Albanski lideri Preševske doline s oduševljenjem su primili vijest da je Vlada Kosova iz budžeta za njih namijenila dva miliona eura; dio Srba smatra taj čin uvodom u pripajanje Kosovu.
Vlada Kosova konačno je uslišila višegodišnje zahteve albanskih lidera sa juga Srbije, često obojene oštrim političkim tonovima, da se u budžet Kosova uvrsti posebna linija namenjena opštinama Preševske doline u kojima žive etnički Albanci.
Vlada premijera Albina Kurtija je, naime, u budžetu za narednu godinu predvidela dva miliona evra za Bujanovac, Preševo i Medveđu, i ostalo je da samo parlament verifikuje ovu odluku. Od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine, ovo će biti prvi put da ove opštine budu deo budžeta.
Poređenja radi, dva miliona evra je petina novca kojim godišnje raspolaže Bujanovac, koji je od ove tri opštine jedinica lokalne samouprave sa najvećim budžetom.
Ove multietničke sredine na tromeđi sa Kosovom i Severnom Makedonijom, koje i dalje osećaju pre svega ekonomske posledice oružanih sukoba u regionu 2000/01, postaće tako jedine u Srbiji koje će novac institucionalno dobijati sa Kosova čiju državnost i nezavisnost zvanična Srbija ne priznaje.
Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Ragmi Mustafa potencira važnost činjenice što novac stiže zvanično, kroz budžet Kosova.
“Institucionalizacija političke i ekonomske pomoći će u ostvarivanju kolektivnih prava Albanaca Preševske doline sa Vladom Kosova i, naravno, Albanije”, kaže Mustafa.
Objašnjava da Albanci prvi put sa Kosova dobijaju jedinstvenu budžetsku liniju, što samo otvara prostor za dalju saradnju. Mustafa ne zna koliko će novca pripasti svakoj od opština, ali veruje da će on biti racionalno iskorišćen u dogovoru sa predstavnicima lokalnih institucija i, naravno, donatorom.
“Konačno je vlada Kosova preuzela odgovornost za Albance Preševske doline”, konstatuje Mustafa.
Tako je 2020. najpre u okviru kosovske otvorena Kancelarija, da bi zatim u Tirani osnovan Specijalni fond za Preševsku dolinu, što je ubrzo počelo da daje konkretne rezultate.
Na početku pandemije prošlog proleća iz Prištine je stigla pomoć od 500.000 evra za borbu protiv korone, a ove godine još 200.000 evra za Bujanovac za sanaciju štete od poplava koje su ovaj grad pogodile januara 2021.
Iako između Srbije i Kosova ne funkcioniše platni promet, obe donacije su u lokalni budžet stigle zvaničnim tokom, preko Narodne banke Srbije.
Na tu činjenicu ukazuje i Saša Arsić, regionalni lider opozicione Narodne stranke (NS) Vuka Jeremića, koji naglašava da potez kosovske vlade jasno govori da Priština jug Srbije doživljava kao svoju teritoriju, “na šta niko iz Beograda ne reaguje”.
“U parlamentu samoproglašenog Kosova sede i Vučićevi poslanici sa Srpske liste, a jedan od njih ministar je u Kurtijevoj vladi. Verujem da je sve ovo deo dogovora Vučića i Kurtija, što će se potvrditi kad kosovski parlament usvoji budžet za narednu godinu”, kaže Arsić, koji je donedavno obavljao i funkciju stranačkog koordinatora za Kosovo i Metohiju.
Ukoliko Srbija dozvoli da kosovski novac zvaničnim kanalima stigne na račune njenih opština, dodaje Arsić, Vlada u Beogradu će “pokazati da li joj je uopšte stalo do kontrole nad ovim lokalnim samoupravama”.
Arsić podseća da Vučićeva vlast godinama ne ulaže u jug zemlje i da “vodi politiku toplo-hladno” prema građanima kako bi zamajavala birače.
“Naravno da su potrebna ulaganja u Bujanovac, Preševo i Medveđu i Narodna stranka nema ništa protiv albanske zajednice, ali država Srbija, ukoliko je ekonomski tigar u regionu kako tvrdi vlast, treba da to pokaže i na jugu i da direktnim investicijama omogući bolji život i Albancima i Romima, a naravno i Srbima”, kaže Arsić.
Arifi tako novac iz kosovskog budžeta vide kao “svetlo nade koje su dala braća”.
