Aleksandar Vučić bio baksuzan Hillary Clinton pa mnogi misle da će Trump, pošto ima njegovu podršku, loše proći na ovogodišnjim izborima.
Zašto Aleksandar Vučić podržava Donalda Trampa na američkim izborima? Pa, zato što je još pametniji nego što je to bio 2016. godina kada je otvoreno podržao porodicu Klinton u pohodu na još jedan mandat u Beloj kući.
Te 2016. godina, prema nikada zvanično nepotvrđenim informacija, država Srbija je platila dva miliona evra ne bi li, tada premijer, Aleksandar Vučić učestvovao na tribini Fondacije Klinton. I ne samo da je Vučić govorio na panelu zajedno sa Bilom Klintonom, koji se svojski trudio da njegova supruga u toj trci pobedi Donalda Trampa, već je zavredeo i nekoliko iskrenih dodira po ramenu i leđima od bivšeg predsednika SAD. Gostujući nekoliko dana kasnije na Javnom servisu, a na pitanje novinara zašto je na taj način podržao Hilari Klinton, odgovorio je u svom stilu - Zato što sam pametan. Kasnije se Vučić pravdao da on nije podržao Klintonovu, već da se odazvao pozivu američkih domaćina i da bi to ponovo učinio.
Da je Vučić jedan od retkih državnika u svetu koji javno pruža podršku Trampu, nije nešto o čemu se govori samo unutar granica Srbije. To je primetila i američka novinska agencija Associated Press još tokom letnjih protesta zbog ubistva američkog građanina Džordža Flojda. Vučić je tada podržao Trampa i izrazio nadu da će američki predsednik uspeti da se izbori sa protestima koji su se dešavali širom Amerike. Mnogo toga bi moglo da se napiše i o poltronskim rečenicama koje je predsednik Vučić uputio Trampu prilikom potpisivanja Vašingtonskog sporazuma.
Posle tog potpisivanja, u Srbiji je, slobodno se može reći, u toku velika Trampomanija. Iako Vučić mudro ćuti, svi njegovi podnaređeni javno navijaju za Trampa. Njegovog protivkandidata Džozefa Bajdena unapred otpisuju. Razlog je veoma jednostavan. Vlast u Srbiji je ubeđena da je Tramp neko ko će Srbiji da pomogne da dođe do kompromisnog rešenja u vezi sa pregovorima o Kosovu, šta god to bilo. Navodno, Tramp ima razumevanja za srpsku stranu, ne odbacuje unapred nijedan scenario, iskreni je prijatelj Srbije. Za razliku od američkih demokrata koji otvoreno insistiraju na priznavanju kosovske nezavisnosti kada je Beograd u pitanju.
A, Bajden je neko koga je Vučić upoznao mnogo pre Trampa i kojeg je imao priliku da ugosti u Beogradu. Video se sa njim barem tri puta. Jednom u Beloj kući, jednom u Beogradu i jednom u Davosu. U Beogradu ga je poveo u boemski deo grada Skadarliju gde mu je kupio na poklon opanke koje je platio 70 evra. Bila je to druga poseta Bajdena Beogradu, jer je potpredsednik SAD u glavnom gradu Srbije bio i 2009. godine kada mu je domaćin bio predsednik Srbije Boris Tadić.
Reklo bi se, na prvu loptu, da je Bajden bliži Srbiji, ali Tramp je odavno u srcima Srba. Kada je Tramp pobedio na izborima 2016. godine, u Beogradu je osvanulo nekoliko bilborda sa njegovim likom koje je objavio najtiražniji srpski tabloid. Trampov lik se pojavio i u Severnoj Mitrovici, a sa oduševljenjem je prihvaćena ideja da se jezero Gazivode nazove po Trampu.
Mnogi, međutim, Vučića smatraju kao neku vrstu baksuza, i kao što je izbaksuzirao Hilari Klinton, tako očekuju da je to jedan od pouzdanih znakova pokraj puta da će se demokrate posle četiri godine vratiti u Belu kuću. Ne mali broj, takođe, veruje da nije pametno u ovakvoj situaciji birati stranu. Situacija sa SAD je više nego izvesna kada je u pitanju Kosovo. Nema ni trunke šanse da Vašington promeni svoj stav po pitanju kosovske nezavisnosti. Možda postoji drugačiji pristup, ali krajnji rezultat je apsolutno jasan svima,a to je da kompletan pregovarački proces mora da bude završen obostranim priznavanje Beograda i Prištine.
