Nedavno najavljena strategija za sjever Kosova, koja znači uspostavljanje institucija Kosova u tom djelu a ukidanje srpskih institucija, izaziva brojne reakcije.
Vlada Kosova očekuje podršku međunarodne zajednice u sprovođenju strategije za integraciju severa Kosova. Ovu strategiju, kojoj se Srbi protive, snažno je pak podržao američki ambasador u Prištini.
Strategija za integraciju severa Kosova može imati uspeha ako se sprovodi u koordinaciji svih faktora, ocena je zvaničnika u Prištini.
Zamenik premijera Kosova Hajredin Kući podseća da se radi o dokumentu koji ima međunarodnu podršku, i da je cilj uspostavljanje vladavine zakona na severu.
“Strategiju su sastavili Vlada Kosova i Međunarodna civilna kancelarija, dok će u njenom sprovođenju akteri biti i kancelarija Evropske komisije, Euleks i Kfor,” izjavio je on.
“U strategiji se traži vladavina zakona što je kompetencija Euleksa i uveren sam da će svako odraditi svoj posao”, rekao je Kući.
Nedavno najavljena strategija za sever Kosova, koja znači uspostavljanje institucija Kosova u tom delu a ukidanje srpskih institucija, izaziva brojne reakcije.
Zvanični Beograd je rekao da je za njega ova strategija neptihvtaljiva.
Američki ambasador na Kosovu Kristofer Del izjavio je juče da SAD u potpunosti podržavaju plan kosovske vlade i Međunarodne civilne kancelarije da se sever Kosova integriše u kosovski pravni sistem.
Del je rekao da su pokušaji Srbije da ponovo nametne svoj pravni sistem na Kosovu otvoreno gaženje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Ali strategiju ne prihvataju zvanični Beograd i kosovski Srbi, koji čine većinu stanovništva na severu. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je prošle nedelje u Ujedinjenim nacijama da je plan o integraciji severnog Kosova u kosovske institucije apsolutno neprihvatljiv za Srbiju. Strategiju su odbacili i Srbi sa severa Kosova, kao i srpski ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović. On je u izjavi za RSE rekao da je za Beograd potpuno neprihvatljiva strategija koju su ponudile prištinske vlasti i šef Međunarodne civilne kancelarije Peter Feith.
CILJ - UNAPREĐENJE LOKALNE VLASTI
Prema rečima Nenada Radosavljevića, političara iz Leposavića, do ovakve strategije međunarodne zajednice i kosovskih vlasti dolazi zbog nepostojanja plana Vlade Srbije da rešava probleme Srba na Kosovu.
“Ova strategija ima samo jedan pozitivan aspekt, a to je da je izazvala reakciju nepreduzimljivog Beograda i nepreduzimljivih Srba sa Kosova u smislu da uvek na osnovu onoga što neko drugi preduzme reaguje i onda se smišlja strategija za odbranu sopstvenih interesa. U tom smislu dobro je što je pokrenut Beograd za razmišlja i da reaguje a tako i Srbi sa Kosova”, smatra Radosavljević.
Radosavljević ocenjuje da će strategija teško zaživeti pošto su svi prethodni slični planovi propali. On ističe da je problem to što se iskreno ne prilazi problemima, već da i Priština i Beograd deluju na osnovu ‘političkih potreba’, dok je međunarodna zajednica ‘pasivna’.
“Do sada smo imali situaciju da je Beograd uporno objašnjavao svom biračkom telu da je Kosovo teritorija koja će uvek biti u sastavu suverene države Srbije. I pritome očigledno je da to neće u dalekoj budućnosti biti tako, ali to odgovara trenutnim političkim interesima,” smatra Radosavljević.
“Isto tako i Priština pokušava da svoje biračko telo obmane da će sigurno biti zaokružena teritorija. Između te dve opcije koje sigurno narodu ne donosi ništa dobro postoji kompromis i dodirna tačka u kom pravcu treba ići. A za to tako nešto mislim da ni u Beogradu ni u Prištini ne postoje ljudi”, kaže on.
Prema rečima političkog analitičara Ramuša Tahirija strategija ima za cilj da unapredi lokalnu vlast u opštinama na severu a nikako da ugrozi tamošnje stanovništvo.
“Strategija se odnosi na uspostavljanje lokalne vlasti i pružanje usluga građanima. Ne predviđa nasilje niti angažovanje policijskih snaga. Planira se međunarodna i saradnja sa lokalnim vlastima”, izjavio je Tahiri dodavši da je moguća i uloga Srbije.
“U nekoj narednoj fazi biće saradnje i sa Srbijom na sprovođenju strategije jer se na to može gledati kao na konkretizaciju plana Ahtisarija odnosno decentralizaciju vlasti poštujući lokalne i etničke karakteristike”, izjavio je on.
