Napredak Srbije prema Evropskoj uniji formalno i dalje zavisi prvenstveno od njene saradnje sa haškim tribunalom, odnosno od izveštaja glavnog tužioca tog suda Sergia Bramerca.
Prilikom nedavne posete Beogradu, Bramerc je stavio do znanja da nije zadovoljan činjenicom da srpske vlasti još nisu uhapsile Ratka Mladića i Gorana Hadžića - a da je hapšenje njih dvojice postalo ključni element za ocenu saradnje Beograda sa Hagom, Bramerc je u sredu potvrdio i u holandskom parlamentu.
Pritisci na Srbiju ostaju, Mladić "u domašaju"
U govoru pred Odborom za evropske poslove parlamenta, rekao je da su Mladić i Goran Hadžić "u domašaju" vlasti Srbije te da uslovljavanje i pritisak ostaju ključni za njihovo hapšenje.
Takođe u sredu, u Briselu su poslanici Evropskog parlamenta (EP) razgovarali o libaralizaciji viza za BiH i Albaniju - a ishod rasprave čini se da su vrata EU za nove članice trenuto tek jedva otškrinuta, i da su rezerve prema daljem otvaranju prostora EU velike.
Oprezno u dalju viznu libaralizaciju za Zapadni Balkan
Kako je objasnio BBC-jev saradnik u Briselu, Dragan Blagojević, rasprava je počela povodom jednog izveštaja Evropske komisije (EK).
"Rasprava u EP je počela povodom izveštaja EK o ukidanju viza za BiH i Albaniju. Očekuje se da EP to podrži većinom glasova, ali se istovremeno čula i primedba poslanika nekih zemalja - pre iz svega Francuske - da ovakav korak EK još uvek nije dovoljno jasan i da ne garantuje da će ukidanje viza za BiH zaista biti bezbedno za građane EU. Odnosno da nije jasno da li će, i kako, posle toga biti efikasno sprečen dalji priliv ilegalne imigracije - i što je još opasnije, širenje organizovanog kriminala ili terorizma".
"U tom kontekstu, iako je EK stavila do znanja da smatra da su vlasti u Tirani i u BiH ispunile uslove - Francuska, a čini se i Holandija i Danska, kažu da to nije dovoljno. Te zemlje zato traže posebne, dodatne garantije što je u spoljnopolitičkom odboru francuske skupštine rekao i ministar Pjer Leluš", objasnio je tok rasprave u sredu, u EP o daljoj viznoj liberalizaciji za zemlja Zapadnog Balkana BBC-jev saradnik u Briselu.
Iskustva sa Bugarskom i Rumunijom kao upozorenje
BBC ga je pitao i: da li takav stav prema nastavku vizne liberalizacije može da dovede i do pooštravanja kriterijuma za prijem novih članica u EU u odnosu na dosadašnju praksu?
"Ako je suditi po ovom koraku za uvođenje liberalnog sistema viza, onda se izgleda ipak uslovi pooštravaju -ne samo kad su u pitanju vize, nego uopšte kad je reč o raspoloženju prema daljem proširivanju EU na članice sa Zapadnog Balkana. Više komentatora, od pariskog Monda do drugih komentara ovde u Briselu, govore da je Francuska to uradili u suštini u kontekstu spora oko problema sa Romima u Francuskoj - a taj problem je nastao posle prijema Rumunije i Bugarske koji Francuzi vide kao nedovoljno i loše pripremljen prijem. S druge strane, problem se tiče i jednog šireg stava prema proširenju EU tj neraspoloženja prema daljem proširivanju EU posle ulaska verovatno Hrvatske".
"U tom kontekstu se zato može gledati i na ove primedbe, iznesene u EP na početku rasprave o viznoj liberalizaciji za Albaniju i BiH - i na traženje oštrijih uslova nego što su ih imali do sada čak i Srbija, Crna Gora i Makedonija prilikom odobravanja mere ukidanja viza za putovanja građana, tj stavljanja na belu šengensku listu. Ako se to ima na umu, onda bi se moglo reći da početak rasprave u EP o daljoj viznoj liberalizaciji za Zapadni Balkan nije dobar znak za celokupni proces proširivanja EU na Zapadni Balkan", ocenio je BBC-jev saradnik u Briselu Dragan Blagojević komentarišući tok rasprave vođene u sredu u EP.
BBC
