Kosovo između čekića i nakovnja: ako se ukine Zakon o Specijalnom sudu, Priština će se, obećava ambasador SAD, "suočiti s teškim posledicama“. Ali i sam sud je, kako kaže premijer Haradinaj, "veliki teret za Kosovo".
Inicijativa 43 poslanika Skupštine Kosova kojom se traži ukidanje Zakona o Specijalnom sudu za ratne zločine još uvek je na snazi. Razlog: poslanici nisu povukli svoje potpise. Specijalni sud za ratne zločine istražuje navodne zločine pripadnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), koji su, kako se navodi, počinjeni nad pripadnicima manjinskih zajednica i političkim protivnicima u periodu 1998-2000.
Inicijativa poslanika Skupštine Kosova o ukidanju Zakona o Specijalnom sudu koji je usvojen pre dve godine, podneta je neočekivano, u noći 22. decembra prošle godine. To je odmah izazvalo reakcije predstavnika međunarodne zajednice, koji su zatražili da se od te inicijative odustane.
Predsedništvo Skupštine Kosova u više navrata je pokušavalo da Inicijativu stavi na dnevni red, ali mu to nije uspelo zbog nedostatka kvoruma u samom Predsedništvu – sednicama naime nisu prisustvovali poslanici opozicionog Demokratskog saveza Kosova (DSK), stranke koja se protivi ukidanju Specijalnog suda. „Inicijativa za ukidanje Specijalnog suda je štetna i dovodi u pitanje naše odnose s međunarodnom zajednicom. DSK, kao što znate, i dalje je protiv Inicijative za ukidanje Specijalnog suda“, kaže Avdulah Hoti, šef poslaničke grupe LDK.
Haradinaj: Sud je veliki teret za Kosovo
S obzirom na takvu situaciju, Predsedništvo Skupštine odlučilo je da to pitanje vrati Vladi Kosova. „Delovali smo na osnovu Pravilnika Skupštine. Inicijativa poslanika o ukidanju Specijalnog suda sada je poslata Vladi Kosova koja bi o tome trebalo da dâ svoje mišljenje“, izjavio je predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji.
Vlada Kosova još uvek nije dala svoje mišljenje u vezi s tom inicijativom – ona za to proceduralno ima rok od 30 dana.
Premijer Kosova Ramush Haradinaj, koji je protiv osnivanja Specijalnog suda, priznaje da Inicijativa za ukidanje Specijalnog suda ima posledice po Kosovo, ali, prema njegovom mišljenju, štetu će naneti i sam sud. "Ta akcija ima svoje posledice. U stvari, i sam Sud je veliki teret za Kosovo. Na stranu činjenica da smo i mi zainteresovani da se rasvetli svako kriminalno delo počinjeno tokom ili nakon rata, ali ovakva situacija predstavlja Kosovo kao zakonskog monstruma – dakle samo za Kosovo se organizuje jedna posebna institucija. Postojao je jedan sud za celu bivšu Jugoslaviju, gde smo i mi bili obuhvaćeni, a sada je ovo samo za Kosovo“, ocenio je Haradinaj za javni servis Kosova.
Haradinaj je kasnije, u intervjuu za DW, ocenio da „Sud postoji, kreiran je ustavnim amandmanom i ne dovodi se u pitanje“.
Ambasador SAD: Teške posledice
Evropska unija i zemlje Kvinte izrazile su veliku zabrinutost zbog Inicijative za ukidanje Specijalnog suda. "Svaki pokušaj da se ukine ili promeni mandat Specijalnog suda ozbiljno ugrožava i preti zajedničkom radu EU i Kosova u oblasti vladavine prava, kao i uspesima koji su poslednjih godina postignuti. To će negativno uticati na odnose Kosova i EU“, navodi se u saopštenju Kancelarije EU na Kosovu.
- pročitajte još: Kosovski „ratni heroji“ u viziru
Daleko oštriji bio je američki ambasador na Kosovu Greg Delavi. „Ovaj pokušaj je užasan primer koji pokazuje šta znači kada se lični interesi stave iznad opšte dobrobiti i interesa Kosova kao države. Dozvolite mi da budem jasan, poslanici koji podržavaju tu Inicijativu i političari koji stoje iza nje – uprkos tome što to poriču – suočiće se sa specifičnim i teškim posledicama, ukoliko ta Inicijativa bude imala uspeha. Oni to znaju i mi smo im to rekli“, rekao je američki ambasador Greg Delavi.
Thaci: Preterana zabrinutost međunarodne zajednice
Zabrinutost zbog Inicijative za ukidanje Zakona o Specijalnom sudu izrazili su i Berlin i Pariz. Iz te dve važne evropske metropole u Prištinu su poslata i dva izaslanika – iz Nemačke dr Kristijan Helbah, a iz Francuske Tomas Bertin. Oni su, kako se saznaje, tokom svog jednodnevnog boravka na Kosovu, tamošnjim političkim liderima predočili posledice koje bi moglo da snosi Kosovo ukoliko se Zakon o Specijalnom sudu ukine.
Sa druge strane, prema oceni predsednika Kosova Hašima Tačija, sva ta zabrinutost međunarodne zajednice je preterana. „Odluka o osnivanju Specijalnog suda je na snazi, a nepotrebna preterivanja oko tog pitanja stvaraju paniku među građanima“, izjavio je Tači medijima u Prištini. On je takođe dodao da će, ukoliko Skupština bude ukinula Zakon o Specijalnom sudu, on taj zakon potpisati, jer bi u suprotnom, kako je rekao, prekršio Ustav. „Ja imam ustavnu i zakonsku obavezu i ne mogu da poreknem ili da promenim volju poslanika“, rekao je Thaci.
Beograd: Nas neka ne zovu u pomoć
Vlasti u Beogradu nisu se preterano mešale u debatu Prištine oko Inicijative za ukidanje Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu. Kratku izjavu u vezi s tim dao je direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Marko Đurić, koji je za lokalne srpske medije rekao: „Oni (zapadne zemlje i Kosovo, prim.ur.) su dobri prijatelji i nisu se konsultovali s nama o načinu formiranja Specijalnog Suda. I zato sada, kada postoji opasnost da on bude ukinut, neka nas ne zovu u pomoć“, rekao je Đurić.
Ideja o osnivanju Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu, pojavila se nakon istrage specijalnog izaslanika Saveta Evrope, švajcarskog senatora Dika Martija. Njegov izveštaj koji je predstavljen u Savetu Evrope, bivše članove OVK tereti za otmice pripadnika manjina, njihovo maltretiranje, ubistva bez suđenja, pa sve do trgovine ljudskim organima. Sve te tvrdnje bivši lideri OVK su odbacili.
Početkom avgusta 2015. godine, nakon međunarodnog pritiska, Skupština Kosova usvojila je Zakon o Specijalnom sudu sa sedištem u Hagu, a u kome će raditi samo međunarodni tužioci i sudije. Prema izjavi američkog tužioca Klinta Vilijamsona, „sud će se baviti sa najmanje deset slučajeva navodnih ratnih zločina počinjenih na Kosovu“.