Vašingtonski sporazum je nešto čime su puna usta srpskih „patriota“, koji ga verovatno nisu ni pročitali. Nekoliko vašingtonskih demantija zvaničnih Vučićevih saopštenja dovoljna su poruka onima koji su - pametni. Tramp je pametno iskoristio, a možda i zloupotrebio, nedorasle političare sa Balkana da bi ostvario nameru koju je imao u glavi. Oni koji na odnose sa Vašingtonom gledaju malo kompleksnije, očekuju da ukoliko Bajden, ipak, pobedi, to neće mnogo da „košta“ Beograd, jer institucija predsednika najmoćnije sile na svetu je mnogo ozbiljnija od balkanskih šibicarenja.
Ono čemu se Vučić najviše nada to je da Trampa ugosti u Beogradu, u slučaju da osvoji još jedan mandat u Beloj kući. Nekoliko puta ga je zvao. Građanima Srbije je servirano da je Tramp oduševljen tim pozivom i da će doći u Beograd, ali samo, evo, da pobedi na izborima u utorak 3. novembra. U slučaju da Tramp, na kraju, kroči na srpsku zemlju, Vučić bi to predstavio kao jednu od najvećih svojih pobeda i građani Srbije ne bi mogli da žive od hvalospeva kojima bi se dodatno napumpala njegova veličina.
Većina građana Srbije sa pažnjom će pratiti predstojeće izbore u SAD. I to ne samo zbog Trampa, već i zbog neizvesnosti izbornog rezultata koja ne postoji u Srbiji. To je, međutim, neka druga tema koja nema ništa zajedničko sa uređenim sistemom koje vlada u Americi. Tamo je, zbog zanimljivog izbornog sistema, moguće da predsednik SAD postane neko ko ima manje glasova od onoga ko je izgubio. U Srbiji je pobednik izbora poznat i pre raspisivanja izbora, tako da je svaka vrsta drame, unapred isključena. Na tome je najviše u proteklom periodu radio upravo čovek koji svu svoju političku budućnost vezuje za pobedu jednog kandidata u dalekoj Americi.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Te 2016. godina, prema nikada zvanično nepotvrđenim informacija, država Srbija je platila dva miliona evra ne bi li, tada premijer, Aleksandar Vučić učestvovao na tribini Fondacije Klinton. I ne samo da je Vučić govorio na panelu zajedno sa Bilom Klintonom, koji se svojski trudio da njegova supruga u toj trci pobedi Donalda Trampa, već je zavredeo i nekoliko iskrenih dodira po ramenu i leđima od bivšeg predsednika SAD. Gostujući nekoliko dana kasnije na Javnom servisu, a na pitanje novinara zašto je na taj način podržao Hilari Klinton, odgovorio je u svom stilu - Zato što sam pametan. Kasnije se Vučić pravdao da on nije podržao Klintonovu, već da se odazvao pozivu američkih domaćina i da bi to ponovo učinio.
Jedan od rijetkih koji podržava Trumpa
Da je Vučić jedan od retkih državnika u svetu koji javno pruža podršku Trampu, nije nešto o čemu se govori samo unutar granica Srbije. To je primetila i američka novinska agencija Associated Press još tokom letnjih protesta zbog ubistva američkog građanina Džordža Flojda. Vučić je tada podržao Trampa i izrazio nadu da će američki predsednik uspeti da se izbori sa protestima koji su se dešavali širom Amerike. Mnogo toga bi moglo da se napiše i o poltronskim rečenicama koje je predsednik Vučić uputio Trampu prilikom potpisivanja Vašingtonskog sporazuma.
Posle tog potpisivanja, u Srbiji je, slobodno se može reći, u toku velika Trampomanija. Iako Vučić mudro ćuti, svi njegovi podnaređeni javno navijaju za Trampa. Njegovog protivkandidata Džozefa Bajdena unapred otpisuju. Razlog je veoma jednostavan. Vlast u Srbiji je ubeđena da je Tramp neko ko će Srbiji da pomogne da dođe do kompromisnog rešenja u vezi sa pregovorima o Kosovu, šta god to bilo. Navodno, Tramp ima razumevanja za srpsku stranu, ne odbacuje unapred nijedan scenario, iskreni je prijatelj Srbije. Za razliku od američkih demokrata koji otvoreno insistiraju na priznavanju kosovske nezavisnosti kada je Beograd u pitanju.
