Gotovo da je nejasno ko koga na sjeveru Kosova blokira i ko kome onemogućava slobodu kretanja, pa građanima ostaje da pješače kilometrima – i sve to zbog tablica.
"Znaš da imaš podebelo iskustvo na Kosovu kada uspeš da osetiš kada je vreme za skidanje tablica. Praktično lokalac“, poručila mi je koleginica sa severa Kosova kada sam je pitao koje tablice je najsigurnije da imam na severu.
Saobraćajne tablice dugo su već simbol kako funkcioniše država, kako god se ona zvala, na severu Kosova.
Pre gotovo 10 godina sa kolegama iz Zagreba snimali smo Olivera Ivanovića. Nakon izjave, uz kafu smo pričali o tome kako smo primetili da je puno automobila na ulicama Severne Mitrovice, koja se tada još uvek zvala Kosovska Mitrovica, bez ikakvih tablica ili čak sa onima koje još uvek imaju petokraku ispred brojeva.
Pitao nas je: "A vi ste skinuli tablice?“
Začuđeno nas je pogledao kada smo rekli da tablice sa šahovnicom još uvek stoje na automobilu, parkiranom u centru grada. Nakon tog prijatnog razgovora sa Oliverom, kakvi su gotovo svi bili sa njim, tablice smo skinuli, a kolege su to ovekovečile fotoaparatom.
Upravo te – srpske ili neutralne – više ne smeju da se koriste na Kosovu. Za one koji su pratili dešavanja, ništa čudno niti iznenađujuće. Kosovski premijer Albin Kurti još od prvog mandata najavljuje uvođenje reciprociteta. Ako žitelji Kosova, kaže, već godinama uredno, uglavnom na prelazu Merdare, menjaju tablice za srpske probne zašto to ne bi radili i građani Srbije kada ulaze na Kosovo.
Ako to oni nama čine zašto ne bi i mi njima, logika je premijera Kurtija… I to kada ističe sporazum iz Brisela o slobodnom kretanju i statusno neutralnim tablicama.
Blokiraju saobraćaj kod prelaza Jarinje i Brnjak, prelaza koje koriste gotovo isključivo Srbi sa severa Kosova. Koriste se i za dopremanje namirnica i dinara na sever.
Kurti pre svega toga šalje specijalce na sever. Oni ostaju blokirani na prelazima i zato se smenjuju tako što se pribijaju pored kamiona koji blokiraju saobraćaj. Prvih dana su im lokalni Srbi, koji se u smenama menjaju na blokadi, vikali „Uaaa!! i zviždali. Poslednjih dana smene kosovskih specijalaca prolaze u tišini. Kao da su svi već umorni od pat pozicije.
Gotovo da je nejasno ko koga blokira i ko kome onemogućava slobodu kretanja.
Šta to precizno znači pokazuje vazduhoplovstvo Vojske Srbije. Avioni i helikopteri lete u blizini prelaza Jarinje i Brnjak. Srbi na blokadi, gledajući ih pomalo iz daljine, aplaudiraju. Valjda osećaju njihovu blizinu, makar vazdušnom linijom, pa veruju da nisu ostavljeni i da država Srbije brine o njima.
Nakon nekoliko preleta u dva dana vazduhoplovi se vraćaju na svoje aerodrome. Možda su potrošili mesečnu kvotu goriva ili štede gledajući u Veliku Britaniju gde se pojavila nestašica goriva kolegama im na tlu.
Pošto sam davno bio u vojsci, a tehnika, pa i ona vojna značajno je napredovala. Ostalo mi je nejasno zašto su iz baze koja je na nekoliko stotina metara od prelaza otišli kilometar dalje. To u školi rezervnih vojnih oficira u Zadru nismo učili. Ili sam ja prespavao taj čas.
Srbi na blokadi vjeruju da nisu ostavljeni i da država Srbije brine o njima (Reuters)
Svakako, parkirali su svoja vozila pored puta i nisu se bunili kada je više televizijskih ekipa stalo pored njih i snimalo kadrove ili se uživo javljali sa oklopnjacima u kadru.
Odličan kadar za TV ekipe trajao je samo jedan dan. Na kraju dana počelo je nevreme, cele noći je padala kiša, a sutradan oklopnjaka više nije bilo. Vratili su se u bazu.
Za svo to vreme građani su i po kiši, i po visokoj temperaturi pešačili nekoliko kilometara od prelaza Jarinje do blokade, a potom duž kamiona do autobusa.
I sve to zbog tablica.
Saobraćajne tablice dugo su već simbol kako funkcioniše država, kako god se ona zvala, na severu Kosova.
Pre gotovo 10 godina sa kolegama iz Zagreba snimali smo Olivera Ivanovića. Nakon izjave, uz kafu smo pričali o tome kako smo primetili da je puno automobila na ulicama Severne Mitrovice, koja se tada još uvek zvala Kosovska Mitrovica, bez ikakvih tablica ili čak sa onima koje još uvek imaju petokraku ispred brojeva.
