Trenutno se regulative zemalja EU bitno razlikuju: u nekima je mnogo lakše dobiti azil i to kraće traje. Uskoro bi sve zemlje mogle da primenjuju isti zakon o dobijanju azila. Najlošiji odnos sada imaju Danska i Belgija.
Države članice EU nameravaju da usaglase postupke za odobrenje azila. Do sada su ovi postupci u pojedinačnim zemljama bili veoma različiti. A i broj priznatih azilanata bitno se razlikuje od jedne zemlje do druge, što izbeglice motiviše da se sele iz jedne zemlje u drugu, u nadi da će u nekoj od njih dobiti status azilanta. Evropska komisija je pre godinu dana iznela predloge za usaglašavanje postupaka. Komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrom ponovo je sažela prednosti ove reforme:
"Potrebni su nam zajednički standardi i norme, zato što je to efikasnije. A i humanije, pošto ljudi manje čekaju i manje se muče. Ako dobiju pozitivan odgovor, mogu ranije da počnu sa integracijom u zemlji koja ih je primila. Ako dobiju negativan odgovor, bolje je da to što pre saznaju. Tako se uštedi na troškovima. Biće i manje ljudi koji se sele iz jedne zemlje u drugu i čekaju na odgovor. I manje zloupotrebe. Sve je to veoma bitno“, rekla je Malmstromova.
Ali, pritisak za usaglašavanje postupaka za odobrenje azila dolazi u prvom redu iz određenih zemalja članica, izjavio je Melhior Vatlet, predsednik Saveta i državni sekretar za migraciju i azil: „Grčka, Malta, Kipar – sve su to zemlje koje, zbog geografskog položaja, posebno pogađaju migraciona kretanja. Znači, ovo je pitanje solidarnosti između različitih zemalja članica Evropske Unije, zato što jedna zemlja, sama, ne može da snosi sav teret.“
Nemačka najbolje tretira azilante
Koliko i kvalitet postojećih postupaka za odobrenje azila može da se razlikuje od jedne zemlje do druge pokazali su rezultati jednog istraživanja Evropske komisije. Anketirano je oko hiljadu izbeglica koji su podneli zahtev za azil u različitim zemljama članicama EU, o iskustvu koje su stekli u stranoj zemlji. Nemačka se nalazi na samom vrhu, zato što veoma opsežno informiše izbeglice na 59 jezika o njihovim pravima i obavezama. Prema rezultatima ovog istraživanja, daleko se manje o izbeglicama staraju na primer Danska i Belgija, pošto su sve informacije samo na nekoliko jezika. Osim toga, u nekim zemljama nedostaje pravna podrška za azilante – piše u ovom izveštaju. I rokovi za ulaganje žalbe, u slučaju odbijanja azila, variraju od jedne zemlje do druge – između 10 dana i dva meseca.
Azil nije samo problem unutar Evrope, kaže Folker Turk iz UNHCR-a, Organizacije Ujedinjenih nacija za pružanje pomoći izbeglicama. „Sve oči su upravljene prema Evropi, kada je reč o azilu, odnosno, kako evropske zemlje tretiraju azilante. Iako to mnogima nije jasno, mi svakodnevno radimo u zemljama koje prihvataju veći broj izbeglica i imaju daleko manje mogućnosti nego u Evropi.“
Zemlje članice Evropske Unije postavile su sebi rok do 2012. godine za donošenje jedinstvenih zakona o azilu.
DW
