Vlada u Prištini ocijenila je da je u Strategiji proširenja Evropske unije Kosovo tretirano asimetrično, bez jasnog odgovora o njegovoj evropskoj budućnosti.
Šefica Kancelarije Evropske unije na Kosovu Natalija Apostolova je, nakon predstavljanja Strategije EU-a za zapadni Balkan, izjavila da je perspektiva ulaska zapadnog Balkana u EU samo potvrđena, dodajući da "nema distinkcije između Kosova i drugih zemalja u regionu".
"Pre svega, i to je ključno, moramo biti jasni: nema distinkcije između Kosova i drugih zemalja u regionu. Perspektiva je ista: uslovi koji će morati da budu ispunjeni su isti, a podrska i posvećenost EU-a svima je ista", navela je ona u saopštenju objavljenom na sajtu Kancelarije EU-a na Kosovu.
Prema njenim rečima, strategija je samo mapa puta kako da se stigne do tamo, a neophodne su reforme i prepreke moraju biti savladane.
Nema unaprijed određenih rokova
Kao drugo, dodala je, proces proširenja ostaje proces zasnovan na zaslugama.
"Nema automatizma, kao ni unapred određenih rokova", kazala je Apostolova i dodala da tempo procesa zavisi od partnera i njihove spremnosti da realizuju dogovoreno.
Kao treće, EU ne može i neće uvoziti bilateralne sporove, navela je ona,dodajući da se oni moraju hitno rešiti.
"Strategija jasno iznosi prioritete i oblasti zajedničke pojačane saradnje i dobrosusedskih odnosa. Kosovo i Srbija moraju intenzivirati napore da normalizuju odnose. Za obe strane ne može biti alternativnog puta ka evropskoj budućnosti", kaže Apostolova.
Ona je dodala da ako zemlje zapadnog Balkana, uključujući Kosovo, želi da uđe u EU, moraju biti spremne i sposobne da doprinesu ovom cilju - izgradnji snažnije i jedinstvenije, demokratskije Unije, koja služi svim svojim građanima.
Apostolova navodi da je jasno da niko od partnera na zapadnom Balkanu trenutno nije spreman da ispuni ovaj izazov, kao i da je progres učinjen, ali su i dalje potrebne sveobuhvatne i ubedljive reforme u ključnim oblastima.
Najvažnija primjena vladavine prava
Ona je dodala da na obnovljene smernice i jasnu evropski perspektivu Kosovo treba da odgovori sa isto tako obnovljenom posvećenošću.
Apostolova je navela da je najvažnije pitanje za Kosovo reforma u oblasti vladavine zakona, osnovnih prava i dobrog vladanja, kao i saradnja ka pomirenju i dobrosusedskim odnosima.
To znači, dodala je, odlučniju borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, jače i nezavisnije sudstvo, efikasnija i efektivnija javna administracija.
U tom smislu, Kosovo treba da nastavi da aktivno implementira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju iz 2016. godine, koji predstavlja okvir za reforme, rekla je Apostolova.
Ona je dodala da je Kosovo bilo poslednji partner koji je ušao u trku i da od njega zavisi da dokaže da li može da napreduje brže i stigne ostale, kao i da je veoma važno da ispuni obaveze koje je preuzelo, posebno u vezi sa Specijalnim sudom za ratne zločine.
"Kredibilitet se teško zaslužuje, nemojte ga potcenjivati", poručila je.
Sa druge strane, Vlada u Prištini ocenila je da je Kosovo u Strategiji proširenja EU-a tretirano asimetrično, bez jasnog odgovora o njegovoj evropskoj budućnosti.
Priština: Bitno je da EU ima jasnu politiku
Kako se navodi u saopštenju, "Kosovo sa novom Vladom sprovodi ključne prioritete", navedene u agendi evropske reforme (ERA 2017), i na taj način je postiglo "značajan napredak u ispunjavanju opštih kriterijuma Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju".
"Vlada je očekivala da će taj napredak biti dovoljan da razjasni koji put Kosovo ima pred sobom da bi dobilo status kandidata, kao što je to bilo sa svim ostalim zemljama u regionu, a da će Strategija proširenja biti jednaka prilika i vodič za sve, a ne samo da se nabrajaju kriterijumi, bez navođenja rezultata", piše u saopštenju.
Vlada navodi da, iako je svesna izazova koje ima pred sobom, izuzetno je važno da EU ima jasnu politiku prema Kosovu, u cilju unapređenja procesa integracije, a ne da izlaže riziku zajednička dostignuća i oblasti održavanja mira i stabilnosti u regionu.
