Pandemija koronavirusa koja traje više od godinu dana odrazila se na rad mnogobrojnih preduzeća na Kosovu, a samo u periodu od marta do početka novembra prošle godine 23 odsto preduzeća je otpustilo radnike, odnosno oko 29.000 radnika je ostalo bez posla, prenosi Kosovo press.
Od tog broja, 61 odsto njih je radilo u sektoru trgovine na veliko i malo, servisima automobile i motocikala, proizvodnji, smještaju i uslužnim delatnostima.
Takođe, skoro svako četvrto preduzeće je odložilo plate ili uopšte nije isplatilo radnike u određenom periodu.
Ovi podaci otkriveni su istraživanju koje je sprovela „TLB Alumni“.
Ekonomski stručnjak Edison Jakurti kaže da je studija „Ekonomski efekti Kovid-19: Analiza privatnog sektora na Kosovu“ utvrdila da 88 odsto preduzeća navodi da je došlo do pada prometa.
Jakurta, koji je obavljao i funkciju zamjenika ministra trgovine i industrije, navodi da je prema ovom istraživanju oko 4.300 preduzeća zatvoreno zbog pandemije i oko 29 hiljada radnika koji su ostali bez posla zbog pandemije koronavirusa.
„Negdje 88 odsto preduzeća u privatnom sektoru navodi da su imali pad prometa u poređenju sa istim periodom prošle godine. O efektima na poslovanje, negdje trećina preduzeća kaže da posluju punim kapacitetom. Više od polovine preduzeća kaže da djeluju delomično zbog uticaja koji je imala pandemija. Oko 4.300 preduzeća zatvoreno je zbog pandemije, a imamo oko 29.000 radnika koji su ostali bez posla zbog pandemije Kovid-19. Preduzeća izjavljuju da je oko 21 hiljadu radnika privremeno otpušteno, dok su ostali trajno“, kaže Jakurti.
Stručnjak Jakurti takođe navodi da postoji veoma veliki broj preduzeća koja kažu da su ostvarila pad prometa preko 60 procenata, dok negdje trećina preduzeća kaže da je njihova prodaja potpuno otkazana.
„Efekti pandemije i jedna od karakteristika ove ekonomske krize bili su to što su se na udaru našli i ponuda i potražnja. Ovo je zakomplikovalo situaciju. Vidjeli smo da je u velikoj mjeri strana potražnje bila veoma izražena, što je pogodilo poslovnu prodaju. Negdje trećina preduzeća kaže da je njihova prodaja potpuno otkazana. Dakle, planiranje koje je na prodaju. Tačno sa procentom prometa imali smo ograničenja u brojkama, pad od 0-20 procenata, 21-40 procenata i tako dalje. Postoji veoma veliki broj preduzeća koja kažu da su imala pad prometa od preko 60 procenata ako uporedimo sa istim periodom prošle godine, s periodom mart-novembar 2019.“, naglašava on.
Prema njegovim riječima, od ukupno 21 sektora, četiri su sektora najviše pogođena, među kojima je i proizvodni sektor.
„Generalno, možemo vidjeti tri ili četiri sektora koja su najviše pogođena činjenicom da ima više preduzeća i da je bilo više zaposlenih prije pandemije do marta 2020. Uglavnom trgovina veleprodaja i maloprodaja je pogođena, pogođen je i sektor gastronomije, smještaja i prehrambenih usluga. Jedan sektor koji je malo iznenađujuće pogođen, s obzirom na to da su vladine odluke donesene da zatvore sektore, ovom sektoru je dozvoljeno da radi malo duže, bio je proizvodni sektor, ali i dalje zasnovan na studiji ispostavilo se da je i proizvodni sektor takođe bio jedan od sektora koji je teško pogođen“, kaže Jakurti.
On je govorio i o postojećoj situaciji u preduzećima prije pandemije, za koju kaže da nije bila baš dobra, s obzirom da je na Kosovu 89 odsto malih preduzeća, što je prema njemu, veliki problem u suočavanju sa situacijom kakva je pandemija.
Kako dodaje, 76 odsto preduzeća kaže da nije preduzelo nikakve mjere, što je za Jakurtija zabrinjavajuće jer nisu imali restrukturiranje kredita i cijena.
"Preko tri četvrtine preduzeća je pogođeno krizom bez ikakve reakcije na nju. Smatram da se očekivalo da su država i vlada intervenisale. Na pitanje o očekivanjima od Vlade u oktobru-novembru, veliki broj je rekao da ne očekuje pomoć vlade, a onda nas to dovodi u vrlo depresivnu ekonomsku situaciju ako same kompanije ne preduzmu mjere i ako ne očekuju od vlade. Iako ne kažu da su vrlo pesimistični, izgleda da očekivanja za budućnost nisu baš dobra", potvrđuje on.
Jakurti kaže da je jedan od sektora koji je porastao bio izvoz robe u strane zemlje.
Studija o uticaju pandemije koronavirusa na Kosovsku ekonomiju sa fokusom na privatni sektor rezultat je analize baze podataka napravljene intervjuisanjem 1.378 preduzeća iz 20 ekonomskih sektora u 7 regiona Kosova.
