Priča počinje u leto 1914. godine kada direktor škole, Srbin, igra ga Nebojša Dugalić, dobija ratni raspored, a suprugu Leu, Slovenku, nema kome da ostavi. Školski poslužitelj, patrijarhalni Albanac Azem (Miki Manojlović) daje mu "besu" da će čuvati Leu.
Neočekivana ljubav između Azema i Lee preti da dovede u pitanje ovo obećanje, koje se prema tradiciji mora održati po cenu života. “Besa” je prvi srpski film koji se prikazuje u bioskopima u Prištini od 1999. godine.
Milazim Salihu, direktor kompanije “Genci” koja upravlja sa dva bioskopa u Prištini, kaže da je od 28. maja, dana premijere, film “Besa” vidjelo oko 600 gledalaca. On smatra da je to mali broj ali dodaje da slična sudbina prati i druge filmove, pa i velike svjetske premijere:
“Film i filmska publika su već godinama u krizi. Niko se ne bavi promocijom filma. Besa se prikazije u dva termina i prosječna dnevna posjeta je 25 gledalaca. Ovaj broj nije dovoljan za
Salihu kaže da je razočaran i zbog toga što reditelj Karanović i glavni glumci, najprije Miki Manojlović, za koje je bilo objavljeno da će prisustvovati premijeri, nisu došli u Prištinu:
“Očekivali smo i reditelja i glavne glumce. Mi smo odložili premijeru do 28. maja, posle Kanskog festivala, zato što smo znali da Miki Manojlović ide u Kan. Imali smo i podršku ministarstva kulture da će pokriti sve troškove, ali nisu došli”.
Gani Mehmetaj, direktor “KosovaFilm”-a, kaze da je gledao film “Besa” i ocenjuje ga kao interesantan kako zbog tematike tako i zbog glume:
“To je jedan potpuno neobičan film i za srpsku kinematografiju, ali i za albanske gledaoce na Kosovu, jer tretira jednu eminentno albansku instituciju koja ima svoj simboličan izraz u terminu ‘Besa’, ali naravno sa stanovišta Srba. Nema tu ničeg negativnog, ali to je jedno stanovište koje uključuje i sve predrasude Srba, kao i to kako oni vide Albance na početku prošlog stoljeća. Može biti interesantno za srpske gledaoce. Ali, ja ne mislim da je mnogo interesantno za Albansku publiku, jer kada bi želeli da vide film o “besi”, onda bi radije gledali interpretaciju koju taj pojam ima unutar albanske, a ne iz ugla srpske kulture. Karanović je, po mom mišljenju, jako dobar režiser”.
Predrasude
U filmu “Besa” dominira srpski jezik, mada se u nekim insertima govori i slovenački, njemački i albanski, iako ne baš u najčistijoj formi. Mali broj gledalaca kažu da je njima bilo interesantno da vide način na koji se iz ugla srpskog režisera gleda ‘besa’, kao albanski kod časti i poštenja.
Edita Kusari kaze da joj se film svideo:
“Jako mi se sviđa film. U početku sam malo bila razočarana, jer su u kinu bila samo tri gledaoca. To je filmska priča o suživotu Albanaca i Srba. Na veoma autentičan i origanalan način predstavlja iskustvo ponižavanja koje su Albanci trpeli od Srba. Sa druge strane, takođe predstavlja i stanovište drugih slavenskih naroda, u ovom slučaju Slovenaca, poznatih po tome što na drugi način gledaju susjede i poštuju ono što predstavlja besa.”
Istog je mišljenja i Arben Lila:
“Mislim da je tema dobro predstavljena. Posebno u odnosu na predstavljanje predrasuda koje su dominirale u to vreme. Ja sam došao u kino sa predrasudama. Više sam došao da vidim kako će Miki odigrati ulogu Albanca, ali mislim da je ovo dobar film i da je interakcija između glumaca odlična. Bile su tri sekvence, tri glavna momenta u filmi, u kojima Azem nije prekršio besu,”
Drita Hajdari kaze da su za nju prvensteno bili atraktivni režiser i glumci:
“Sada, kada sam pogledala film, nije mi žao. Stvarno je jedan snažna filmska priča. Nisam imala prilike da ranije vidim nešto sa sličnom tematikom. Mislim da je film odrađen korrektno, i uglavnom imam dobre utiske”.
Filmi “Besa” je prvi srpski film koji se prikazuje na Kosovu, od završetka rata. Prikazuje se u ABC kinu u u Prištini do kraja juna.
RSE