A, Bajden je neko koga je Vučić upoznao mnogo pre Trampa i kojeg je imao priliku da ugosti u Beogradu. Video se sa njim barem tri puta. Jednom u Beloj kući, jednom u Beogradu i jednom u Davosu. U Beogradu ga je poveo u boemski deo grada Skadarliju gde mu je kupio na poklon opanke koje je platio 70 evra. Bila je to druga poseta Bajdena Beogradu, jer je potpredsednik SAD u glavnom gradu Srbije bio i 2009. godine kada mu je domaćin bio predsednik Srbije Boris Tadić.
Reklo bi se, na prvu loptu, da je Bajden bliži Srbiji, ali Tramp je odavno u srcima Srba. Kada je Tramp pobedio na izborima 2016. godine, u Beogradu je osvanulo nekoliko bilborda sa njegovim likom koje je objavio najtiražniji srpski tabloid. Trampov lik se pojavio i u Severnoj Mitrovici, a sa oduševljenjem je prihvaćena ideja da se jezero Gazivode nazove po Trampu.
Izbaksuzirao Clinton
Mnogi, međutim, Vučića smatraju kao neku vrstu baksuza, i kao što je izbaksuzirao Hilari Klinton, tako očekuju da je to jedan od pouzdanih znakova pokraj puta da će se demokrate posle četiri godine vratiti u Belu kuću. Ne mali broj, takođe, veruje da nije pametno u ovakvoj situaciji birati stranu. Situacija sa SAD je više nego izvesna kada je u pitanju Kosovo. Nema ni trunke šanse da Vašington promeni svoj stav po pitanju kosovske nezavisnosti. Možda postoji drugačiji pristup, ali krajnji rezultat je apsolutno jasan svima,a to je da kompletan pregovarački proces mora da bude završen obostranim priznavanje Beograda i Prištine.
Vašingtonski sporazum je nešto čime su puna usta srpskih „patriota“, koji ga verovatno nisu ni pročitali. Nekoliko vašingtonskih demantija zvaničnih Vučićevih saopštenja dovoljna su poruka onima koji su - pametni. Tramp je pametno iskoristio, a možda i zloupotrebio, nedorasle političare sa Balkana da bi ostvario nameru koju je imao u glavi. Oni koji na odnose sa Vašingtonom gledaju malo kompleksnije, očekuju da ukoliko Bajden, ipak, pobedi, to neće mnogo da „košta“ Beograd, jer institucija predsednika najmoćnije sile na svetu je mnogo ozbiljnija od balkanskih šibicarenja.
Ono čemu se Vučić najviše nada to je da Trampa ugosti u Beogradu, u slučaju da osvoji još jedan mandat u Beloj kući. Nekoliko puta ga je zvao. Građanima Srbije je servirano da je Tramp oduševljen tim pozivom i da će doći u Beograd, ali samo, evo, da pobedi na izborima u utorak 3. novembra. U slučaju da Tramp, na kraju, kroči na srpsku zemlju, Vučić bi to predstavio kao jednu od najvećih svojih pobeda i građani Srbije ne bi mogli da žive od hvalospeva kojima bi se dodatno napumpala njegova veličina.
Većina građana Srbije sa pažnjom će pratiti predstojeće izbore u SAD. I to ne samo zbog Trampa, već i zbog neizvesnosti izbornog rezultata koja ne postoji u Srbiji. To je, međutim, neka druga tema koja nema ništa zajedničko sa uređenim sistemom koje vlada u Americi. Tamo je, zbog zanimljivog izbornog sistema, moguće da predsednik SAD postane neko ko ima manje glasova od onoga ko je izgubio. U Srbiji je pobednik izbora poznat i pre raspisivanja izbora, tako da je svaka vrsta drame, unapred isključena. Na tome je najviše u proteklom periodu radio upravo čovek koji svu svoju političku budućnost vezuje za pobedu jednog kandidata u dalekoj Americi.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
