijim sudbinama i životima manipulišu sa ciljem opstanka ili dolaska na vlast. Aleksandar Vučić, zapravo vođa i organizator blokada graničnih prijelaza, sa manirima vladara koji isturaju sopstveni narod da brani interese politike koju vode, pa im uvode radne obaveze da budu na prvoj liniji fronta obračuna i mogućih opasnih sukoba, oči u oči sa dugim cijevima, razumije se da kaže da je pobjednik u ovoj višenedjeljnoj krizi.
Opozicija, pretendenti dolaska na vlast i smijene Vučića, s druge strane, optužuju ga da je odavno prodao Kosovo i da je cijela situacija zapravo lažna predstava za narod sa ciljem skrivanja i neshvatanja priznanja, zapravo, odavno nezavisne države. Uznemirujuće djeluju, a kako bi i drugačije, dijelovale riječi portparola Slobodana Miloševića i najbližeg saradnika Aleksandra Vučića – Ivice Dačića – koji, tumačeći aktuelnu krizu i postizanje sporazuma u Briselu, kaže da bi Srbija odvela vojsku na Kosovu, ali da to nije realno sa stanovišta cilja pokoravanja tamošnjih građana i zauzimanja teritorije.
O podudarnosti vrijednosti i shvatanja krize portparola i protagonista ratno zločinačke politike devedesetih, Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja, koji danas u svojim rukama nose cjelokupnu moć i kontrolu nad svim polugama sistema, sa najglasnijim opozicionim glasovima, govorio je u petak i sam Dačić. On je naveo da ovdje kod nas „ima ljudi koji pokušavaju da se bave politikom i stalno vrše podstrekivanje ljudi koji su na vlasti, prije svega Aleksandra Vučića, u stilu šta čekate, što ne uđe vojska na Kosovu, što ovo, što ono, uz tezu Rusija će da pomogne“.
– Ja mogu jednu sigurnu stvar da kažem – nikakve vojne pomoći ne bi bilo. To se nikad nije desilo niti će se desiti. To nije realno. Možemo da imamo veliku političku podršku, ali da će neko vojno da se angažuje nije realno – rekao je „poraženi“ Dačić.
Možda postoji nada da će jednog dana građani i Srbije i Kosova postići stepen saglasnosti o tome koliko ih je saglasnost vladajućih, provilegovanih i, prvenstveno, bogatih elita, koštala i da će ih zajednički poslati na smetlište historije.
Opozicija, pretendenti dolaska na vlast i smijene Vučića, s druge strane, optužuju ga da je odavno prodao Kosovo i da je cijela situacija zapravo lažna predstava za narod sa ciljem skrivanja i neshvatanja priznanja, zapravo, odavno nezavisne države. Uznemirujuće djeluju, a kako bi i drugačije, dijelovale riječi portparola Slobodana Miloševića i najbližeg saradnika Aleksandra Vučića – Ivice Dačića – koji, tumačeći aktuelnu krizu i postizanje sporazuma u Briselu, kaže da bi Srbija odvela vojsku na Kosovu, ali da to nije realno sa stanovišta cilja pokoravanja tamošnjih građana i zauzimanja teritorije.
O podudarnosti vrijednosti i shvatanja krize portparola i protagonista ratno zločinačke politike devedesetih, Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja, koji danas u svojim rukama nose cjelokupnu moć i kontrolu nad svim polugama sistema, sa najglasnijim opozicionim glasovima, govorio je u petak i sam Dačić. On je naveo da ovdje kod nas „ima ljudi koji pokušavaju da se bave politikom i stalno vrše podstrekivanje ljudi koji su na vlasti, prije svega Aleksandra Vučića, u stilu šta čekate, što ne uđe vojska na Kosovu, što ovo, što ono, uz tezu Rusija će da pomogne“.
– Ja mogu jednu sigurnu stvar da kažem – nikakve vojne pomoći ne bi bilo. To se nikad nije desilo niti će se desiti. To nije realno. Možemo da imamo veliku političku podršku, ali da će neko vojno da se angažuje nije realno – rekao je „poraženi“ Dačić.
Možda postoji nada da će jednog dana građani i Srbije i Kosova postići stepen saglasnosti o tome koliko ih je saglasnost vladajućih, provilegovanih i, prvenstveno, bogatih elita, koštala i da će ih zajednički poslati na smetlište historije.
