Sedamnaestogodišnja Aida Redžepagić iz Prištine s pravom može poneti epitet svestrane ličnosti. Aida je na završnoj godini srednje medicinske škole, u kojoj je odličan učenik, ali je isto tako talentovana i u slikanju, fotografisanju i pisanju pesama.
Malo godina a puno talenata karakterišu ovu mladu devojku, koja svoj umetnički dar ispoljava četkicom, olovkom i fotoaparatom. Slikanjem je počela da se bavi još u ranom detinjstvu, misleći da svi mogu da slikaju kao ona čak i bolje, s vremenom je spoznala svoj talenat koji je usavršila pohađanjem kurseva. Iz njene porodice niko osim majke nije umetnički nadaren, kaže Aida i dodaje da veruje da je od nje nasledila talenat.
“Mama je završila srednju umetničku školu, tako da verujem da sam taj gen povukla od nje. Inače se bavim i pisanjem poezije i fotografisanjem, koje me veoma privlači. Najviše volim da slikam portrete i prirodu, jer želim da uhvatim neki momenat i predstavim ga na listu papira bojama ili olovkom i na taj način izražavam svoja osećanja. Na primer, kada je zima i kada pada kiša radim uglavno tamnijim bojama, dok na proleće i leto radim jarkim bojama”, kaže Aida u razgovoru za Radio Kosovo 2.
Na pitanje kada najviše voli da slika, odnosno kada je najviše umetnički nadahnuta i koliko joj je vremena potrebno da zavrsi zamišljeno, Aida odgovara:
“Uzimam inspiraciju svuda oko mene, inspirišu me ljudi oko mene, ali najviše slikam kada sam pod nekim stresom ili kada moram izbaciti nešto iz sebe, ako ne mogu rečima onda to radim bojama i četkicom. Sve zavisi šta slikam, ali kada započnem nema stajanja i uglavnom slikam noću".
Aida se bavi i volonterskim radom, pa joj nije jednostavno da uskladi sve obaveze koje ima, ali je nekoliko puta uspela da organizuje izložbe svojih radova.
“Imala sam dve izložbe, to je bilo u Prizrenu i u Peći prošle godine kada se obeležavao dan Bošnjaka i dve izložbe fotografija u Pristini".
S obzirom da je na završnoj godini školavanja, Aidu uskoro očekuje i teška odluka, upis na fakultet. Ona se dvoumi izmedju medicine i umetnosti, ali još uvek nije odlučila da li će njen hobi zapravo postati i njena profesija.
“Slikanje je za mene samo hobi, još uvek sam u dilemi da li ću se time baviti i profesionalno. Ne znam da li je dobra odluka da se na Kosovu opredelite za umetnost".
Sa Aidom smo razgovarali i o njenim pesmama.
"Kao mala sam imala jednu svesku u kojoj sam pisala pesmice, ali sam jedno vreme prestala da pišem i zaboravila sam da ona postoji. Međutim, nakon nekoliko godina sam je slučajno pronašla i nastvila sam pisati. Pesme su mi na engleskom i bosanskom jeziku, želja mi je da izdam svoju knjigu poezije".
Za kraj našeg razgovora upitali smo Aidu u čemu se najviše pronalazi, u slikanju, pisanju ili fotografisanju?
“Kada se ne mogu izraziti rečima, izražavam se bojama, a nekad i fotografisanjem želim uhvatiti neki trenutak koji kasnije smestim u ram i koga se uvek rado setim. Tako da mogu da kažem umetnost u celini, ne mogu izdvojiti samo jedan segment”.