Uključuje podatke o predpandemijskoj situaciji, uticaju pandemije i očekivanjima za budućnost. Studiju je podržao GIZ-ov YES program.
Izvor: Kosovo Online/Kosova press
Takođe, skoro svako četvrto preduzeće je odložilo plate ili uopšte nije isplatilo radnike u određenom periodu.
Ovi podaci otkriveni su istraživanju koje je sprovela „TLB Alumni“.
Ekonomski stručnjak Edison Jakurti kaže da je studija „Ekonomski efekti Kovid-19: Analiza privatnog sektora na Kosovu“ utvrdila da 88 odsto preduzeća navodi da je došlo do pada prometa.
Jakurta, koji je obavljao i funkciju zamjenika ministra trgovine i industrije, navodi da je prema ovom istraživanju oko 4.300 preduzeća zatvoreno zbog pandemije i oko 29 hiljada radnika koji su ostali bez posla zbog pandemije koronavirusa.
„Negdje 88 odsto preduzeća u privatnom sektoru navodi da su imali pad prometa u poređenju sa istim periodom prošle godine. O efektima na poslovanje, negdje trećina preduzeća kaže da posluju punim kapacitetom. Više od polovine preduzeća kaže da djeluju delomično zbog uticaja koji je imala pandemija. Oko 4.300 preduzeća zatvoreno je zbog pandemije, a imamo oko 29.000 radnika koji su ostali bez posla zbog pandemije Kovid-19. Preduzeća izjavljuju da je oko 21 hiljadu radnika privremeno otpušteno, dok su ostali trajno“, kaže Jakurti.
Stručnjak Jakurti takođe navodi da postoji veoma veliki broj preduzeća koja kažu da su ostvarila pad prometa preko 60 procenata, dok negdje trećina preduzeća kaže da je njihova prodaja potpuno otkazana.
„Efekti pandemije i jedna od karakteristika ove ekonomske krize bili su to što su se na udaru našli i ponuda i potražnja. Ovo je zakomplikovalo situaciju. Vidjeli smo da je u velikoj mjeri strana potražnje bila veoma izražena, što je pogodilo poslovnu prodaju. Negdje trećina preduzeća kaže da je njihova prodaja potpuno otkazana. Dakle, planiranje koje je na prodaju. Tačno sa procentom prometa imali smo ograničenja u brojkama, pad od 0-20 procenata, 21-40 procenata i tako dalje. Postoji veoma veliki broj preduzeća koja kažu da su imala pad prometa od preko 60 procenata ako uporedimo sa istim periodom prošle godine, s periodom mart-novembar 2019.“, naglašava on.
Prema njegovim riječima, od ukupno 21 sektora, četiri su sektora najviše pogođena, među kojima je i proizvodni sektor.
„Generalno, možemo vidjeti tri ili četiri sektora koja su najviše pogođena činjenicom da ima više preduzeća i da je bilo više zaposlenih prije pandemije do marta 2020. Uglavnom trgovina veleprodaja i maloprodaja je pogođena, pogođen je i sektor gastronomije, smještaja i prehrambenih usluga. Jedan sektor koji je malo iznenađujuće pogođen, s obzirom na to da su vladine odluke donesene da zatvore sektore, ovom sektoru je dozvoljeno da radi malo duže, bio je proizvodni sektor, ali i dalje zasnovan na studiji ispostavilo se da je i proizvodni sektor takođe bio jedan od sektora koji je teško pogođen“, kaže Jakurti.
On je govorio i o postojećoj situaciji u preduzećima prije pandemije, za koju kaže da nije bila baš dobra, s obzirom da je na Kosovu 89 odsto malih preduzeća, što je prema njemu, veliki problem u suočavanju sa situacijom kakva je pandemija.
Kako dodaje, 76 odsto preduzeća kaže da nije preduzelo nikakve mjere, što je za Jakurtija zabrinjavajuće jer nisu imali restrukturiranje kredita i cijena.
"Preko tri četvrtine preduzeća je pogođeno krizom bez ikakve reakcije na nju. Smatram da se očekivalo da su država i vlada intervenisale. Na pitanje o očekivanjima od Vlade u oktobru-novembru, veliki broj je rekao da ne očekuje pomoć vlade, a onda nas to dovodi u vrlo depresivnu ekonomsku situaciju ako same kompanije ne preduzmu mjere i ako ne očekuju od vlade. Iako ne kažu da su vrlo pesimistični, izgleda da očekivanja za budućnost nisu baš dobra", potvrđuje on.
Jakurti kaže da je jedan od sektora koji je porastao bio izvoz robe u strane zemlje.
Studija o uticaju pandemije koronavirusa na Kosovsku ekonomiju sa fokusom na privatni sektor rezultat je analize baze podataka napravljene intervjuisanjem 1.378 preduzeća iz 20 ekonomskih sektora u 7 regiona Kosova.
Uključuje podatke o predpandemijskoj situaciji, uticaju pandemije i očekivanjima za budućnost. Studiju je podržao GIZ-ov YES program.
Izvor: Kosovo Online/Kosova press