Pitao nas je: "A vi ste skinuli tablice?“
Začuđeno nas je pogledao kada smo rekli da tablice sa šahovnicom još uvek stoje na automobilu, parkiranom u centru grada. Nakon tog prijatnog razgovora sa Oliverom, kakvi su gotovo svi bili sa njim, tablice smo skinuli, a kolege su to ovekovečile fotoaparatom.
Nema više statusno neutralnih tablica
U blizini zgrade gde smo tada snimali Olivera, godinama kasnije sam gledao kako oni koji dođu sa juga Kosova uredno skidaju kosovske tablice i stavljaju one sa obeležjima Srbije ili KS tablice koje sada zovu statusno neutralne.Upravo te – srpske ili neutralne – više ne smeju da se koriste na Kosovu. Za one koji su pratili dešavanja, ništa čudno niti iznenađujuće. Kosovski premijer Albin Kurti još od prvog mandata najavljuje uvođenje reciprociteta. Ako žitelji Kosova, kaže, već godinama uredno, uglavnom na prelazu Merdare, menjaju tablice za srpske probne zašto to ne bi radili i građani Srbije kada ulaze na Kosovo.
Ako to oni nama čine zašto ne bi i mi njima, logika je premijera Kurtija… I to kada ističe sporazum iz Brisela o slobodnom kretanju i statusno neutralnim tablicama.
Ukidanje slobode kretanja
I onda počinje potpuni haos. Srbi sa severa ljute se, jer im, kažu, Kurti ukida slobodu kretanja, a i nervira ih prisustvo kosovskih specijalaca na severu. Zato i oni ukidaju slobodu kretanja. Na severu Kosova.Blokiraju saobraćaj kod prelaza Jarinje i Brnjak, prelaza koje koriste gotovo isključivo Srbi sa severa Kosova. Koriste se i za dopremanje namirnica i dinara na sever.
Kurti pre svega toga šalje specijalce na sever. Oni ostaju blokirani na prelazima i zato se smenjuju tako što se pribijaju pored kamiona koji blokiraju saobraćaj. Prvih dana su im lokalni Srbi, koji se u smenama menjaju na blokadi, vikali „Uaaa!! i zviždali. Poslednjih dana smene kosovskih specijalaca prolaze u tišini. Kao da su svi već umorni od pat pozicije.
Gotovo da je nejasno ko koga blokira i ko kome onemogućava slobodu kretanja.
Borbena gotovost na višem nivou
Da ne bi sve ostalo na slobodi kretanja i tablicama, potrudio se predsednik Srbije i kako vole da kažu ministri odbrane u vladi naprednjaka – vrhovni komandant Vojske Srbije. Borbena gotovost Vojske Srbije uz liniju sa Kosovom podiže se na viši nivo.Šta to precizno znači pokazuje vazduhoplovstvo Vojske Srbije. Avioni i helikopteri lete u blizini prelaza Jarinje i Brnjak. Srbi na blokadi, gledajući ih pomalo iz daljine, aplaudiraju. Valjda osećaju njihovu blizinu, makar vazdušnom linijom, pa veruju da nisu ostavljeni i da država Srbije brine o njima.
Nakon nekoliko preleta u dva dana vazduhoplovi se vraćaju na svoje aerodrome. Možda su potrošili mesečnu kvotu goriva ili štede gledajući u Veliku Britaniju gde se pojavila nestašica goriva kolegama im na tlu.
Oklopnjaci u televizijskom kadru
Kolege im na tlu svakako troše manje goriva, iako ono nije isto, ali valjda im je osnova ista. Zato odjednom se pojavljuju oklopnjaci srpske vojske. Poznavaoci vojne tehnike prepoznaju oklopna vozila i kažu – u pitanju su dva Miloša i dva Lazara. Stoje parkirani na neka dva kilometra od Jarinja, sa cevima uperenim ka Kosovu.Pošto sam davno bio u vojsci, a tehnika, pa i ona vojna značajno je napredovala. Ostalo mi je nejasno zašto su iz baze koja je na nekoliko stotina metara od prelaza otišli kilometar dalje. To u školi rezervnih vojnih oficira u Zadru nismo učili. Ili sam ja prespavao taj čas.
Srbi na blokadi vjeruju da nisu ostavljeni i da država Srbije brine o njima (Reuters)
Svakako, parkirali su svoja vozila pored puta i nisu se bunili kada je više televizijskih ekipa stalo pored njih i snimalo kadrove ili se uživo javljali sa oklopnjacima u kadru.
Odličan kadar za TV ekipe trajao je samo jedan dan. Na kraju dana počelo je nevreme, cele noći je padala kiša, a sutradan oklopnjaka više nije bilo. Vratili su se u bazu.
Za svo to vreme građani su i po kiši, i po visokoj temperaturi pešačili nekoliko kilometara od prelaza Jarinje do blokade, a potom duž kamiona do autobusa.
I sve to zbog tablica.
