Nesuglasice i sukobi u Sandžaku više nisu samo sukobi Ljajića i Ugljanina nego postaju sukob jedne manjine sa državom. Veliki deo krivice snosi i vlast u Beogradu koja je izbegavala da vidi problem u nastajanju.
Između političkih situacija na Kosovu i Sandžaku veoma je malo sličnosti, smatraju stručnjaci u Beogradu. Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, za Deutsche Welle kaže da je teško povlačiti paralelu između incidenata na Kosovu i u Sandžaku. „Kosovo je problem koji je celo jedno stoleće opterećivao ovo područje, tamo su Albanci u apsolutnoj većini, što nije slučaj sa Bošnjacima u Sandžaku. Sandžak je prekogranična regija i u Sanadžaku su bili relativno stabilni odnosi i svi konflikti su bili unutar jedne konfesije“, objašnjava Popov.
Stručnjaci koje je Deutsche Welle kontaktirao su saglasni i da je država u velikoj meri kriva za poslednje incidente u Sandžaku. „Umesto da reši konflikte koji su postojali između političkih stranaka unutar jedne konfesije, u vladi su se našla oba politička lidera i Sulejman Ugljanin i Rasim Ljajić i država se time nije bavila jer se radilo o sukobu dve političke grupacije“, kaže Popov i dodaje:
"Država je, međutim, napravila dve neoprostive greške. Vlast nije obratila pažnju na ekonomski razvoj tog dela koji je došao u krizu jer je uništena tekstilna industrija, kada je omogućeno da se prodaje kineska roba i zato što je dozvolila da se unutarverski sukob prenese na sukob jedne verske zajednice sa državom, time što je veoma nepažljivo prišla formiranju Bošnjačkog nacionalnog saveta. Zato se sada stvar mora vratiti u normalu, mora se razgovarati u legalnim tokovima, a ne na ulici“, dodaje Popov.
Srbiji potrebna pomoć sa strane?
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da je situacija u Sandžaku kolaps vladine politike po pitanju manjinskih prava. „Ovo je poslednji momenat u kome bi Srbija morala da nađe model integracije manjine, a ne samo tolerancije i unutrašnje deobe i svađanja. Bojim se da to više ne može sama da radi, već će joj biti potrebna pomoć sa strane“, navodi Janjić.
Aleksandar Popov ne isključuje mogućnost da kriza u Sandžaku eskalira, ukoliko država blagovremeno ne reaguje na pravi način. On međutim ne veruje u mogućnost da Sandžak dobije neku vrstu autonomije po uzoru na Južni Tirol, o čemu je govorio glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić. „Na to neće pristati ni Srbija, ni Crna Gora, ni međunarodna zajednica“, smatra on.
Posebno sporna za Dušana Janjića je uloga Turske u rešavanju konflikata u Sandžaku. „Način na koji je Turska došla u Srbiju direktnim aranžmanom predsednika Borisa Tadića nije primeren dugoročno dobrim odnosima dve države. Turska je dovedena, ne samo da investira, nego i da miri dva ministra i time je uvučena u unutrašnje odnose u Srbiji“, kaže Janjić i dodaje da se samo jedna manjina Bošnjaka okupljena oko Ugljanina identifikuje sa Turskom, a da većina ipak smatra da su autohtoni narod u Sandžaku.
Zukorlićeva ideja
Nakon serije incidenata u Sandžaku, srpsku javnost je uznemirila i Zukorlićeva ocena koji je kazao da će autonomija Sandžaka biti „neminovan društveni proces“ o kojem bi, u interesu stabilnosti Srbije i Crne Gore, na vreme trebalo voditi dijalog sa zvaničnim Beogradom i Podgoricom. Zukolić, koji najavljuje osnivanje političke stranke i koji je uticajan u Sandžaku, smatra da je model Južnog Tirola najprimereniji oblik autonomije za Sandžak i tvrdi da autonomija Sandžaka ne predstavlja pretnju državnom integritetu Crne Gore i Srbije.
DW
