Nema razloga za kuknjavu da je Evropska unija umorna od daljeg širenja i da će Zapadni Balkan tako biti usporen u svojim evrointegracijama, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa evroposlanica i izvestilac za Bosnu i Hercegovinu Doris Pack.
Komentarišući najpre situaciju na Kosovu nakon poslednjih incidenata, posebno eksplozije u Mitrovici, nemačka evroposlanica poručuje da građani tog dela Kosova moraju naučiti da žive miroljubivo u svojoj lokalnoj zajednici i da ne treba da sprovode naloge koji dolaze iz Beograda.
Pack: Srbi sa severa ne smeju da dozvole da Beograd njima manipuliše niti smeju da poveruju u obećanja da će Mitrovica, ako bude stalno pravila probleme, biti na kraju otcepljena od Kosova. To se neće dogoditi. Umesto da umesto da ispunjavaju naloge podrivanja sistema u Prištini, bilo bi mudro da prihvate da žive u miru sa drugima zato što je to jedina domovina koju imaju.
Međunarodna zajednica je na licu mesta, ali ona ne može da učini ništa više nego što već čini. Razume se da će dati sve od sebe da pronađe odgovorne za počinjene akte nasilja i da ih osudi. Opredeljenje međunarodne zajednice je da podrži decentralizaciju - a to je upravo ono što i čini Vlada u Prištini - tako da u sredinama u kojima su Srbi većinska zajednica, oni i odlučuju. To bi moglo da bude i rešenje za Mitrovicu, ali nekima to ne odgovora, pa stoga pokušavaju da pojedinačnim aktima terora seju strah kako se takav projekat ne bi ostvario.
Jasan 'red vožnje' za svaku od zemalja
RSE: Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je pre nekoliko dana da Evropska unija treba jasno da kaže da li želi ili ne želi države Zapadnog Balkana u svojim redovima. Sada je u poseti prestonicama regiona predsednik Evropskog saveta Herman van Rompuy. Vidite li tu neku vezu?
Pack: Ne, ne vidim tu nikakvu međuzavisnost. Gospodin van Rompuy radi svoj posao, a on je na toj funkciji tek od nedavno. Razume se da njegova prva poseta nije mogla biti poseta Zapadnom Balkanu. Kao predsednik Evropskog saveta bio je zauzet reagovanjem na mnogo teže situacije. Poznato je da u Evropi sada imamo veoma ozbiljnu krizu, tako da nije mogao napuštati kuću, tako da kažem, koja je u ozbiljnoj krizi. Smatram, međutim, da je izvanredno što je u poseti Zapadnom Balkanu jer je to potvrda čvrstog opredeljenja Evropske unije – zato ne razumem Tadićevu izjavu - da u svoje redove primi zemlje ovog regiona čim ispune potrebne uslove. Ali, najpre se moraju ispuniti uslovi.
Drugim rečima, lopta je u dvorištima država Zapadnog Balkana. Dakle, i u srpskom. Što će reći, Srbija mora konačno izručiti Mladića i time otkloniti nepremostivu prepreku za istinsko pomirenje u regionu. Evo u nedelju ćemo obeležiti 15. godišnjicu genocida u Srebrenici, a on je još na slobodi. Srbija, dakle, mora ispuniti taj uslov. Razume se, I Hrvatska mora ispuniti preostale obaveze. Svaka zemlja Zapadnog Balkana od samita u Solunu ima garanciju da će postati članica Evropske unije. Otuda je suvišno da nas na to stalno podsećaju ili da, štaviše, dovode u pitanje poverenje u ono na šta se Unija obavezala. Kao što rekoh, lopta je u dvorištu zemalja Zapadnog Balkana.
RSE: Ali, Evropska unija je okrenuta sebi i umorna od daljeg širenja.
Pack: To nije istina. Ako mediji o toj temi tako izveštavaju, to ne znači da je to istina. Mi imamo jasnu proceduru, jasan red vožnje za svaku od zemalja regiona. Otuda ničemu ne služi niti je od bilo kakve pomoći priča koja se svako malo podgreva da je Evropska unija umorna od širenja. Brisel svoj posao nastavlja i komesar za prossirenje redovno prati i ocenjuje napredak svake pojedinačne zemlje regiona na putu ka Evropskoj uniji pri čemu im tom putu i pomaže. Tako stoje činjenice. Dakle, treba prestati sa pričom o umoru Evropske unije. Države regiona same su odgovorne za brzinu svog napretka ka Uniji.
Beograd će morati da uspostavi normalne odnose sa Prištinom
RSE: Nemačka, međutim, otvoreno kaže da će nakon što Hrvaska uđe u Evropsku uniju, uslediti duga pauza, da će sve ostale zemlje regiona morati da čekaju.
Pack: To nije ništa novo, a Nemačka samo saopštava ono što je istina. A istina glasi ovako: kad zemlja postane kandidat i kad započne pregovore, taj proces traje najmanje pet godina. U to se možete uveriti u svim prethodnim slučajevima. Hrvatska je pregovore počela pre mnogo godina, a članica će postati tek možda 2012. godine. Dakle, preostalo vreme se mora iskoristiti da se ispune uslovi za prijem u EU, da se zakonodavstvo koje važi u Evropskoj uniji ugradi u domaće norme. To se ne može postići preko noći. Kao i sa Hrvatskom, taj proces je dugo trajao i sa svim drugim zemljama, pa je stoga sasvim normalno reći da će nakon prijema Hrvatske uslediti pauza. Ali, pauza će uslediti zato što ostale zemlje regiona nisu spremne. Svaka zemlja procenjuje pređeni put pitajući se koliko je još posla pred njom.
Dakle, da, proći će neko vreme pre nego što sledeća država regiona postane članica EU, ali ne zbog nas nego zbog sopstvene nesposobnosti, sporosti ili nespremnosti. Ali, onog trenutka kad pregovori sa tom sledećom zemljom budu počeli, proces će teći normalno – dakle, isto onako kako je tekao i sa Hrvatskom. Tačno je da mnogi građani u našim zemljama misle da ne treba dalje da se širimo, ali mi znamo da je širenje Evropske unije svima donelo prednosti. Takođe znamo da jugoistočna Evropa ne samo da pripada Evropskoj uniji nego da i čitava bezbednosna arhitektura i dobrobit Evrope zavise od stabilnosti zemalja tog regiona. Nastavak procesa širenja, dakle, i nama u EU donosi boljitak i svaki razumni političar to zna.
RSE: Vraćajući se uslovima Srbije za evrointegracije – neizbežno pitanje: hoće li Beograd morati da prizna Prištinu kad se konačno približi tajming za učlanjenje u Evropsku uniju?
Pack: Ono što će u najmanju ruku biti nužno jeste da Beograd uspostavi normalne, pristojne, odnose sa Prištinom, da granica postane prohodna i meka i da se ljudi sa njenih različitih strana ne doživljavaju kao neprijatelji. Takvi odnosi se mogu uspostaviti bez obzira na to da li se Kosovo priznaje kao država ili ne. Ako, međutim, odnosi ostanu ovakvi kakvi su sada, teško da će se Beograd kvalifikovati da uđe u evropski klub. Dakle, državno priznanje, verujem, neće se postavljati kao uslov, ali uspostavljanje dobrosusedskih odnosa svakako hoće.
Izvor: RSE
