Vojno-politički analitičari iz regije i Evrope komentiraju za Al Jazeeru poziv predsjednika Evropske komisije na formiranje evropske vojske.
Predsjednik Evropske komisije je nedavno za njemačke novine Welt am Sonntag izjavio da je Evropskoj uniji potrebna vlastita vojska da bi odgovorila na prijetnje koje predstavljaju Rusija i slične zemlje.
On je kazao da NATO nije spreman da se sam suprotstavi svim sigurnosnim prijetnjama današnjice, a pored toga, njegove sve članice nisu u EU.
Eksperti nisu složni u tome da li je Evropi zaista potrebna ovakva vojska i pitaju se u kojem obliku bi ona zaista mogla postojati i opstati.
Njemački politički analitičar Cornelius Adebahr smatra da je ideja o stvaranju evropske vojske kruži već godinama i da je to više neki cilj do kojeg je dug put, ali ne i konkretan projekat.
"Trenutni prijedlog gospodina Junckera, za razliku od mjera koje je uvela Junckerova komisija i koje doprinose privrednom ustanku, nema konkretne korake“, govori Adebahr za Al Jazeeru.
Kontrola nuklearnog oružja
Zbog toga, kaže on, je jako teško reći šta bi ovakva armija zapravo mogla da uradi i kakav bi bio njen uticaj.
"U principu bi ovakva armija, teoretski, mogla da zamjeni svih 28 armija članica EU-a. Ali u dogledno vrijeme je to nemoguće iz mnogih razloga. Suzdržavanje njemačkog parlamenta, neutraliteta Austrije, Švedske i Finske pa sve do pitanja kontrole nuklearnog oružja kojeg posjeduju Francuska i Velika Britanija. Sve su to otvorena pitanja i prepreka“, ističe on.
Adebahr smatra da je, objektivno gledano, u ovom trenutku potrebnije jačanje kapaciteta da bi se lakše prevazišle sigurnosne krize.
"Ovo se ne odnosi samo na vojne elemente, također je važna snaga policije, humanitarni radnici i ljudi koji rade za evropske vlade. Već pri samoj pomisli na moguću evropsku armiju, postavlja se pitanje ko bi imao demokratsku kontrolu nad tom armijom. To se vidi i na području ekonomskog managmenta u EU, ali u drugom kontekstu.
On je naveo primjer finansijske krize u eurozoni, koja je kaže dokaz, da se ništa ne može uraditi na silu i pod vanjskim pritiskom
"Naprimjer, prije bi svaki prijedlog unije banaka bio rastrgan i bačen u kantu za smeće, ali sada je ta unija u velikim dijelovima ekonomske politike EU-a realnost. Isto to se može desiti sa evropskom armijom. Ako sigurnosna situacija kulminira i ako se desi nešto nepredvidivo, neko će se sjetiti ideje gospodina Junckera“, zaključio je Adebahr.
Vojno-politički analitičar Alekasandar Radić smatra da bi evropska armija predstavljala problem NATO-u da radi svoj posao i da jednostavno NATO ispunjava sve ono za šta bi se zalagala evropska armija.
"Ne postoje preduslovi za takvu armiju. Dakle NATO već ima uspehe za pokazati, a smatram da jedan od razloga što je gospodin Juncker predložio formiranje ovakve armije, jeste taj što postoji pritisak sa strane. EU želi da pokaže SAD-u da može sama protiv vanjskih pretnji i da ne treba njihovu pomoć. Smatram da je Juncker mislio da je vrijeme da se uputi poruka na drugu stranu okeana“, kaže Radić.
Problem finansiranja
U stvarnosti, smatra Radić, Evropa ne može sama da rješava probleme jer NATO tu odavno ima glavnu ulogu.
"NATO već odavno ima validan i jak statut i već su odgovorili na mnoge bezbednosne izazove u svetu. EU već ima jedinice koje su zadužene za krizne situacije i to je svojevrsna mala vojska, za koju se ne izdvaja veliki novac. Sama činjenica da se baza ovih jedinica nalazi u istoj zgradi kao i NATO govori mnogo“, kaže on.
Prvi preduslov, za bilo kakva razmišljanja o evropskoj vojsci, kaže Radić, jeste da Evropska unija postane država sa svim svojim načelima, jer jedino tako bi ta armija mogla agirati kao jedna i jedino tako bi vođenje evropske vojske bilo moguće.
Jedina mogućnost, zaključio je Radić, da se ova ideja ostvari jeste saradnja sa NATO-om i neometanje njihovih misija.
Igor Tabak, vojni analitičar portala Obris, smatra da postoji velika razlika u tome da li je ovakva vojska potrebna Evropi i svijetu i da li je ova ideja uopće ostvariva.
“Potrebe bi se još možda i našlo. Dakle, EU sa svojom zajedničkom valutom, sa politikama koje su se proširile na razna područja postupno pokazuje želju da preraste u jednu veliku složenu državnu zajednicu. U takvom sistemu ne bi bilo pogrešno imati jednu vanjsku i jednu obrambenu politiku i logično bi onda bilo da se formira evropska vojska“, objasnio je Tabak.
Ipak, sigurno je, ističe Tabak, da na tom putu postoje ogromne strukturne prepreke, a one prvo obuhvataju činjenicu da većina evropskih zemalja, posebno onih velikih, itekako ljubomorno čuva svoje vlastite sposobnosti.
“Pod sposobnosti podrazumijevam vanjskopolitičke sposobnosti, ali i vojne. Također podrazumijevam nacionalno-sigurnosne kapacitete. Tu zapravo jako teško dolazi do usklađivanja, a kamoli stapanja u EU“, kaže Tabak.
Pitanje dogovora
S druge strane, objašnjava on, to je pitanje dogovora Evropske unije i NATO-a.
“Većina članica EU-a je ujedno i u NATO-u i tu dolazi do dupliranja. Dio zemalja praktički u tom slučaju zaustavlja svako kretanje prema jedinstvenoj evropskoj vojsci, upravo zato da bi se očuvala uloga NATO-a i da ne bi došlo do dupliranja kapaciteta i novaca“, smatra on.
Poznato je, objašnjava Tabak, da se u EU-u sve radi konsenzusom i velikim dogovorima i to dovodi do situacije da o temama koje su teške i gdje nema saglasnosti bi takva zajednička vojna organizacija jako teško došla u operativnu fazu.
On smatra da je jako neizvjesno šta bi takva vojska u nekoj ozbiljnijoj krizi, poput one u Ukrajini, mogla da uradi, budući da bi morala proći cijeli zvanični postupak, da bi se došlo do zaključka i “prešlo na stvar“.
Problem je također, zaključio je Tabak, novac kojeg je za ovakve stvari sve manje u EU.
“Evropska vojska bi vjerovatno smanjila troškove i povećala efikasnost, ali prepreka je zaista previše“, zaključio je Tabak.