“Zahvalni smo na ovom patriotskom gestu Vladi Republike Kosovo u teškim trenucima kroz koje prolazi Preševska dolina”, izjavio je Arifi.
Ardita Sinani je odluku kosovske vlade ocenila kao “veoma radosnu vest”, ukazujući da novac nije jedini benefit za lokalne Albance.
“Reč je o veoma važnoj budućoj praksi institucionalnog pristupa Republike Kosovo Preševskoj dolini”, rekla je Sinani.
“Nemam komentar jer sam za ovu vest i ja saznao iz medija. Možemo da pričamo na ovu temu i to kako će naša opština da se odredi tek kada odluka bude zvanično doneta”, rekao je predsednik Medveđe Nebojša Arsić, inače kadar Vučićeve Srpske napredne stranke.
Pored redovnih budžetskih para, ove tri opštine svake godine dobijaju i dodatni novac od Vlade Srbije preko Koordinacionog tela, osnovanog krajem 2000. godine na samom početku oružanih sukoba između pobunjenih Albanaca i državnih snaga bezbednosti.
Po okončanju sukoba ovo telo Vlade Srbije postalo je spona između centralnih i lokalnih vlasti, ali poslednjih godina bez značajnije političke moći.
Preko Koordinacionog tela u budžete Bujanovca, Medveđe i Preševa svake godine stigne u proseku oko 250 miliona dinara (oko dva miliona evra), dakle isto kao što se očekuje sa Kosova, namenjenih za infrastrukturne projekte.
Država, međutim, preko Koordinacionog tela pomaže i lokalne preduzetnike, kojima se u tri opštine godišnje podeli po 40 miliona dinara (oko 340.000 evra), a tu su i đačke stipendije, povremena pomoć socijalno ugroženim porodicama, školska oprema za prvake…
Vlada premijera Albina Kurtija je, naime, u budžetu za narednu godinu predvidela dva miliona evra za Bujanovac, Preševo i Medveđu, i ostalo je da samo parlament verifikuje ovu odluku. Od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine, ovo će biti prvi put da ove opštine budu deo budžeta.
Poređenja radi, dva miliona evra je petina novca kojim godišnje raspolaže Bujanovac, koji je od ove tri opštine jedinica lokalne samouprave sa najvećim budžetom.
Ove multietničke sredine na tromeđi sa Kosovom i Severnom Makedonijom, koje i dalje osećaju pre svega ekonomske posledice oružanih sukoba u regionu 2000/01, postaće tako jedine u Srbiji koje će novac institucionalno dobijati sa Kosova čiju državnost i nezavisnost zvanična Srbija ne priznaje.
Prostor za dalju saradnju
I dok albanski zvaničnici veličaju odluku Kurtijeve vlade, nazivajući je istorijskom, dotle pojedini srpski političari na jugu Srbije, opoziciono nastrojeni prema vlasti Aleksandra Vučića, smatraju da je reč o “priznavanju kosovske državnosti” i koraku ka pripajanju tri opštine Kosovu.Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Ragmi Mustafa potencira važnost činjenice što novac stiže zvanično, kroz budžet Kosova.
“Institucionalizacija političke i ekonomske pomoći će u ostvarivanju kolektivnih prava Albanaca Preševske doline sa Vladom Kosova i, naravno, Albanije”, kaže Mustafa.
Objašnjava da Albanci prvi put sa Kosova dobijaju jedinstvenu budžetsku liniju, što samo otvara prostor za dalju saradnju. Mustafa ne zna koliko će novca pripasti svakoj od opština, ali veruje da će on biti racionalno iskorišćen u dogovoru sa predstavnicima lokalnih institucija i, naravno, donatorom.
“Konačno je vlada Kosova preuzela odgovornost za Albance Preševske doline”, konstatuje Mustafa.
Donacije sa Kosova stižu preko Narodne banke Srbije
Od početka prošle godine Kosovo je intenziviralo pomoć svojim sunarodnicima u Srbiji, a tamošnji zvaničnici koriste svaku priliku da istaknu neophodnost pomoći Preševskoj dolini.Tako je 2020. najpre u okviru kosovske otvorena Kancelarija, da bi zatim u Tirani osnovan Specijalni fond za Preševsku dolinu, što je ubrzo počelo da daje konkretne rezultate.
