Uredba predsjednika Bidena SAD proširile sankcije za pojedince sa Zapadnog Balkana

"Današnja odluka predviđa dodatne sankcije, usmerene ka pojedincima koji ugrožavaju mir, bezbednost, stabilnost ili teritorijalni integritet bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu", stoji u saopštenju iz Bele kuće.

Ministarstvo finansija će, kako se navodi, u konsultacijama sa Stejt departmentom nastaviti da ažurira spisak pojedinaca koji su pod sankcijama, u skladu sa Bajdenovom uredbom koja je doneta 8. juna 2021.

Povodom Bajdenove uredbe oglasio se i američki državni sekretar Antony Blinken koji je u saopštenju ponovio da su SAD rešene da osiguraju stabilnost i bezbednost Zapadnog Balkana, što bi omogućilo državama u regionu "da ispune svoj potencijal kao slobodne i prosperitetne demokratije".

"Korupcija nanosi direktnu štetu spoljnoj politici, nacionalnoj bezbednosti i ekonomskom zdravlju SAD i naših saveznika i partnera. Zato smo rešeni da promovišemo odgovornost i da se borimo protiv nekažnjivosti onih koji su umešani u značajnu korupciju na Zapadnom Balkanu i širom sveta", naglasio je Blinken.

"Naša posvećenost promovisanju demokratije, transparentnosti i odgovornosti širom Zapadnog Balkana je čvrsta i u skladu sa standardima koje države u regionu moraju da ispune da bi postigle svoj cilj da napreduju na evropskom putu", zaključio je Blinken.

Šta podrazumevaju sankcije?

Sankcije podrazumevaju zabranu ulaska u Sjedinjene Američke Države i zamrzavanje imovine i finansija na teritoriji SAD. Američkim građanima je zabranjeno da učestvuju u transakcijama sa licima koja su na listi sankcionisanih.

Objašnjava se da su sankcije usmerene i ka odgovornima za kršenje ljudskih prava na Zapadnom Balkanu i njihovim saučesnicima, kao i za odgovorne za korupciju, podrivanje demokratskih procesa i ometanje institucija i međunarodnih sporazuma.

Šta je novo?

Pored mirovnih i regionalnih sporazuma čije je kršenje sankcionisano ranijim odlukama Sjedinjenih Država, u novoj odluci poziva se i na proširenje sankcija za one koji krše Prespanski sporazum i zaključke Konferencije o sprovođenju mira koja nadgleda situaciju u Bosni i Hercegovini.

Takođe, predviđaju se sankcije ukoliko se krše odluke Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove. Mehanizam je naslednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, poznatog pod nazivom Haški tribunal.

"Obezbeđivanje bezbednosti i političke stabilnosti Zapadnog Balkana u skladu je sa opredeljenjem Bajdenove administracije da se unapređuju osnovni američki interesi nacionalne bezbednosti, uključujući zaštitu demokratskih institucija. Uprava će se i dalje baviti izazovima u regionu Zapadnog Balkana", navodi se u saopštenju.

Korupcija u fokusu

Kao jedan od izazova je posebno naznačena korupcija.

"Zbog toga su Sjedinjene Države posvećene promovisanju odgovornosti i borbi protiv nekažnjivosti onih koji su umešani u značajnu korupciju na Zapadnom Balkanu i širom sveta", navodi se u saopštenju.

Iz Bele kuće su dalje objasnili da korupcija narušava ekonomski rast, olakšava organizovani kriminal i podriva poverenje u demokratske procese.

"To otvara vrata našim strateškim protivnicima da potkopaju demokratiju, zaustave napredak ka efikasnom i odgovornom upravljanju i spreče region Zapadnog Balkana da postigne punu integraciju u transatlantske institucije. Oni omogućavaju pojedincima da iskoriste slabu vladavinu zakona i da profitiraju od sistemske korupcije na štetu običnih građana. Oni time predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici Sjedinjenih Država", zaključuje se.

Od kada se primenjuju sankcije?

Uredbu o sankcijama je prvi put doneo tadašnji predsednik SAD Džordž Buš 2001. godine i od tada se sankcije redovno produžavaju.