U Srbiji je od početka pojave malih boginja u oktobru prošle godine Institut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut zabilježio 1.255 slučajeva, od toga tri sa smrtnim ishodom.
Imunolog Dečje klinike u Tiršovoj Srđa Janković ocenio je da je najsigurnija zaštita eliminisati bolest, kao i da je za to potreban kolektivni imunitet i visok procenat vakcinisanih.
On je naveo da postoji mogućnost da nisu svi slučajevi malih boginja primećeni i registrovani.
"Neko ima atipičnu kliničku sliku, blagu formu, pa nije otišao kod lekara, ovo su potvrđeni slučajevi klinički ili laboratorijski. Tako da je uvek moguće da je broj obolelih nešto veći, međutim ne može biti mnogo veći, jer ipak nadzor funkcioniše", rekao je Janković za Radio-televiziju Srbije.
Govoreći o žrtvama malih boginja, Janković pretpostavlja da bi ishod bio drugačiji da su bile vakcinisane.
"Na osnovu svega što znamo moramo da pretpostavimo da bi bilo drugačije, ali takođe moram da kažem da i vakcinisani nekada mogu da obole, vakcina pruža zaštitu u visokom stepenu, ali ne apsolutnu", istakao je Janković.
On je naglasio da je najvažniji razvoj kolektivnog imuniteta, jer se time štite i osobe koje ne mogu biti vakcinisane.
"Maska može da pomogne donekle pri kontaktu sa osobom koja ima male boginje, međutim pranje ruku je neobično važno bez obzira što je to kapljična infekcija, otprilike u polovini slučajeva virus se prenese preko predmeta i ruku, pošto kapljice padaju svuda, tako da higijena jeste važna i izbegavanje kontakata, ako je neko osetljiv i nije zaštićen", rekao je Janković.
On je naveo da je sve veći broj djece obuhvaćen vakcinacijom, kao i da to svjedoči o povratku povjerenja u vakcinaciju, što ublažava epidemiju.