Na početku pandemije prošlog proleća iz Prištine je stigla pomoć od 500.000 evra za borbu protiv korone, a ove godine još 200.000 evra za Bujanovac za sanaciju štete od poplava koje su ovaj grad pogodile januara 2021.
Iako između Srbije i Kosova ne funkcioniše platni promet, obe donacije su u lokalni budžet stigle zvaničnim tokom, preko Narodne banke Srbije.
Na tu činjenicu ukazuje i Saša Arsić, regionalni lider opozicione Narodne stranke (NS) Vuka Jeremića, koji naglašava da potez kosovske vlade jasno govori da Priština jug Srbije doživljava kao svoju teritoriju, “na šta niko iz Beograda ne reaguje”.
“U parlamentu samoproglašenog Kosova sede i Vučićevi poslanici sa Srpske liste, a jedan od njih ministar je u Kurtijevoj vladi. Verujem da je sve ovo deo dogovora Vučića i Kurtija, što će se potvrditi kad kosovski parlament usvoji budžet za narednu godinu”, kaže Arsić, koji je donedavno obavljao i funkciju stranačkog koordinatora za Kosovo i Metohiju.
Ukoliko Srbija dozvoli da kosovski novac zvaničnim kanalima stigne na račune njenih opština, dodaje Arsić, Vlada u Beogradu će “pokazati da li joj je uopšte stalo do kontrole nad ovim lokalnim samoupravama”.
Arsić podseća da Vučićeva vlast godinama ne ulaže u jug zemlje i da “vodi politiku toplo-hladno” prema građanima kako bi zamajavala birače.
“Naravno da su potrebna ulaganja u Bujanovac, Preševo i Medveđu i Narodna stranka nema ništa protiv albanske zajednice, ali država Srbija, ukoliko je ekonomski tigar u regionu kako tvrdi vlast, treba da to pokaže i na jugu i da direktnim investicijama omogući bolji život i Albancima i Romima, a naravno i Srbima”, kaže Arsić.
Izraz ‘bratske ljubavi’
Na drugoj strani, predsednici opština Bujanovac i Preševo, Nagip Arifi i Ardita Sinani, na kosovsku pomoć gledaju pragmatično, ali i kao izraz “bratske ljubavi”.Arifi tako novac iz kosovskog budžeta vide kao “svetlo nade koje su dala braća”.
“Zahvalni smo na ovom patriotskom gestu Vladi Republike Kosovo u teškim trenucima kroz koje prolazi Preševska dolina”, izjavio je Arifi.
Ardita Sinani je odluku kosovske vlade ocenila kao “veoma radosnu vest”, ukazujući da novac nije jedini benefit za lokalne Albance.
“Reč je o veoma važnoj budućoj praksi institucionalnog pristupa Republike Kosovo Preševskoj dolini”, rekla je Sinani.
Vlada Srbije izdvaja i dodatni novac
U 150 kilometara udaljenoj Medveđi, još jednoj opštini u kojoj žive Albanci, ali većinu čine Srbi, nije bilo zvaničnih reakcija na vesti iz Prištine iako je i ova opština obuhvaćena budžetskom pomoći.“Nemam komentar jer sam za ovu vest i ja saznao iz medija. Možemo da pričamo na ovu temu i to kako će naša opština da se odredi tek kada odluka bude zvanično doneta”, rekao je predsednik Medveđe Nebojša Arsić, inače kadar Vučićeve Srpske napredne stranke.
Pored redovnih budžetskih para, ove tri opštine svake godine dobijaju i dodatni novac od Vlade Srbije preko Koordinacionog tela, osnovanog krajem 2000. godine na samom početku oružanih sukoba između pobunjenih Albanaca i državnih snaga bezbednosti.
Po okončanju sukoba ovo telo Vlade Srbije postalo je spona između centralnih i lokalnih vlasti, ali poslednjih godina bez značajnije političke moći.
Preko Koordinacionog tela u budžete Bujanovca, Medveđe i Preševa svake godine stigne u proseku oko 250 miliona dinara (oko dva miliona evra), dakle isto kao što se očekuje sa Kosova, namenjenih za infrastrukturne projekte.
Država, međutim, preko Koordinacionog tela pomaže i lokalne preduzetnike, kojima se u tri opštine godišnje podeli po 40 miliona dinara (oko 340.000 evra), a tu su i đačke stipendije, povremena pomoć socijalno ugroženim porodicama, školska oprema za prvake…
