Hashim Thaçi mogao bi biti uhapšen kad bi ušao u Srbiju, ponovio je ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović izjavu koju je malo ranije dao i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević. Nevladina organizacija "Omladinski odbor za obrazovanje" pozvala je zamjenika kosovskog premijera i šefa diplomatije da prisustvuje konferenciji o integraciji Zapadnog Balkana u EU, ali mu je Srbija ispisala optužnicu za terorizam i genocid koja je još uvijek na snazi. Da li je ovo održivo stanje imajući u vidu da je Thaçi pregovarač u briselskom dijalogu i da će uskoro biti formiran Specijalni sud za zločine na Kosovu?
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević objašnjava da je istraga o Thaçiju u prekidu jer je nedostupan srpskim istražnim organima. I dok je centrala Interpola stopirala poternice za Thaçijem u drugim zemljama, srpska potjernica za njim još je na snazi.
Bogoljub Milosavljević, profesor prava na Univerzitetu Union, za Radio Slobodna Evropa kaže da je formalno-pravno Vukčević u pravu. Upitan da li bi Thaçi bio uhapšen u Srbiji i za petnaest-dvadeset godina, kad Srbija i Kosovo budu članice EU, on kaže:
"Pretpostavljam da se radi o djelima ratnih zločina, a takva djela ne zastarevaju, tako da je formalno-pravno moguće da se ta optužnica stavi u dejstvo, odnosno, da se po njoj postupa, i mnogo godina kasnije, sve dok je potencijalni okrivljeni u životu. Moglo bi, dakle, i to da se desi – da se i dalje insistira na optužnici nakon što Srbija i Kosovo uđu u Evropsku uniju, osim ukoliko se ne bi u procesu priduživanja napravio neki kompromis u smislu odustanka od gonjenja."
RSE: Ali, kad bude formiran Specijalni međunarodni sud za ratne zločine na Kosovu, predmeti ratnih zločina biće u nadležnosti tog suda.
Milosavljević: Ako dođe do formiranja tog suda, onda bi se moglo dogoditi da predmet bude ustupljen tom sudu, odnosno, da se organizuje suđenje od strane tog suda, jer nije moguće da se dva puta sudi za isto djelo.
Bespredmetno je raspravljati o izjavi tužioca Vukčevića da bi izdao nalog za hapšenje Thaçija ako bi kročio u Srbiju, kaže za RSE Nataša Kandić, koordinatorka REKOM-a i osnivačica Fonda za humanitarno pravo.
"Pozicija Hashima Thaçija prevazilazi ingerencije bilo kog organa Republike Srbije. O njemu, o njegovoj sudbini odlučuju evropske institucije. Svi znamo da je on pregovarač koji u briselskom dijalogu predstavlja Kosovo. Mislim da ovakve izjave tužioca za ratne zločine nisu dobrodošle ni u kontekstu nekog ko ima moć da izda nalog za hapšenje, zato što treba imati u vidu da slijedi vrlo važan događaj u oblasti krivične pravde. Naime, kosovska skupština treba da izglasa zakon o osnivanju Specijalnog suda za ratne zločine. Tim Clinta Williamsona za istragu o zločinima koje je počinila Oslobodilačka vojska Kosova završio je svoju istragu i ona će poslužiti tužilaštvu koje će biti formirano u okviru tog Specijalnog suda za procesuiranje onih koji su obuhvaćeni istragom Williamsona. Da li tu i koga ima iz Dreničke grupe i ko će biti optužen – to je pitanje koje prevazilazi nadležnost srpskih državnih institucija. Ono će biti u nadležnosti Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu", kaže Nataša Kandić.
Prije svega i poslije svega, nema nikakvog osnova za priču o tome da će Hashim Thaçi doći u Srbiju. Ne zna se ni ko je uopšte ta organizacija koja ga je pozvala, a uz to, naglašava Kandićeva, posjeta nekog visoko rangiranog političara iz druge zemlje ne odvija se u komunikaciji sa nekom nevladinom organizacijom već u čvrstoj komunikaciji sa državnim organima.
Bogoljub Milosavljević, profesor prava na Univerzitetu Union, za Radio Slobodna Evropa kaže da je formalno-pravno Vukčević u pravu. Upitan da li bi Thaçi bio uhapšen u Srbiji i za petnaest-dvadeset godina, kad Srbija i Kosovo budu članice EU, on kaže:
"Pretpostavljam da se radi o djelima ratnih zločina, a takva djela ne zastarevaju, tako da je formalno-pravno moguće da se ta optužnica stavi u dejstvo, odnosno, da se po njoj postupa, i mnogo godina kasnije, sve dok je potencijalni okrivljeni u životu. Moglo bi, dakle, i to da se desi – da se i dalje insistira na optužnici nakon što Srbija i Kosovo uđu u Evropsku uniju, osim ukoliko se ne bi u procesu priduživanja napravio neki kompromis u smislu odustanka od gonjenja."
RSE: Ali, kad bude formiran Specijalni međunarodni sud za ratne zločine na Kosovu, predmeti ratnih zločina biće u nadležnosti tog suda.
Milosavljević: Ako dođe do formiranja tog suda, onda bi se moglo dogoditi da predmet bude ustupljen tom sudu, odnosno, da se organizuje suđenje od strane tog suda, jer nije moguće da se dva puta sudi za isto djelo.
Bespredmetno je raspravljati o izjavi tužioca Vukčevića da bi izdao nalog za hapšenje Thaçija ako bi kročio u Srbiju, kaže za RSE Nataša Kandić, koordinatorka REKOM-a i osnivačica Fonda za humanitarno pravo.
"Pozicija Hashima Thaçija prevazilazi ingerencije bilo kog organa Republike Srbije. O njemu, o njegovoj sudbini odlučuju evropske institucije. Svi znamo da je on pregovarač koji u briselskom dijalogu predstavlja Kosovo. Mislim da ovakve izjave tužioca za ratne zločine nisu dobrodošle ni u kontekstu nekog ko ima moć da izda nalog za hapšenje, zato što treba imati u vidu da slijedi vrlo važan događaj u oblasti krivične pravde. Naime, kosovska skupština treba da izglasa zakon o osnivanju Specijalnog suda za ratne zločine. Tim Clinta Williamsona za istragu o zločinima koje je počinila Oslobodilačka vojska Kosova završio je svoju istragu i ona će poslužiti tužilaštvu koje će biti formirano u okviru tog Specijalnog suda za procesuiranje onih koji su obuhvaćeni istragom Williamsona. Da li tu i koga ima iz Dreničke grupe i ko će biti optužen – to je pitanje koje prevazilazi nadležnost srpskih državnih institucija. Ono će biti u nadležnosti Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu", kaže Nataša Kandić.
Prije svega i poslije svega, nema nikakvog osnova za priču o tome da će Hashim Thaçi doći u Srbiju. Ne zna se ni ko je uopšte ta organizacija koja ga je pozvala, a uz to, naglašava Kandićeva, posjeta nekog visoko rangiranog političara iz druge zemlje ne odvija se u komunikaciji sa nekom nevladinom organizacijom već u čvrstoj komunikaciji sa državnim organima.
